Tatjana Lazarević: U medijima na Kosovu sve više prisutna polarizacija, sve manje sloboda

Tatjana Lazarević je u najnovijem podkastu Radio Goraždevca govorila o izazovima sa kojima se suočavaju kosovski mediji, naglašavajući da su problemi sve veći. Ona ističe da je polarizacija medijske scene sve izraženija, s posebnim naglaskom na etničke podele koje su zabrinjavajuće.

“Ono što se dešava sa medijskom scenom na Kosovu nije samo problem Kosova, već globalni fenomen”, istakla je Lazarevićeva, osvrćući se na izveštaj Reportera bez granica koji pokazuje da su mnoge napredne zemlje skliznule na rang listi slobode medija. “Najveća odgovornost leži na novinarima koji izveštavaju iz većinske zajednice”, naglasila je ona.

Ističe da je lična odgovornost ipak ključna i da novinari treba da rade prema profesionalnim standardima, bez obzira na političke stavove.

“Na kraju dana bilans ispostavlja svako od nas. Od nas na kraju dana zavisi da li ću da budem etnički izveštač, da li ću da budem društveni politički radnik, ili ću da budem novinar. Pri tom, to ne znači da treba da budemo lišeni emocija političkog stava”, kaže ona.

“Nedostatak refleksije u medijima na albanskom jeziku predstavlja ozbiljan izazov”, dodala je Tatjana Lazarević.

Kosovo je palo na listi Reportera bez granica za 19 mesta, što je rezultat niza problema u medijskom sektoru tokom protekle godine.

Izveštavanje u kriznim situacijama poput one na severu Kosova

Izveštavanje u kriznim situacijama na severu Kosova predstavlja izazov, posebno kada novinari nisu obučeni za to, niti upoznati sa lokalnom situacijom i jezikom. Tatjana Lazarević, glavna urednica portala KoSSev, ističe da nedostatak poznavanja jezika otežava komunikaciju i izveštavanje tokom kriznih događaja.

Lazarevićeva je naglasila da je poznavanje jezika važno za izveštavanje.

“Vrlo teško mi pada to što mi ne vladamo tečno albanskim jezikom kao redakcija. Smatram da je to deo jedne lične kulture i boljeg kvaliteta života”, kaže Tatjana Lazarević.

Posebno se osvrćući na nedavne događaje, kao što su sukobi u Zvečanu i Banjskoj, Lazarevićeva je ukazala na nedostatke u izveštavanju većih redakcija iz Prištine.

“Velike redakcije iz Prištine uglavnom su slale vrlo mlade novinare, mahom novinarke, koji nisu govorili srpski jezik, niti su bili upoznati sa situacijom na severu Kosova”.

Pitanjem odgovornosti urednika za slanje neobučenih novinara u krizne situacije, Lazarevićeva je istakla da je to najveća odgovornost. Ona je izrazila bojazan da su određeni centri iz Prištine mogli da imaju čak I agendu da albanski novinari postanu vesti u kriznim situacijama. Lazarevićeva je naglasila: “Vrlo je pogrešno kada se ide na to da novinar sam postane vest. To pre služi u političke svrhe, propagandu ili za određenu agendu koja nema veze sa novinarstvom”.

Ovaj primer ukazuje na važnost obučenosti novinara za rad u kriznim situacijama i potrebu za nepristrasnim i profesionalnim izveštavanjem, uz poštovanje jezičkih i kulturnih specifičnosti lokalne zajednice.

Poverenje publike u medije

Za poverenje i dobar odnos između medija i publike Tatjana Lazarević ističe važnost poštenja i autentičnosti u radu novinara. Ona naglašava da ključni faktor za uspostavljanje poverenja između medija i publike leži u tome da novinari stoje iza svog rada i budu dosledni u isporuci kvalitetnih vesti.

“Bitno je da radite svoj posao, a bitno je da oni koji vas prate, vaša publika zna da ste to vi iza toga. Da to nije niko drugi. Da to što nudite – iza toga stojite. To može sve da se sublimira u jednu reč ‘poštenje’ ili ‘fer’,” kaže Lazarević.

