Prvi panel na petom Samitu za mir i demokratiju (Kosovo Peace and Democracy Summit, KPDS) koji je održan juće u Prištini bio je posvećen odnosima Beograda i Prištine. Učesnici su razmatrali da li je dijalog dve strane ušao u fazu dugotrajnog zastoja ili je reč o nedostatku političke pažnje i strateškog pristupa.
Lekcija o tri situacije
Svilanović je kazao da je „lekcija koju je naučio“ da je vlada spremna da se uhvati u koštac sa teškim pitanjima u tri situacije.
„Prva je, kao što je bio slučaj sa mojom vladom od 2000. do 2004. godine, kada dođete na vlast nakon velikih promena i verujete da možete sve da uradite. Zato sam pregovarao o granicama sa Hrvatskom, pregovarao o bilateralnom državljanstvu sa Bosnom i Hercegovinom, bavio se Haškim tribunalom (ICTY) i Međunarodnim sudom pravde (ICJ)“, naveo je ovaj diplomata i bivši generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
Dodao je da je drugi razlog iz koga se vlast hvata u koštac sa teškim stvarima ekonomski interes.
„Pregovarate o granicama zato što će tu biti hidroelektrana, i onda to morate da uradite jer je u igri novac. Uradićete nešto s tim. Zato žrtvujete određene stvari“, dodao je.
Treći razlog je, prema njegovim rečima članstvo u Evropskoj uniji.
„Postoje tri situacije u kojima je vlada spremna na odvažne korake. Iskreno, iza samog početka tog procesa, a to bi bio dijalog u okviru Briselskog sporazuma, znam da je postojala ideja da će biti mnogo trgovine, da će biti biznisa. Između ostalog, ja sam bio taj koji se sastao sa premijerom Kosova, i poslao mu poruku, potpisanu, dve nedelje pre, da postoji ogromno interesovanje za poslovanje“, kazao je Svilanović.
On smatra da u ovom trenutku Priština i Beograd nisu ni u jednoj od tri pomenute situacije.
„Kosovo nije u fokusu, EU se uopšte ne pominje“
„Imate Vladu Kosova koja je ovde prošla kroz teškoće, koja je sada formirana i ima mnogo toga na svom tanjiru. U Beogradu će biti izbori. Ne znam ko će pobediti, ne želim da igram tu igru. Videćemo u narednim mesecima. Ono što možete da vidite, kao prvo, jeste da bilo šta u vezi sa Kosovom nije u fokusu, kada govorimo o strankama i pokretima koji se takmiče. EU se uopšte i ne pominje u kampanji. Tako da niko zapravo ne mašta o tome. Samim tim, nemam velika očekivanja da će bilo ko, ko sutra bude na vlasti u Beogradu, odjednom skočiti da rešava ’vruć krompir‘“, rekao je bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije/Srbije i Crne Gore.
On smatra da je bavljenje Kosovom za bilo koga u Beogradu, bez obzira na političku opciju, nešto pri čemu „osećate kao da se nečega odričete“.
„Samo delim svoj osećaj. Ne kažem da je to istina, ali tako stoje stvari. To je ono što ljudi vide. Proglasе vas izdajnikom ako počnete time da se bavite. Zato je bolje ne raditi ništa. To je ono što gledamo poslednjih nekoliko godina“, naveo je on.
Potom je ponudio pojašnjenje svog stava.
„Onog trenutka kada je Beograd shvatio da se članstvo neće dogoditi, prestali su da pričaju o Kosovu. Zašto bih onda išta radio? Zašto bih plaćao cenu? Jer se bavljenje time posmatralo kao plaćanje cene za nešto veće i bolje. Zato sam i govorio (poznanicima na Kosovu): ’Slušajte, ljudi, ako ste zaglavljeni u Beogradu kada je u pitanju vaše članstvo u EU, onda ste zaista u velikom problemu, verujte mi‘. Sve dok ljudi u Srbiji ponovo ne počnu da veruju u članstvo, a u ovom trenutku ne veruju“, kazao je Svilanović.
On je rekao i da postoji značajan trud evrpskih komesara i Evropke komisije i da on „to vidi“.
„Ali, znate li koliko se ljudi u Beogradu zaista dublje bavi time? Nažalost, samo vam iskreno kažem, ljudi, situacija među narodom je gora nego što mislite. Uticaj Rusije, nova administracija u Vašingtonu… Pa, realno, nova desnica u EU, pobede na izborima. I ljudi kažu: ’Zašto bih se iole trudio?‘“, naveo je Goran Svilanović.
