Crkveni hor „Sveti Jovan Vladimir“ iz Minhena, pod dirigentskom palicom Jelene Stojković, rođene Prizrenke, pevao je svojim domaćinima najlepša molitvoslovlja Jovana Hristića, Stevana Mokranjca, Svetog Nektarija Eginskog i drugih domaćih i stranih kompozitora pravoslavne duhovne muzike.
Od svima sabranima poznate molitve „Tebe pojem“, preko „Hvalite Gospoda s nebesa“ i „Agni Partene“, do običajne prizrenske „Aj što je lepo pod noć pogledati“ i himne „Orahovcu, bašto rajska“, svaka pesma nosila je posebnu emociju.
Sabrani Orahovčani su sa molitvenim smirenjem i suzama koje su čas bile radosnice, a čas suze tuge za nekim lepšim vremenima, ispratili svaki poj. Najemotivniji trenutak bio je kada se Jelena Stojković zahvalila Gavrilu Kujundžiću za njegovu himnu Orahovcu, koju hor iz Minhena rado izvodi širom Nemačke.
Za članove hora, ali i za samu Jelenu, ovaj prvi nastup u Orahovcu bio je posebno emotivan. Kako kaže, osećaj dolaska bio je poput ostvarenja dugogodišnjeg sna.
„Članovi hora su duboko pogođeni, emotivno. Presrećni su što su ovde, što su mogli da dođu. Mislim da još uvek nisu svesni svega i jako su zahvalni. To je ono što je najlepše – jako su zahvalni što su ovde. Za mene je, isto kao i za njih, kao u nekom blagom, kao u nekom snoviđenju. Kao, znate, kad onako ceo život nešto sanjate da će da vam se desi, i sad vam se stvarno desi. Ne znate da li je realnost ili sanjate i dalje. I sad se ta želja ostvarila. I ja sam zaista puna emocija, puna radosti, ali isto tako i neke tuge. Sve je ujedno. Ali pre svega, isto tako kao i moji horisti, veoma sam zahvalna što sam ovde“, rekla je Jelena.
Posebno mesto u programu imale su pesme iz Prizrena i Orahovca, koje Jelena, kako kaže, želi da sačuva i prenese dalje kroz svoj rad sa horom.
„Ja se zaista trudim da tu našu muzičku tradiciju prenesem dalje. Iako živim u Minhenu, to je uvek deo našeg repertoara kada pevamo, kada imamo koncerte sa horom. I meni je isto tako, kada sviram, kada imam koncerte kao pijanistkinja. Ja mislim da u ovom svetu fali iskrenosti, autentičnosti, identiteta. I kada mi to tako dajemo, ili ja solo kada sviram, ili sada ovako sa horom, ljudi to osete i onda prihvate. Duboko su pogođeni, otvore se neke nove emocije. I ja mislim da je to neka naša misija, da tim pravcem treba da idemo“, rekla je ona.
Poseban trenutak bio je susret sa autorom pesme „Orahovcu, bašto rajska“, koja je izvedena tokom koncerta.
„To je bilo neverovatno. Mnogo mi je značilo što je profesor Kuligan-Žić bio ovde, da čuje ono što mi tamo u Minhenu pevamo, i sada ovde, baš ovde, u Orahovcu – „Bašta rajska u Orahovcu“. I tu čika Gavra… Ne znam šta da kažem, osim zahvalnosti i sreće. Zaista jedan predivan, jedan iskren, predivan susret“, kazala je Jelena.
Jelena Stojković se u Prizren vraća i zbog uspomena koje želi da prenese svojoj deci. Njena porodična kuća u Potkaljaji je obnovljena, pa, kako kaže, danas ima gde da se vrati.
„Tačno. To je velika stvar, kada čovek ima gde da se vraća. To je nešto neprocenjivo. I trudimo se. Ja jedno vreme nisam mogla da dolazim, jer sam rađala, imam dva sina, pa je bila korona između i tako. Ali eto, sad pokušavam da češće dolazim. I moja deca su isto bila i tako. Vole da dolaze ovde“, rekla je Jelena.
Dolazak sa decom, kaže, donosi nove uspomene, ali istovremeno vraća i sećanja na ljude i događaje iz nekog ranijeg vremena.
„Pa, budi neke nove emocije kada sam došla sa decom. Onda su to neke nove, nove uspomene, ali opet žalim malo za onim starim, za tim ljudima koji više nisu tu, za nekim događajima. U stvari, ljudi najviše to fale“, rekla je ona.
Sećanje na stari Prizren čuva i kroz knjigu svoje majke „Prizren u srcu“.
„Jeste, „Prizren u srcu“. I to često čitam, i često čitam svojoj deci. I uvek se trudim da kroz tu vrstu sećanja na majku, na oca, držim to dalje i dajem dalje svojoj deci i ljudima koji su u mom okruženju“, rekla je Jelena.
Hor je tokom posete obišao Gračanicu, a narednih dana planirani su i obilasci drugih svetinja. U Prizrenu će hor održati koncert u Bogosloviji, što će za Jelenu biti posebno emotivan trenutak.
