Uspenju (Uspeniju) Presvete Bogorodice posvećeno je preko 500 hramova. Gotovo kod svih crkava posvećenih ovom Bogorodičinom prazniku, kao i kod drugih hramova, održavaju se veliki crkveni i narodni sabori i vašari.
Majka Božja, Presveta Deva Marija, poživela je još dugi niz godina posle stradanja i vaskrsnuća svoga sina Isusa Hrista. Dok je umirao na krstu, Isus ju je na čuvanje podario svome učeniku i apostolu Jovanu Bogoslovu, sa kojim je ona nastavila njegovu misiju i drugim apostolima pomagala u širenju reči Božje. Svojim savetima, strpljenjem i molitvama bila je velika podrška svima oko sebe.
Dosta vremena provodila je u molitvi i iščekivanju dana kada će se pridružiti svome sinu. Kada je došlo vreme, Sveti arhanđel Gavrilo joj se javio i obavestio je da će se kroz tri dana upokojiti. Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica se sa radošću pripremila za svoj odlazak i upokojila se okružena apostolima.
Oni su kovčeg sa njenim telom, u pratnji mnogobrojnih pravovernih hrišćana, preneli u Getsimanski vrt, gde su je položili u grobnicu njenih roditelja Svetih Joakima i Ane.
Srpska pravoslavna crkva navodi da se može smatrati da je Presveta Bogorodica u vreme svog prestavljenja, odnosno upokojenja imala preko 60 godina svoga zemnog veka.
Sveti Toma ne bi prisutan na pogrebenju tela Prečiste Bogorodice, nego tek trećega dana stiže u Getsimaniju. Sveti apostoli, sažalivši se na njega, rešiše da otvore grob, da bi sveti Toma video makar mrtvo telo Preblagoslovene Bogorodice, poklonio mu se i celivao ga, i time olakšao svoju tugu i ublažio svoju žalost. Kada otvoriše grob, videše da je prazan. U njemu ne beše tela Bogomaterina, već samo pogrebne stvari, iz kojih izlažaše divan miomiris.
Običaji i verovanja
Velika Gospojina se obeležava 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Prazniku prethodi Gospojinski post, koji traje od 14. do 27. avgusta, zaključno sa danom uoči praznika. Smatra se jednim od strožih višednevnih postova u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Naziv „Gospojina“ potiče od poštovanja prema Gospi – Presvetoj Bogorodici, dok se „Velika“ koristi kako bi se razlikovala od Male Gospojine, praznika Rođenja Presvete Bogorodice, koji se slavi 21. septembra.
Prema običajnoj praksi, Velika Gospojina se slavi veoma svečano. Pošto se završi služba u crkvi, narod se okuplja u porti crkve i održava prigodne svečanosti.
U narodnoj praksi je bilo da se rano izjutra krene u branje raznih lekovitih biljaka jer se verovalo da tada imaju posebno lekovito dejstvo. Ove travke su se koristile za rasterivanje bolesti koje nanose vetrovi.
Mnoštvo bolesnika je imalo običaj da odlazi na vodice i kapelice iznad svete vode, naročito posvećene Presvetoj Bogorodici, za koje se veruje da imaju lekovitu moć, i da se još pre izlaska sunca na Veliku Gospojinu umiju tamošnjom vodom radi ozdravljenja.
Veruje se da sve što se priprema u periodu između Velike i Male Gospojine ima uspeha i trajno je. Opšte je verovanje da svaki posao koji se započne u tom periodu mora i da se završi, a neki nisu ni smeli da se započinju, poput priprema osnove za tkanje.
Velika Gospojina na Kosovu
U mnogim naseljima po Srbiji Velika Gospojina je zavetni dan i seoska slava. Posebno svečano se obeležava u srednjevekovnom manastiru Gračanica, koji je i posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Ovaj praznik je ujedno hramovna i seoska slava Gračanice.
Hramovna slava se na današnji dan obeležava i u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici. Okupljaju se Srbi raseljeni iz tog grada, ali i vernici iz različitih krajeva.
Velika Gospojina je hramovna i gradska slava Orahovca. U gornjem delu grada će se tradicionalno sabrati vernici iz ovog mesta i susedne Velike Hoče, kao i hodočasnici iz Beograda i drugih gradova Srbije i dijaspore.