Trenutno se Srbija smatra glavnim problemom, zbog toga je dobro što je došao čovek koji poznaje Srbiju, ovdašnje vođstvo, koji će imati autoriteta da ih ubedi da malo promene politike i da se, Srbija opredeli hoće li da bude u NATO-u ili protiv, rekao je za RTV Kim direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić u komentaru imenovanja Stjuarta Piča od strane britanskog premijera Borisa Džonsona na mesto specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Miodrag Marinković iz Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA), Pičovu novu poziciju sagledava kao potrebu Velike Britanije da posle izlaska iz EU očuva svoju aktivnu ulogu u regionu, ne samo zbog bezbednosnih pretnji, već i zbog rastućeg uticaja Rusije u Srbiji i Bosni.
Dušan Janjić ukazuje na činjenicu da Velika Britanija nije članica Evropske unije, ali da još uvek nije izašla iz nje.
“Ona ima interesantnu poziciju, Bregzit još traje i ona ima uticaj u Evropskoj Uniji. Članica je NATO-a i tu je na pola puta. Kada je u pitanju evropski deo NATO-a, ona je punopravna članica, a kada je u pitanju stvaranje nove alijanse na Pacifiku, ona je jedna od vodećih sa, naravno, Amerikom i Australijom i to su nuklearne snage najače na svetu”, podsetio je on.
Sa druge strane, Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativnu društvenu akciju naglašava da je Stjuart Pič dobro upoznat sa stanjem u ovom delu Balkana, jer je da je u okviru NATO-a već bio angažovan na Kosovu kao komandant vazduhoplovstva, a u misiji je bio i u Bosni i Hercegovini.
“Ja bih ovo imenovanje sagledao iz perspektive jednog opšteg kadrovskog pregrupisavanja zapadnih zemalja u ovom regionu. Videli smo da su to prve uradile SAD postavljanjem Kristofera Hila i (Gabriela) Eskobara, zatim su sledili Nemci sa imenovanjem Kristijana Šmita za visokog predstavnika u Bosni. Na kraju, imamo i Britance. Tako gledano, ova postavljanja su, po meni, neka indikacija da će uskoro doći do nekih aktivnijih angažovanja i napora po pitanju rešavanja nekih gorućih problema u regionu, kao što su odnosi Kosova i Srbije, stanje u Bosni i donekle nestabilna Crna Gora. Takvi zadaci iziskuju iskusne ljude, a ljudi poput Piča, Hila, Smita i Eskobara su baš to”, jasan je Marinković.
Međutim, Pič nije samo vojnik. On je ser, a kao pripadnik Doma lordova je vodio rasprave o Zapadnom Balkanu i vrlo je dobro upoznat sa prilikama na Balkanu preko NATO-a i preko delovanja u britanskim službama.
“Ako uzmemo konkretnu situaciju u Srbiji, on jako dobro poznaje anatomiju sadašnje vladajuće elite i nije mu problem da s njima komunicira. Dobar čovek je izabran za pravo vreme, ali je to pravo vreme jako loše za stanovnike Balkana. Mi se nalazimo u momentu kada je još uvek moguće kombinacijom diplomatije, ekonomije i vojne moći zaustaviti oružane sukobe lokalnih frakcija, država, ne znam kako to da nazovem, ali je ta tačka pređena upravo na Kosovu, onoga časa kada je Kurti sa svoje strane izveo specijalne jedinice, Srbi organizovali barikade, potom Vučić izveo vojsku i postrojio je ispred ruskog ambasadora, poleteli avioni NATO-a i KFOR-a. Bilo je jasno da je podignuta lestvica i onda je došao Milorad Dodik sa idejom da formira vojsku Republike Srpske”, objasnio je Janjić svoje viđenje događaja iz nedavne prošlosti.
On u svemu što se događa čuje eho devedesetih.
“Opet je srpska politička garnitura sebi dozvolila da uđu, moram da kažem, naivno i amaterski u možda nameštene igre. Trenutno se Srbija smatra glavnim problemom, zbog toga je dobro što je došao čovek koji poznaje Srbiju, ovdašnje vođstvo, koji će imati autoriteta da ih ubedi da malo promene politike i da se, zapravo, Srbija opredeli hoće li da bude u NATO-u ili protiv, to je ključ. To je misija prema Srbiji”, rekao je Janjić.
U saopštenju Britanske ambasade o imenovanju Stjuarta Piča na novu funkciju se navodi da će on imati i ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, ali samo kao podrška Evropskoj Uniji.
“Pič će imati podršku zato što, od kako je Britanija izašla iz EU, dijalog je isklučivo pitanje evropske diplomatije, čak i SAD imaju takav stav. One nisu više, kao što smo navikli, aktivne učesnice po pitanju dijaloga i nemaju vodeću ulogu kakvu su imale ranije. Sada služi kao podrška naporima Evropske unije, svi priznaju to, uključujući i Veliku Britaniju. Uticaj na dijalog Prištine i Beograda nama neće biti vidljiv. Međutim, ono što će biti bitno jeste da ovakva angažovanja pokazuju neki sinhronizovani nastup zapadnih sila prema pitanju Srbije i Kosova koje će na kraju rezultirati ujedinjenjem u naporima za implementaciju postignutog rešenja”, rekao je Marinković.
Da će Britanci na Balkanu biti saveznici vašingtonske politike smatra i Dušan Janjić, ali naglašava jednu specifičnost.
“U odnosu na Srbiju i Kosovu biće im dozvoljen veći stepen samostalnosti. Poslednje akcije koje su izmakle kontroli ili čiju anatomiju Vučić nije razumeo, dobrim delom su inspirisane iz Britanije. Dakle, oni su majstori konflikt menadžmenta i ser Pič spada u vodeće diplomate te vrste politike”, zaključio je on.
Podsetimo, iz Britanske ambasade u Prištini je tokom prepodneva saopšteno da je premijer Boris Džonson imenovao specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, u sklopu stalne britanske posvećenosti stabilnosti i prosperitetu u regionu. Ser Stjuart Pič će preuzeti tu ulogu nakon što je ranije ove godine podneo ostavku na mesto predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, uloge koju je obavljao od 2018. On je takođe ranije služio kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.