Ona naglašava da iako postoji potreba za promišljanjem i planiranjem u uredničkim politikama, krajnji proizvod koji se pruža publici mora biti autentičan i odraz novinarskih vrednosti. Lazarevićeva ističe da je ključno da publika oseti upravo poštenje u radu novinara, bez kalkulacija ili manipulacija.

Na temu čestih obraćanja publike Kossevu u kriznim situacijama, Tanja Lazarević izražava zabrinutost zbog nepoverenja u institucije i disfunkcionalnosti sistema. Iako je, priznanje, to da publika traži informacije od medija I znak poverenja, istovremeno je to i odraz propusta u funkcionisanju institucija.

Tatjana Lazarević  naglašava da osnovni recept za dobar odnos između medija i publike leži u transparentnosti, poštenju i doslednosti u radu novinara, te u njihovoj spremnosti da budu glas i podrška građanima u teškim situacijama.

Propaganda i istorijski revizionizam u medijima

U potkastu se Tatjana Lazarević, glavna urednica Kosseva, dotakla i sve češće propaganda i istorijskog revizionizma u medijima. Ona je naglasila da se borba protiv propagande svodi na nepokolebljivo obavljanje novinarskog posla.

“Recept za suočavanje sa propagandom je jednostavan – samo radite svoj posao”, kaže Lazarevićeva.

Komentarišući trend istorijskog revizionizma u medijima na albanskom jeziku, Lazarević se dotakla nedavnog dokumentarnog filma sa programa “Top Channel” o tome kako su Srbi navodno iskorenili pravoslavne Albance sa Kosova i kako su crkve pripadale njima pre nego ih je preuzela SPC. Ona je posebno ukazala na to da se u takvom programu koriste podaci fašističke vlasti iz Drugog svetskog rata.

“Za mene je mnogo snažniji utisak ostavilo to da se kao argument za nekog ko se predstavlja kao istraživački novinar i autor cele dokumentarne emisije ‘Albanski otisak’, koristi popis iz 1943. godine kao pozitivan primer vlasti”, kaže Lazarević.

U pogledu uticaja društvenih medija i tehnologije ona smatra da su društvene mreže najmoćniji medij – da ni jedna televizija ne može prići njihovom uticaju.

Političari koriste propagandu kao efikasan način jednosmerne komunikacije sa biračima

Glavna urednica Kosseva Tatjana Lazarević navodi da ima razumevanja za poziciju političara, ali da sa druge strane, kako kaže, političari koriste jednolinijsku komunikaciju preko društvenih mreža kao efikasan način uspostavljanja jednosmerne komunikacije sa svojim biračima, što prema njenim rečima, predstavlja propagandu.

“Šta je to ako ne propaganda? Tu nema dijaloga, nema debate. To se, naravno, odražava i na medije. Zbog toga često kažem da novinarstvo kao profesija umire”, kaže Tatjana Lazarević.

Govoreći o promenama u ulozi novinara, Lazarević je istakla važnost tumačenja i kontekstualizacije vest isa informacijama koje plasiraju političari na društvenim mrežama, u današnjem informacionom smogu.

“Važno je razumeti šta ko saopštava, pre svega šta ne saopštava, zašto to kaže, zašto je to važno i povezati sa nečim drugim, odnosno kontekstualizovati i protumačiti informacije”, smatra ona.

Medijsko tržište nije isto za sve

Lazarević je takođe istakla izazove s kojima se suočavaju mediji na srpskom jeziku na Kosovu, naglašavajući razlike u tržištu između medija na albanskom i srpskom jeziku.

“Mediji na albanskom su prema pravilu velike kuće, biznis modeli, imaju tržište koje mi nemamo. Mi nemamo tržište kada pričamo o malim redakcijama na srpskom jeziku koje se trude da imaju uređivački slobodnu, nezavisnu politiku.”

Na kraju, Lazarević je istakla ljudske resurse kao ključni problem medija na srpskom jeziku, koji utiču na njihov opstanak.

“Dva su suštinska problema medija da bi opstala – održive finansije i ljudski resursi. Kada bih birala jedan koji bih tražila da rešim, ja bih birala ljudske resurse, da taj problem više nemamo”, smatra Tatjana Lazarević.