Episkop raško-prizrenski G. Teodosije s blagoslovom nadležnog Episkopa banatskog G. Nikanora, u Pančevu, zamonašio je Svetlanu Božović (rođenu Mitrović). Ona je dobila monaško ime Vasilija, po Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.
Sestra Svetlana je rođena 1965. godine u Peći i provela je život u braku sa svojim suprugom Draganom Božovićem. Od 1999. godine, cela porodica Božović prinuđena je da živi van rodne Peći, u Pančevu, ali je uvek ostala duboko vezana za Kosovo i Metohiju.
Dragan i Svetlana su podigli tri sina – Miodraga, Nikolu i Dimitrija, a već su pristigli i prvi unuci.
Novozamonašena sestra Vasilija, već dve godine, nosi krst bolesti koja ju je vezala za postelju. Na njenu želju, i uz saglasnost svog supruga i porodice, poželela je da primi monaški postrig kao još jedan izraz svog životnog služenja Bogu i svojim bližnjima i monašenjem je pribrojana sestrinstvu manastira Gračanice.
S blagoslovom Episkopa Teodosija, novu monahinju privela je monahinja Hristina, koja je zamonašena u manastiru Gračanica, a sada pripada sestrinsvu manastira Sv. Dimitrija u Sušici.
Ovom potresnom, ali duboko dostojanstvenom činu, prisustvovali su članovi porodice sestre Svetlane, sada monahinje Vasilije, i na kraju monašenja su celivali Krst i njenu ruku da bi dobili blagoslov novopostrižene monahinje. Dom porodice Božović, blagoslovom igumanije Teodore, duhovno je kroz ovaj čin postao deo manastira Gračanice i monašenjem sestre Svetlane svi su se ispunili radošću i ohrabrenjem.
Treba pomenuti da je porodica Božović jedna od uglednih pećkih porodica koja nikada nije zaboravljala svoje korene i svetinje. Bili su redovni poklonici i domaćini slava u Visokim Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji, Zočištu. Naročito su se brinuli o crkvi Sv. Preteče u Peći i s radošću posećivali manastir Gračanicu. Ostajući i dalje u svom domu radi lečenja u Beogradu, monahinja Vasilija je sa radošću izrekla svoje zavete i obručila se večnom ženiku Hristu, uz molitve Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca, za koga su i ona i naročito njena majka ceo život bile duboko vezane.
Vladika Teodosije je u svojoj kratkoj besedi, posle čina monašenja, rekao da je “sveta tajna monašenja tajna prosvećenja, pokajanja i novog rođenja Duhom Svetim u Crkvi Hristovoj. Činjenica da je sestra Svetlana u bolesti zamonašena, pokazuje da je Bog nju posetio i nagradio za ceo njen pređašnji život i njenu predanost porodici, Bogu i svetinjama. Primanje monaškog postriga je dar Božiji za njen život u Hristu i za njeno trpljenje u bolesti koju ona kao krst odpočetka nosi trpeljivo i bez roptanja. Sam ovaj čin, rekao je Vladika na kraju, veliki je blagoslov kako za nju, tako i za njenu porodicu, manastir Gračanicu i sve one koji je poznaju.”, stoji u saopštenju Eparhije raško-prizrenske i kosovosko-metohijske.
Pročitajete još:
