Srpsku listu ne zanima socijalna politika

Skupština Kosova (Foto: arhiva Kim)

Poslanička grupa Srpske liste tokom 2021. godine nije pokrenula nijednu temu u vezi sa bilo kojim od 20 principa Evropskog stuba socijalnih prava (ESSP). Najviše su ih pokrenuli Samoopredeljenje (56) i Demokratska partija Kosova (55).

Načela i prava utvrđena ESSP-om su podeljena u tri kategorije: jednake mogućnosti i pristup tržištu rada, pravedni uslovi rada i socijalna zaštita i inkluzija.

Poslanici Skupštine Kosova pokrenuli su ukupno 177 pitanja iz oblasti socijalne politike tokom prošle godine. Najčešće je pominjan socijalni dijalog, a najmanje se govorilo o osobama sa invaliditetom. Skupštinske komisije su pokrenule samo 47 pitanja iz ove oblasti, saopštili su iz Instituta za socijalnu politiku “Musine Kokalari”, na osnovu praćenja svih izjava i inicijativa poslanika na 34 sednice Skupštine Kosova i 110 sednica skupštinskih komisija.

Prema ovom istraživanju, parlamentarna grupa Samoopredeljenja je pokrenula 56 predloga koji se odnose na socijalnu politiku, Demokratska partija Kosova 55, Demokratski savez Kosova 19, a Srpska lista nijedan. Od 120 poslanika, skoro polovina njih (57) tokom 34 sazvane sednice nije pomenula nijedno pitanje koje je vezano za ovu oblast. Takođe, nijedan od 28 nacrta zakona koji su obrađivali socijalno, zdravstveno i ekološko zakonodavstvo nije pretvoren u zakon tokom 2021. godine.

“Poslanička grupa Srpske liste na skupštinskim zasedanjima nije pokrenula nijednu raspravu o socijalnoj politici u ime građana koje predstavlja”, rekao je Naim Jakaj iz Instituta za socijalnu politiku “Musine Kokalari”.

O minimalnoj plati proizvoljno, a fokus na budžetu

Iz ove organizacije poručuju da je ukidanje Ministarstva rada i socijalnog staranja pogrešno i preporučuju preispitivanje raspuštanja ovog resora.

“Ukidanje Ministarstva rada i socijalnog staranja smatramo pogrešnom odlukom. Iako su resori iz ovog ministarstva zadržali određene nadležnosti i nastavljaju sa funkcionisanjem, njihovo stavljanje pod političku kupolu Ministarstva finansija predstavlja konceptualni i praktični problem. Socijalno blagostanje se posmatra samo iz perspektive finansijskih i budžetskih mogućnosti, a ne iz perspektive društvenih potreba i prava. Praktično, jer je sada fokus na bilansu budžeta, a ne na socijalnim politikama za društvenu transformaciju“, dodao je Jakaj.

Izvršni direktor ovog instituta Visar Imeri je podsetio da je minimalna plata na Kosovu godinama nepromenjena.

“Potrebno je da se funkcionalizuje Socijalno-ekonomski savet i da on raspravlja kolika bi trebalo da bude minimalna zarada za godinu koja dolazi, a da to premijer kasnije hitno pretvori u odluku. Ako imamo uvidu sume o kojima se do sada pričalo, npr. predlog ili obećanje iz kampanje Samoopredeljenja o minimalnoj plati od 350 evra, a zatim obavezu u planu vlade koja će iznositi 250 evra, mislim imamo problem jer se o iznosima proizvoljno govori, bez kalkulacije realnog društvenog stanja i ekonomskih kretanja u kojima živimo”, rekao je on.

Institut za socijalnu politiku “Musine Kokalari” je kritikovao rad skupštinskih komisija za zdravstvo i socijalno staranje, te budžet, rad i transfere, koje godinu dana ne nadgledaju sprovođenje nijednog zakona koji se odnosi na socijalna pitanja, a vezan je za uslove u kojima radnici rade, posebno tokom pandemije. Takođe, nije bilo javne niti druge valjane rasprave o reformi penzijskog i socijalnog sistema tokom prošle godine na Kosovu.