„Sutra smo u Prizrenu. Nadam se da ćemo isto otići do Zočišta, do manastira Zočište, onda do manastira Svetih Arhangela. Onda smo u Prizrenu, do Bogorodice Ljeviške. Šetaćemo se malo, ako možemo, do Svetog Spasa da odemo i Svete Nedelje. Malo posetim svoju kuću, kad sam već tu. I posle toga ćemo uveče imati koncert u Bogosloviji. I tome se veoma radujem. I to je isto za mene jedna totalno nova situacija, da kao dirigent nastupim u Prizrenu. Ono čime se moj otac nekad bavio. I sada ja opet. Znači, sutra je isto jedan veoma emotivan dan za mene“, rekla je Jelena.
Za kraj, Jelena je govorila i o mogućnosti da prvi nastup hora u Orahovcu bude početak jednog novog prijateljstva i buduće tradicije.
„Ja mislim da je ovo početak jednog veoma bliskog prijateljstva i jednog, kako da kažem, početka susretanja. Vaši horisti će noćiti kod meštana Orahovca i ja se nadam da će se, i naravno i ostali koji su došli sa vama, ovo zaista postati tradicija. Da hor peva u našem hramu, da se družimo i da zaista Orahovac otvori svoje kapije za vas, da se ovde osećate kao svoji na svome. I ja se nadam, jer mi smo u Bašti rajskoj“, poručila je Jelena.
Među članovima hora bio je i sveštenik Filip Minunović iz Minhena, koji je u Orahovcu služio Akatist Presvetoj Bogorodici. Za njega je ovo veče bilo iskustvo koje će, kako kaže, dugo pamtiti.
„Nezaboravno mi je i ne znam da li sam ikada doživeo ovakav prijem. Imam utisak da su nam zavezali oči i nas negde odveli, doveli ovde, a da nismo znali da smo ovde smešteni osetili bismo. To želim da kažem iz srca, to mi je ono što izlazi iz srca i iz duše“, rekao je otac Filip.
Govoreći o svojim korenima, rekao je da je, iako je rođen na Zapadu, posebno snažno doživeo osećaj povezanosti sa Kosovom.
„Jer, prolazeći razne krajeve i tako dalje, i rođen sam na Zapadu, i sve da moji koreni jesu, i moj otac je rođen na Kosovu i Metohiji. Prosto, ovo veče je toliko puno emocija zato što, baš kao što ste divno i rekli ovde, da mi osećamo da je naš koren ovde. I prosto jeste tako“, kazao je otac Filip.
Govoreći o služenju Akatista pred ikonom Presvete Bogorodice Orahovčke, otac Filip rekao je da je posebno osetio njenu blizinu.
„Prvo što mi pada na pamet jeste da sam se osećao kao da… Mislim, osećamo svuda, naravno, ali nekako sam večeras posebno osetio majčinski zagrljaj Presvete Bogorodice. Može čovek svaki put da kaže da je to neopisiv osećaj. Jeste bio neopisiv, ali ako treba da ga opišem, evo, kao da me zaista grlila Bogorodica. Ja to opet povezujem sve zajedno, zato što osećamo da smo ovde kod kuće i zato što osećamo da nas ovde blagodat Božija spaja, a i svete molitve Presvete naše Bogorodice“, rekao je on.
Poruka koju je iz Orahovca uputio svima koji do sada nisu bili na Kosovu bila je jednostavna – da dođu i sami osete ono što je teško opisati rečima.
„Da treba obavezno da dođu da posete, da dođu da osete, da vide, da čuju, da primete sve što je ovde. Ja bih svima preporučivao, svaki Srbin najpre treba da dođe i da oseti ono što nigde do sada nije mogao da doživi“, poručio je otac Filip.
Program je vodila Jelenina starija sestra, književnica i glumica Radmila Knežević, koja je uz pratnju hora kazivala svoju pesmu „Bogorodica Ljeviška“.
O značaju ovog susreta za Orahovčane govorila je profesorka književnosti i srpskog jezika Olivera Radić, koja je veče opisala kao jedan od posebnih trenutaka za ovaj grad.
„Za nas je ovo bilo božanstveno veče, veče koje smo svi želeli da traje večno“, rekla je za Radio Goraždevac Olivera Radić.
Ona je dodala da je velika čast što jedan hor iz dalekog Minhena predvodi, kako je rekla, „naša gora list, Jelena Stojković“, i da je dolazak hora, uz blagoslov mitropolita Grigorija i mitropolita Teodosija, veliki blagoslov za ovaj kraj.
„Veliki je to blagoslov i zaista smo osećali kao da se nebo spustilo na zemlju sa svojim anđelima i došlo da nas podrži i blagoslovi. I da, pre nastupa hora, oci su služili večernju službu sa našim ocem Milanom, a potom je otac Filip iz Minhena služio Akatist Presvetoj Bogorodici… Zaista veliko ohrabrenje i veliki blagoslov, hvala im“, poručila je Olivera Radić.