Privrednik iz Šilova Jovan Simić smatra da je najveći problem srpskih privrednika na Kosovu nedostatak radnika. Simić, koji se bavi proizvodnjom raznih artikala od meke plastike i u čijoj je firmi već neko vreme otvoreno 20 radnih mesta kaže da posla ima, ali da mladi ne žele da rade kod privatnika, već većina njih, kako navodi, želi posao u državnim institucijama.
“Mladi hoće da primaju platu, a da ne rade. Zapravo se cela priča svodi na to – stavi me negde na platni spisak, jer, koji posao rade recimo u opštini, šta rade? Oni mogu tamo fiktivno da budu i da simuliraju neki rad, jer nema šta toliki broj ljudi da radi tamo, nego bi samo primali platu, bili na platnom spisku. Znamo da su plate u opštini 70, 80, 90 hiljada dinara, to je negde oko 650, 700 evra mesečno. Znači sedi kod kuće i prima 700 evra, to nigde nigde ne postoji“, kazao je Simić .
Socijalna primanja koja građani dobijaju iz Srbije, ali i iz Prištine, dodatno demotivišu mlade ljude da posao potraže u privatnom sektoru, smatra Simić.
“Država Srbija bi mogla umesto što im daje tu socijalu da plati doprinose, a da ih ja platim (radnike) sa recimo 300 evra i ako treba neka subvencija od 50 do 100 evra, pa bi onda plata bila negde oko 500 evra jer činjenica je da ne mogu svi da rade u obrazovnju i zdravstvu“, navodi Simić.
U emisiji je bilo reči i o odlasku mladih sa Kosova u inostranstvo. Simon Krišto, koji živi i radi u Nemačkoj kaže da nije iznenađen činjenicom da ljudi na Kosovu ne žele da rade za 300 evra, ali objašnjava da ni na zapadu „ne cvetaju ruže“.
“I Nemačkoj fale radnici, to je istina, ali nije ni kod nas sve zlatno. Evo na primer, moja žena radi kao stručna negovateljica u staračkom domu – radi svaki dan prekovremeno, nije pošteno plaćena za posao koji obavlja i naravno kad su uslovi loši ljudi neće da rade. U Nemačkoj se teško radi, uslovi su loši, jer se radi non stop, teško je i fizički i psihički. Plata je recimo 2 000 evra, a samo kirija za stan košta oko 1 000 evra, pa namirnice, pa sve ostalo…“, kazao je Krišto.
Kad je u pitanju podrška za ozbiljniji ekonomski razvoj u srpskim sredinama od strane međunarodnih institucija, Jovan Simić kaže da ona gotovo da ne postoji.
“U gotovo svim opštinama sa albanskom većinom izgrađene su brojne fabrike. U srpskim opštinama ni jedna jedina fabrika nije izgrađena, a da je novac uložila Evropska unija”.
Prema njegovim rečima i srpskim političarima nije prioritet osnaživanje privrednika u srpskim sredinama.
“Primera radi, da sam ja suvlasnik neke fabrike, recimo u opštini Novo Brdo, gde upošljavam oko 200 radnika, puta članovi porodica na primer njih desetoro, to je 2 000 ljudi, koje bih ja po nekom njihovom razmišljanju imao pod kontrolom i onda bih ja na neki način na nekim budućim izborima u Novom Brdu bio presudan ko će biti gradonačelnik. To je njihovo razmišljanje. Da ne govorim za opštinu Ranilug, Parteš ili Klokot i njima ( gradonačlnicima) nije u interesu to da postoje fabrike i da ljudi otvaraju fabrike“, rekao je Simić.
Govoreći o životu u Nemačkoj tokom pandemije koronavirusa Simon Krišto kaže da se ne razlikuje mnogo od Kosova. Mere u cilju suzbijanja virusa se poštuju, vakcinisano je oko 70, 80 odsto stanovništva, a jedan od glavnih problema Nemaca u poslednje dve godine koliko traje pandemija, bio je zatvaranje granica.
“Nismo mogli da putujemo, to je ljudima dosta smetalo. Evo recimo ja nisam mogla da dođem na Kosovo, nisam mogao da idem u Albaniju. Imam familiju i u Hrvatskoj, i u Bosni tako da to je bilo jako teško što nismo mogli da ih obilazimo i da nam dolaze”, kazao je Krišto.
Emisiju „Heroji u doba koronavirusa“ realizuje Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED). Emituje se svakog drugog petka od 21 sat na kanalima TV mreže – TV Herc u Štrpcu, TV Puls u Šilovu, TV Mir u Leposaviću, kao i na RTV KIM u Čaglavici.