„Moje ništa za tvoje ništa“
Potom je citirao Duška Radovića: „Daću ti moje ništa za tvoje ništa. Ako mi daš tvoje malo ništa, daću ti moje veliko ništa“.
„Tu se otprilike nalazimo. To je vrlo dobra ilustracija dijaloga. Postoji osećaj odustajanja od nečega, što se možda ne može logički potvrditi. Ali, to je ono što blokira svaki pošten pokušaj“, rekao je.
Nagalsio je da je iskrenost je važna stvar u politici, kao i u životu.
„Zato se nadam vladama koje će ponovo biti spremne da razgovaraju jedna sa drugom. Da kažu: ’U redu, šta je tvoj interes? Hoćeš da radimo posao? Hajde da radimo posao, bilo šta‘“, kazao je.
Potom se prisetio da je svojevremeno na skupu EU i Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa u Parizu pitao predsednika Privredne komore Srbije: „Znate li koliko izvozimo na Kosovo?“
„On je rekao: ’Kako misliš izvozimo?‘ Rekoh: ’Dobro, dobro, zovite to kako hoćete, ali znate li koliko prodajemo? Mnogo više nego u Rusiju‘. Dakle, postojao je iskren interes, a onda se to više ne dešava. To je ono što vam govorim. To je ta promena“, istakao je Svilanović.
„Kada ste na vlasti“, dodao je, „morate ili zaista da verujete da je članstvo u EU tu, ili da je novac tu, pa samim tim da uradite nešto veliko“.
Ugašeni snovi i potreba za novim snom
„Mora da stigne i poruka od ljudi koji ovde žive. Sada mislim na srpsku zajednicu koja živi ovde (na Kosovu). I oni moraju da glasno pošalju svoju poruku: ’Ljudi, pomozite nam sa svim ovim. Moramo da se prilagodimo‘. Neki snovi su ugašeni. San o podeli je ugašen. Teritorijalizacija srpskog prisustva deluje ugašeno. Prema tome, hajde da vidimo šta će biti novi san. Nadam se članstvu u EU, ali nisam ubeđen“, rekao je Svilanović.
Zbog prethodno navedenog, on smatra Crnu Goru izuzetno važnom. Dodao je da „mora da postoji novi signal“.
„To važi i za kosovsku vladu. I oni osećaju da nešto žrtvuju. Svestan sam toga. I oni moraju da veruju da će nešto dobiti. Neko je pomenuo pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost. Ne deluje kao da su one promenile svoj stav. I onda, ako ste na vlasti ovde u Prištini, kažete: ’U redu, zašto oni ovo rade?‘ Jer, uvek postoji taj osećaj da se nečega odričete. Tako se i oni osećaju, ako ove zemlje ne promene svoj stav“, kazao je.
On je dodao da je za Kosovo „članstvo u UN bilo jedan od ugašenih snova“.
„Niko više, zapravo, ne raspravlja o članstvu u UN. Kada je u pitanju članstvo u NATO-u, jedva razmatramo opcije ’šta ako‘ sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost. Samo pokušavam da budem realan i iskren i da kažem da oni koji donose odluke u vladama, u oba kabineta, i u Beogradu i u Prištini, moraju da veruju da rade nešto dobro. Ne zato što su dobri ljudi pa žele da pomognu, već zato što su političari koji time nešto dobijaju“, istakao je Svilanović.
Zaključio je navodima da pokušava da shvati „šta je to osim članstva ili nekog značajnog koraka napred“, ali da „ne vidi mnogo toga“.
„Biznis bi mogao biti još jedna stvar. Verujem da biznis treba ponovo podstaći. Zato mora doći do značajnog ponovnog otvaranja. Znam da postoji značajan interes u Beogradu, upravo sam vam pričao o tome. To se mora preneti i ovdašnjoj poslovnoj zajednici, kako bi i oni videli priliku da zarade novac. Tada će izvršiti pritisak na svoje zvaničnike da ublaže taj stav i reše neka od pitanja“, dodao je Goran Svilanović.
On je govorio na panelu koji je moderirala Violeta Hadžoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI). Osim Silanovića, učestvovali su i Naim Rašiti iz Balkans Policy Research Group i Miodrag Miki Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA).