Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja se u crkvenim tekstovima često naziva i „Malim Velikim petkom“.
Sveti Jovan je u pravoslavnoj tradiciji istovremeno prorok, Preteča i Krstitelj Hristov, ali i mučenik koji je postradao zbog istine.
Simbol borbe za istinu i pravdu
Sveti Jovan Krstitelj je stradao braneći moralne vrednosti i javno kritikujući vladara Iroda Antipu zbog nezakonitog braka sa Irodijadom, suprugom svog brata Filipa.
Prema predanju, Irod je zatvorio Jovana u tamnicu, ali se plašio da ga ubije zbog velikog poštovanja koje je narod imao prema njemu.
Međutim, tokom proslave Irodovog rođendana, Irodijadina kći Saloma je svojim plesom očarala prisutne, a vladar je obećao da će joj ispuniti bilo koju želju.
Na nagovor majke, zatražila je glavu Svetog Jovana na tanjiru. Irod je poslao dželata u tamnicu i pogubio proroka.
Ovaj događaj je u hrišćanstvu zapamćen kao simbol nesalomive borbe za istinu i pravdu.
Jovanovi učenici su tajno tokom noći uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva je zakopana posebno.
Kasnije je najpre preneta u Jerusalim. U vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja uvek se obeležava 11. septembra jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva koju su na grobu Svetog Jovana u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Verovanja i običaji
Svetom Jovanu Krstitelju u crkvenom kalendaru posvećeno je šest praznika tokom godine. Obeležava se i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom. Posti se, a način posta zavisi od crkvenog pravila i dana u koji praznik pada. U narodu se ovaj dan tradicionalno vezuje za naročito strogo uzdržanje.
Prema tradiciji, treba da protekne u miru, molitvi i potpunom uzdržanju od slavlja, pevanja ili bilo kakvog veselja.
Posebno su upečatljiva narodna verovanja u vezi sa crvenom bojom i sečivima – da na ovaj dan ne treba jesti crvenu hranu i voće, poput paradajza, crvenog grožđa i jabuka, niti piti crveno vino. Ovaj običaj simbolično se povezuje sa krvlju Svetog Jovana.
Iz kuća se tradicionalno sklanjaju noževi, sečiva i makaze. Hleb i hrana se ne seku, već isključivo lome rukama.
U narodu se praznik naziva i Jovan Glavosek, Jovan Sekovan ili jesenji Sveti Jovan.
U tradiciji našeg naroda, Usekovanje je imalo i posebnu društvenu ulogu, jer se smatralo najsvečanijim danom za sklapanje pobratimstava i kumstava po Bogu i Svetom Jovanu.
Uz zimski Jovanjdan i letnji Ivanjdan, današnji praznik zaokružuje tri velika godišnja spomena posvećena Krstitelju.
Dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao krsna i hramovna slava.
Na Kosovu je posebno svečano u hramovima posvećenim ovom prazniku u Peći, Uroševcu, Velikom Rudaru kod Zvečana i u manastiru Sočanica.