Nova društvena inicijativa (NSI), Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), AKTIV i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) navode da su zabrinuti zbog tvrdnji o načinu na koji je Rašković tretiran tokom policijske akcije, kao i zbog njegovog zdravstvenog stanja nakon događaja.
U zajedničkom saopštenju, organizacije ističu da slučaj ne treba posmatrati samo kroz prizmu konkretnog događaja, već i u kontekstu pitanja odgovornosti i kontrole rada Kosovske policije.
Poseban akcenat stavljen je na ulogu EULEX-a i efikasnost njegovog monitoringa rada policije. Potpisnice navode da su se i ranije obraćale predstavnicima misije, ukazujući na slučajeve za koje su postojale sumnje u policijsko zlostavljanje i druga sporna postupanja.
Kako navode, još u oktobru 2024. godine upozorile su da ćutanje EULEX-a o ovakvim navodima dodatno podriva poverenje u međunarodni monitoring.
Organizacije su se sada, kako ističu, prvi put direktno obratile Civilian Operations Headquarters (CivOpsHQ) Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), od koje su zatražile pisanu procenu rada i efikasnosti EULEX-ovog nadzora nad Kosovskom policijom.
Prema njihovim navodima, cilj nije da se prejudicira ishod bilo kog postupka, već da se utvrdi da li međunarodni monitoring u praksi daje rezultate i da li dovodi do konkretnih korektivnih mera kada se utvrde ozbiljni propusti.
Potpisnice saopštenja upozoravaju i da stvarni broj slučajeva navodne policijske zloupotrebe može biti veći od onog koji je poznat javnosti. Kao razloge navode strah građana, nepoverenje u institucije, ali i sumnju da bi prijavljivanje dovelo do konkretnog ishoda.
Ističu i da se poverenje dodatno narušava ukoliko, nakon prijavljivanja slučajeva nadležnim institucijama, izostanu vidljiva odgovornost i mere kojima bi se sprečilo ponavljanje sličnih situacija.
„Ukoliko EULEKS utvrdi ozbiljne probleme u postupanju Kosovske policije, a javnost o tome ne dobije nikakvu procenu, niti postoji vidljiv rezultat tog monitoringa, postavlja se osnovno pitanje: kakav je stvarni efekat monitoringa i kakav pritisak on vrši na institucije koje bi trebalo da budu odgovorne za svoje postupanje?“, zaključuje se u saopštenju.
