Vlada Srbije nastavila je krajem jula i početkom avgusta sa donošenjem kadrovskih rešenja koja se neposredno ili posredno odnose na institucije Srbije na Kosovu.
Najznačajnije promene odnose se na tri privremena opštinska organa – Prizren, Vučitrn i Suvu Reku.
Rešenja su doneta 30. jula, svega nedelju dana nakon prethodnih odluka Vlade o promenama u privremenim organima Peći i Dečana, o kojima je KoSSev već izvestio.
Prizren: Razrešen Bojan Mihajlović, imenovana Danijela Budurić
Vlada je u Privremenom organu opštine Prizren izvršila jednu kadrovsku promenu: Bojan Mihajlović razrešen je članstva, a na njegovo mesto imenovana je Danijela Budurić.
Rešenje je doneto 30. jula, a Vlada se kao pravni osnov ponovo pozvala na Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o Vladi i odluku iz 2013. godine o obrazovanju privremenih organa na Kosovu.
Vučitrn: Danijela Spasić razrešena, Miljan Bojković novi član
U Privremenom organu opštine Vučitrn Danijela Spasić razrešena je članstva, a na njeno mesto imenovan je Miljan Bojković.
I ovo rešenje doneto je 30. jula. Za razliku od Prizrena, Vlada se ovde poziva na odluku o obrazovanju privremenih organa iz 2013. godine objavljenu u „Službenom glasniku RS“ broj 47/13.
Suva Reka: Slobodan Petrović imenovan za člana
Treće rešenje razlikuje se od prethodna dva utoliko što u njemu nema razrešenja.
Vlada je donela Rešenje o imenovanju člana Privremenog organa opštine Suva Reka, kojim je utvrđeno da se Slobodan Petrović imenuje za člana Privremenog organa opštine Suva Reka.
Rešenje nosi broj 24 Broj: 119-7737/2026 i takođe je doneto 30. jula.
U samom aktu nije navedeno koga Petrović zamenjuje, niti zbog čega je bilo potrebno njegovo imenovanje.
Tri nova rešenja samo nedelju dana posle Peći i Dečana
Ove odluke nastavljaju niz kadrovskih promena o kojima je KoSSev izvestio 1. avgusta.
Tada je Kossev zabeležio neuobičajenu situaciju sa Privremenim organom opštine Peć: Vlada je u razmaku od samo sedam dana donela dva rešenja koja se odnose na Dušana Portića i predsedavanje ovim organom, pri čemu je drugim aktom prethodno rešenje stavljeno van snage.
Istovremeno je doneto i novo rešenje za Dečane, kojim je Dušan Portić razrešen članstva, a Jovan Portić imenovan na njegovo mesto.
Sada se tom nizu pridružuju Prizren, Vučitrn i Suva Reka.
Time Vlada nastavlja da menja sastav organa formiranih još 2013. godine, nakon raspuštanja skupština opština u sistemu Srbije.
Petkoviću još tri meseca kao v.d.
U istom paketu odluka od 30. jula Vlada je ponovo postavila i Petra Petkovića za vršioca dužnosti direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Dakle, nije reč o promeni na čelu Kancelarije, već o nastavku Petkovićevog rada u statusu vršioca dužnosti.
I Milica Dakić na tri meseca
Nedelju dana kasnije, 6. avgusta, Vlada je donela još jedno kadrovsko rešenje u Kancelariji za KiM.
Milica Dakić postavljena je za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju – Sektor za opšte i pravne poslove, počev od 13. avgusta, na tri meseca.
I ovo je deo šire prakse tromesečnih v.d. postavljenja u državnoj upravi, pa ga u ovom pregledu samo registrujemo.
Profesor Univerziteta u Prištini na čelu UO instituta u Jagodini
Još jedno rešenje od 6. avgusta ima vezu sa institucijama Srbije na Kosovu, mada se samo imenovanje odnosi na ustanovu u centralnoj Srbiji.
Za predsednika Upravnog odbora Veterinarskog specijalističkog instituta „Jagodina“ imenovan je prof. dr Nenad Draškov, kojeg Vladino rešenje identifikuje kao redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Za članove Upravnog odbora imenovani su Jelena Petrović i Ivan Stamenković.
Privremeni već 13 godina
Najnovija rešenja za Prizren, Vučitrn i Suvu Reku nastavljaju praksu kadrovskog popunjavanja privremenih organa koja traje od 2013. godine.
Skupštine opština na Kosovu u sistemu Srbije raspuštene su 2013. godine odlukom Vlade Srbije, samo godinu dana nakon što su formirane posle lokalnih izbora održanih 6. maja 2012.
Po njihovom raspuštanju, ponovo odlukama Vlade Srbije, formirani su privremeni organi.
Odluka o raspuštanju opština na severu Kosova doneta je pred lokalne izbore po kosovskom sistemu, koji su 2013. godine de fakto prvi put održani i u ovom delu Kosova.
Iako je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Srbije predsednik Narodne skupštine morao u roku od dva meseca od raspuštanja opština da raspiše izbore za odbornike kako bi se konstituisale nove lokalne vlasti, to se nije dogodilo.
Ulogu lokalnih samouprava u sistemu Srbije tako su na terenu preuzeli privremeni organi, kojih bi trebalo da bude 29, a koji funkcionišu paralelno sa opštinama u kosovskom sistemu – mahom preko papira i virtuelno, a manje u samoj praksi.
Nisu bili retki ni slučajevi da ista osoba istovremeno obavlja funkciju u oba sistema – kao predsednik privremenog organa u sistemu Srbije, a ujedno kao odbornik ili zamenik gradonačelnika u opštini po kosovskom sistemu.
