21.6 C
Pec
6. jul 2022

Gvozdić: Potreban je mali korak od tradicionalne do organske proizvodnje hrane

Poljoprivreda, kao najvažnija i strateška privredna grana, ima  za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane. Međutim, svedoci smo da je prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u proizvodnji hrane ugrozila njenu bezbednost i kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji.

Direktor Poljoprivredno-savetodavno stručne službe u Kosovskoj Mitrovici Ljiljana Gvozdić, dipl.ing agronomije, rekla je za Radio Kosovska Mitrovica da se sve više resursi usmeravaju ka proizvodnji zdravih namirnica, ali da je za to potrebna podrška i sluh poljoprivrednih proizvođača sa naših prostora.

“Akcenat poslednjih godina zaista stavljam i ja i moje kolege, a po preporuci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se obrati pažnja na proizvodnju i da se što više proizvođača koji imaju uslova okrenu proizvodnji zdrave organske hrane, da svoja gazdinstva i svoje proizvode registruju kao organske. Mi se trudimo da stavimo akcenat na ovu temu kao stručni savetnici, međutim proizvođači se teže odlučuju, u prvi mah se odluče da deklarišu proizvod i pojave se na tržištu, ali već sutra dan, bukvalno se vrate proizbodnji po starom tradicionalnom načinu proizvodnje. To je način na koji su proizvodili naši stariji, medjutim uvodimo novitete sa novim sortama, novim semenom ali i dalje ne preterujemo sa hemijom i pesticidima, zato i apelujem na prizvođače sa naših prostora da ukuliko mogu pređu na organsku proizvodnju jer ne bi imali mnogo toga u toj prelaznoj fazi da odrade i vrlo brzo bi sa komercijalne prešli na organsku”, kaže Ljiljana Gvozdić.

Da le je to komplikovan proces i da li zahteva dodatne troškove ?

“Važno je da imaju celokupnu zaokruženu proizvodnju na svom gazdinstvu, da imaju stočni fond od kojeg bi koristili đubrivo ili hranu za biljke, da imaju izolovane parcele, parcele koje mogu da posluže u preventivnoj zaštiti, dobre lokalitete, seme i sadni materijal iz organske proizvodnje ili eventualno koji je odobren od strane referentnih ustanova-Instituta, tako da sve ostalo ide mnogo lakše.

Ono što se smatra organskim proizvodom kod nas (često čujemo kupio sam organsko ili uzgajam organsko) se ne računa ukoliko nije uredno prijavljeno, obeleženo i iskontrolisan uzgoj od strane stručne službe. Pa ni autohtona jabuka, ne može biti organska ako se pravilno ne tretira ili npr. šumski plodovi ako se prijavljuju kao organski, jer njih niko nije ni tretirao ni đubrio ni navodnjavao, mogu da budu to samo ako su uredno prijavljeni, ako su obeležene parcele i uredno prijavljeni proizvođači odnosno berači plodova.

Da li je priprema zemljišta komplikovan proces i da li se zbog toga proizvođači slabije odlučuju?

“Nije tu u pitanju samo priprema zemljišta, ima tu dosta toga da se odradi, ali mi obično imamo bojazan i skeptični smo prema nečemu što do sada nismo radili, ali se sve to da naučiti i potrebna je samo dobra volja. Vidite, u početku je dozvoljena mehanizacija ali samo u ranoj pripremi zemljišta, kasnije u zavisnosti koja je kultura u pitanju tretira se ručnim alatima. Zatim se pusti prirodi na volju da ona sama odradi, ono što ne može da odradi mi smo tu, npr. sada postoje apoteke gde se kupuju insekti (bubamare) koje se ubacuju da pogube vaši, zatim preparati na biljnoj bazi od lekovitih trava, belog luka, bosiljka i sl. Važno je da je biološka osnova tih preparata a ne hemijske strukture. Tako da organskom proizvodnjom ne čuvamo samo čoveka i njegovo zdravlje već čuvamo i prirodu, čitav ekosistem, ne narušavamo vode i prirodnu sredinu jer danas sve ide ka tome da prirodu moramo da sačucvamo za buduće generacije.

Prisustvovali ste Etno Sajmu u Negotinu 8. i 9. oktobra. Čime su se predstavili naši proizvođači i kakvi su opšti utisci o proizvodnji zdravih namirnica?

“S pnosom mogu da kažem da smo na ovom Sajmu učestvovali i veoma dobro predstavili tradicionalne proizvode, organske proizvode još uvek nemamo , pa ih nismo ni predstavljali. Nema ih da ja znam, možda ih i ima ali proizvođači nisu prijavljeni da se bave ovom delatnošću i prosto u tom slučaju u našoj evidenciji ne postoje. Tako da, nažalost, zvanično prijavljenih organskih proizvoda nemamo.

(na biološki način održavan vinograd u Leposaviću)

Međutim proizvođači koji proizvode na tradicionalan način , oni su veoma blizu, i potrošači su ovde u prilici zaista da kupe visoko bezbedne proizvode ali još uvek ne i organske. I za jedne i za druge važi, da sve treba da prođe laboratorijsku analizu, da bi se za jedan proizvod tvrdilo da je bezbedan i zdrav.

U našoj zemlji ima sličnih situacija na terenu ali zato ima područja gde je zaživela organska proizvodnja. To je Valjevo, Loznica, Šabac, okolina Beograda pa i Vojvodina. Ali bez obzira na sve opet mogu slobodno da kažem , da na Kosovu i Metohiji koristimo najmanje hemije u tretiranju voća i povrća”.

Školaska deca se edukuju oko proizvodnje zdravih namirnica i odlaze u posete oglednim gazdinstvima koja su po nečemu posebna ili ih karakterise dobar rod i sl.

Ljiljana Gvozdić diplomiraani ing.agronomije, tvrdi da je tu ključ da veza sa prirodom i prirodno uzgojenim biljkama i životinjama, deca treba da se sretnu što ranijei da će ih to možda opredeliti da se kasnije vrate prirodi ,proizvodnji zdrave hrane i ošuvanju životne sredine.

Posebno je naglasila da očuvanje životne okoline igra ogromnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji, jer sve što bacamo se razgrađuje u zemlji a kulture u zemlji upravo nalaze hranu. S toga je jasno zašto smo svi kao društvo u celini odgovorni za svoje i zdravlje svoje dece, i zašto je važno očuvati prirodu.

“Mi smo je dobili od predaka i čuvamo je za potomke”, rekla je Gvozdić.

Povod za razgovorbio je 16. oktobar – Svetski dan hrane i zdravih namirnica koji se kod nas obeležava od 2001. godine a ima za cilj da ukaže na dva najveća problema današnjice – očuvanje prirodnog okruženja i migracije stanovništva.

NAJNOVIJE

Više