Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).
Igre prestola na albanskoj političkoj sceni koji se reflektuju na srpsku zajednicu na severu Kosova i koje se koriste u različite svrhe ne prestaju nezavisno od toga ko je na vlasti. Česti upadi Rose i upotreba prekomerne sile služe kao alat vladajućim strukturama kosovskih Albanaca za pridobijanje desno orijentisanih birača. Tačijeva trijumfalna vožnja jezerom uz prisustvo ogromnog broja pripadnika specijalne policije i Haradinajeva taksa od 100% čije su ispunjavanje garantovale duge cevi tih istih specijalaca samo su primeri u nizu sličnih događaja.Tako i gospodin Kutri u ulozi Deneris Targerijan šalje svoju ROSU u posledenjoj nedelji predizborne kampanje, držeći se za slamku oličenu u par švercera, posle kraha svog antikorupcijskog programa na čijim krilima je dobio poverenje najvećeg broja albanskih glasača. Nisam siguran da je gospodin Kurti uspeo čak i da samo načne delić sistemske korupcije u kojoj je kosovsko društvo ogrezlo.
Na drugoj strani, odsustvo autohtone političke elite koja bi primarne interese srpske zajednice na Kosovu zastupala i pred Beogradom i pred Prištinom dovelo je do katastrofalnog položaja Srba, barem onih koji vide Kosovo kao svoj dom, ma kakav njegov konačan status bio i koji nisu na misiji sakupljanja sredstava za bezbrižan život u Srbiji ili vani.
Despoptski način vladavine kadrova DSS-a na Kosovu koji je kontrolisao sve što se moglo kontrolisati među Srbima, uništio je svaku mogućnost formiranja te iste autohtone srpske elite koja bi danas mogla da odgovori izazovima koji stižu iz različitih pravaca i vodi svoj narod u pravcu prosperiteta, što za preostale Srbe na Kosovu jednostavno znači opstanak. Umesto toga, izgrađena je finansijska elita koja je brzinom munje kapital stečen sumnjivim poslovima prebacila u beogradske privatne klinike, kragujevačke robne kuće i nekretnine širom Srbije i van nje. Pripadnici ove elite su naravno, nestali, iščezli zajedno sa kapitalom koji su stekli teškim „patriotskim radom“. Ideolozi ovakvog načina formiranja srpske političke elite još uvek gostuju po lokalnim TV kanalima i zamenjuju teze upotrebljavajući reč patriotizam za poteze koje bi svaki slobodnomisleći čovek nazvao korupcijom i o kojoj je “Insajder” snimio više nego zanimljiv dokumentarac pod nazivom „Patriotska pljačka“.
Menjajući samo nijanse dok je princip ostajao isti, kadrovi DS-a, popularno nazvani „žuti“, su učestvovali u razbijanju svake mogućnosti za formiranje autohtone političke elite kosovskih Srba, instalirajući na ključna mesta svoje kadrove koje srpski narod na Kosovu nikada nije prihvatio. Ruku na srce, mora se reći da su kadrovi „žutih“ u mnogo manjoj meri posezali za mehanizmima koji primoravaju na poslušnost i jednoumlje nego što su to radili njihovi prethodnici a do savršenstva doveli njihovi sledbenici. Uz zdušnu podršku tadašnjeg šefa DSS-a ovi kadrovi DS-a su zamenjeni hibridima iz različitih stranaka sjedinjenih u SNS-u, čiji glasovi imaju težinu vrapčevog pera i čija je sposobnost donošenja odluka veoma diskutabilna. Jedina zajednička crta svih ovih pripadnika srpske kvazielite na Kosovu je bila slepa poslušnost i zaštita interesa vladajućih struktura nauštrb realnog interesa srpskog naroda na Kosovu.
Da „strah čovjeku kalja obraz često“, svedoče intelektualci čiji bi glas trebao da se čuje, ali se ne čuje, što može biti opravdano činjenicom da se drugačije mišljenje ne toleriše ili, ono što je još i gore, ne oprašta. U strahu za svoju egzistenciju zaboravili su da pravi intelektualac, pored toga što je visoko inteligentna osoba sa širokim spektrom znanja, koja ume to svoje znanje da predstavi kroz mnoge aspekte, rasprave i debate, mora da ima kritičko misljenje, da se bori protiv jednostranog ideološkog i dogmatskog shvatanja sveta, otvarajući put za nova rešenja, a pre svega da svedoči istinu. Neka se zamisle oni koji sebe smatraju intelektualcima!
I dok se na dan pisanja ovog teksta održavaju lokalni izbori na Kosovu na kojima učestvuju i Srbi i koji neće promeniti ništa, moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli. Njena odluka je odluka najvećeg broja mladih koji odbijaju da klimaju glavom i da misle tuđim mozgovima. Oni su trebali da budu elita!
I dok će i samo razmišljanje o temi ovog teksta iščeznuti iz memorije malog broja ljudi koji će ga čitati i pre nego što popiju prvu sledeću kafu, sutra će doći novo jutro, ono postizborno i pitam sebe da li će biti onako kako pesma kaže, da li će jutro promeniti sve?
Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Humanog centra Mitrovica (HCM). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.