Ustavni sud Srbije je 3. aprila 2014. odluke o raspuštanju skupština opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečane, Prizren, Uroševac i Klina, kao i o formiranju njihovih privremenih organa, proglasio neustavnim i nezakonitim.
Uprkos tome, praksa rada i kadrovskog popunjavanja privremenih organa nastavljena je.
Tadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, na okruglom stolu u Nišu u februaru 2018. godine, objasnio značaj koji Beograd pridaje ovim strukturama:
„Srbija danas svoj uticaj na Kosovu i Metohiji realizuje i kroz 29 privremenih opštinskih organa čijim očuvanjem održavamo ustavno-pravni poredak Republike Srbije.“
Dodao je tada da su privremeni organi „značajni i za egzistenciju nekoliko hiljada srpskih porodica u pokrajini“.
Velike najave o rezultatima i smenama, a kadrovi se godinama sele sa funkcije na funkciju
Kadrovske promene u privremenim organima i drugim institucijama Srbije na Kosovu, koje u značajnom broju fizički ne funkcionišu, ili bar ne vidljivo, godinama prate velike najave o rezultatima, odgovornosti i radu na terenu.
Ipak, praksa je neretko pokazivala drugačiju sliku – poznata imena ostaju u sistemu, seleći se sa jedne funkcije na drugu, iz jedne institucije u drugu, a ponekad i između srpskog i kosovskog sistema.
Krajem 2019. godine tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić najavio je smene funkcionera koji ne budu pokazali rezultate na terenu.
Funkcionerima i aktivistima tada je najavljen „ključni period“ i naložen intenzivan rad na terenu, uključujući i praznične dane.
„Nema odmora, već radne obaveze: ući u svaku srpsku kuću, pomoći svakom kome je pomoć potrebna, a državu Srbiju oseća svojom“, bila je poruka iz Beograda.
U okviru tada predstavljenog velikog plana „Srbija 2020–2025“, Đurić je najavio i konkretne posledice za one koji ne budu pokazali rezultate – uključujući smene već početkom naredne godine:
„Ko se ne bude toga pridržavao, ko ne bude na terenu u januaru mesecu, nema ljutiš. Na kraju januara meseca, početkom februara, biće promena i u privremenim organima i na rukovodećim pozicijama u institucijama Republike Srbije i u mnogim drugim mestima.“
Poručio je i da niko od funkcionera nije primao platu „da bi sedeo, čapras-divanio i pričao prazne priče“.
Šest i po godina kasnije, velika obećanja o vrednovanju rezultata i smenama nisu promenila prepoznatljivu kadrovsku praksu. Rešenja se i dalje uglavnom donose bez javnog obrazloženja o tome zbog čega je neko razrešen, po kojim kriterijumima je drugi imenovan i kakvi su bili konkretni rezultati njihovog prethodnog rada.
Istovremeno, deo poznatih kadrova ostaje u institucionalnom i političkom krugu, prelazeći sa jedne funkcije na drugu, ili iz jedne institucije u drugu, ali i jednog sistema u drugi, ili paralelno u oba sistema.
Tako kadrovska promena ne mora nužno da znači i dolazak novih ljudi, već često samo novo mesto za već poznato ime, a kada i ‘stignu’ novi kadrovi, stariji se često prebacuju na funkcije u centralnu Srbiju.
Funkcije u jednom sistemu kao odskočna daska za drugi
Preplitanje kadrova između institucija u srpskom i kosovskom sistemu nije novina.
KoSSev je i ranije izveštavao o slučajevima u kojima su funkcije u kosovskim institucijama pojedinim srpskim funkcionerima poslužile kao odskočna daska za nova postavljenja u sistemu Srbije.
Kadrovska rešenja Vlade Srbije iz prvih nešto više od šest meseci 2026. pokazuju da se praksa imenovanja, razrešenja i privremenih mandata nastavlja – od lokalnog nivoa i privremenih opštinskih organa do struktura neposredno uključenih u politiku prema Kosovu i pregovarački proces sa Prištinom.
Kadrovska rešenja stižu, zakon o posebnoj socijalnoj zaštiti nije
Dok Vlada Srbije u kontinuitetu donosi kadrovska rešenja za privremene organe, upravne okruge i druge institucije svog sistema na Kosovu, jedno od najvećih obećanja Beograda o posebnoj zaštiti tamošnjih Srba do danas nije realizovano.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. septembra 2024. godine, nakon zatvaranja niza srpskih institucija na severu Kosova, najavio da će Kosovo biti proglašeno područjem posebne socijalne zaštite, obećavajući da će odgovarajući zakon biti usvojen u roku od 45 dana.
Najavio je tada finansijsku podršku od 20.000 dinara mesečno za 5.000 nezaposlenih, besplatne udžbenike, „užinski dodatak“ od 5.000 dinara mesečno za decu predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, građevinski materijal, nova zapošljavanja u zdravstvu i dodatnu podršku gerontodomaćicama i ličnim pratiocima, kao i podsticaje za privredu, žensko preduzetništvo, porodični biznis i poljoprivredu.
Prethodna Vlada Srbije jeste 28. oktobra 2024. usvojila Predlog zakona o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite, koji je narednog dana ušao u skupštinsku proceduru.
Međutim, zakon do sada nije usvojen.
Štaviše, nova Vlada Srbije na čelu sa Đurom Macutom, samo dan nakon svog formiranja – 17. aprila 2025. – povukla je ovaj predlog iz skupštinske procedure, zajedno sa još 42 akta prethodne vlade.
Reč je, kako je tada za KoSSev objasnila narodna poslanica Biljana Đorđević, o uobičajenoj proceduri nakon izbora nove vlade. Ipak, činjenica ostaje da zakon koji je Vučić najavio kao hitnu meru i za koji je obećao usvajanje u roku od 45 dana, ni gotovo dve godine kasnije nije donet.
