Pomen stradalima služen je u 10 časova u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice. Službu je vodio vikarni episkop novobrdski Ilarion uz sasluženje jeromonaha Petra iz Visokih Dečana, jereja Jovana Radića iz Prizrena, paroha goraždevačkog Nenada Našpalića i prisustvo dečanskih monaha i monahinja iz Pećke Patrijaršije. Pored porodica i meštana, pomenu je prisustvovao i poslanik Nove srpske demokratije u Skupštini Crne Gore Velimir Đoković.
U svojoj besedi, episkop Ilarion je istakao da je sabiranje na ovaj dan napor da se projavi vera i suoči sa besmislom stradanja.
„Potreban je napor da se uloži da bi se čovek suočio sa besmislom smrti, sa besmislom rastanka, sa besmislom nepravde koja deluje često da caruje u ovome svetu. Svedoci smo toga da raka i smrt uzima najzreliji deo našega života i jedino čime možemo da živimo jeste vera, dobra vera, vera u ponovni susret. Evo mi smo se sabrali ovde 23 godine od kako se tragedija i zločin na Bistrici desio, kada su naša deca izranjavana i ubijena. I evo možemo da kažemo da smo sada 23 godine bliže susretu i sa Ivanom i sa Pantom“, rekao je vladika Ilarion.
Otac ubijenog Panta Dakića, Milisav Dakić, zahvalio je crkvi i medijima što čuvaju sećanje na stradalu decu, istakavši da su institucije u Prištini potpuno zaboravile na njihove porodice.
„Mogu da naglasim da se zahvalim vama novinarima što bar na ovaj dan ne zaboravljate, i našoj crkvi, našem parohu i narodu koji je došao na ovaj dan da nam daje neku bar malu utehu“, rekao je Dakić.
On je istakao da institucije u Prištini i međunarodna zajednica godinama potiskuju ovaj slučaj u zaborav, dok porodice jedinu utehu pronalaze u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i okupljenom narodu, odgovarajući na pitanje da li ih je iko iz Prištine kontaktirao svih ovih godina.
„Ne, što se toga tiče, oni nisu dolazili — ima i mnogo duže. Osim vas na ovaj dan i naše crkve, odnosno naših Visokih Dečana, oni su nam velika uteha, inače dalje ništa“, rekao je vidno ogorčen Dakić.
Poslanik u Skupštini Crne Gore ispred Nove srpske demokratije, Velimir Đoković, poručio je da srpski narod uvek može da računa na bratsku podršku i oslonac iz Crne Gore.
„Dobra volja nam ne nedostaje da uvek budemo uz srpski narod na Kosovu i Metohiji i da oni osete da u nama imaju bratsku podršku i bratski oslonac. Mi smo deo jednog, jedinstvenog naroda i samo tako treba i da funkcionišemo”, kazao je Đoković.
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić poručio je da zločin na Bistrici predstavlja udar na samu budućnost srpskog naroda na ovim prostorima, naglasivši da je izostanak pravde mrlja na obrazu međunarodnih misija.
„Pucnji u Ivana i Pantu i druge, uglavnom decu i omladinu koji su se tog dana našli kraj reke, tiskajući se oko vira u dečijoj igri, bili su pucnji u ono najsvetije što imamo. Pucnji u našu budućnost, u dečiju nevinost, u pravo na život, identitet, u ostanak i opstanak u svojim domovima, u vekovno trajanje i postojanje na ovim prostorima. Ono što ovu ranu čini još dubljom, jeste strašna i sramotna tišina međunarodne pravde“, naglasio je Tajić.
Dve decenije bez odgovornih
Tragedija koja se dogodila 13. avgusta 2003. godine oko 13 časova ostala je jedan od najtežih nerešenih zločina na Kosovu i Metohiji nakon dolaska međunarodnih snaga. Istragu je u početku vodio UNMIK, da bi je kasnije preuzeo EULEX, koji je slučaj zvanično zatvorio uz obrazloženje da nema dovoljno dokaza.
I pored toga, godišnjica stradanja svake godine u Goraždevcu okuplja porodicu, prijatelje i predstavnike crkve koji neumorno podsećaju da za zločin nad nevinašcima ne sme biti zastarelosti i da odgovorni moraju biti privedeni pravdi.
