Svako koristi novonastalu krizu, pa i Priština. Pokušavaju da „visokom retorikom“ i skretanjem pažnje sveta, isposluju stvari koje ne bi mogli da je situacija mirna i normalna, kazao je za KoSSev direktor nedeljnika „Vreme“, Stevan Ristić, komentarišući kampanju Prištine pokrenutu nakon izbijanja rata u Ukrajini. On ne vidi mogućnost da članice EU koje nisu priznale Kosovo to uskoro učine, ali i da se Kosovo „vrati u Republiku Srbiju“.
Rat u Ukrajini proizveo je nova politička dešavanja na Zapadnom Balkanu. Prištinski zvaničnici svakodnevno upoređuju situaciju u kojoj se danas nalazi Ukrajina sa položajem Albanaca na Kosovu za vreme režima Slobodana Miloševića.
Direktor nedeljnika „Vreme“, međutim, kaže da ne bi trebalo da se upoređuju sukobi 90-tih godina na Balkanu sa ratom u Ukrajini.
„Mislim da nije dovoljno pametno upoređivati sukobe na Balkanu, koje smo imali tokom devedesetih, sa ovim što se dešava. Meni se čini da je drugačiji kontekst, drugačiji su akteri, drugačija je istorija. Mi ono što smo imali ovde bio je proizvod dugotrajnih frustracija. To je bio način da čitava jedna država od 22 miliona stanovnika koja je predstavljala politički subjekt u međunarodnom spektru organizacija i država, prosto nestane na jedan krvav i pogrešan način“, ocenio je Ristić.
Komentarišući navode Prištine da je Srbija „pretnja Kosovu“ jer je „ruski saveznik“, te zahteve da se usled toga Kosovo što pre primi u NATO i EU i da ga prizna pet evropskih država koje to još uvek nisu učinile, sagovornik KoSSeva poručuje da su poruke koje stižu iz Prištine pogrešne, ali i da svako „koristi krizu“.
„Meni izgleda da sada svako koristi krizu, verovatno najveću krizu koju smo imali u poslednjih, makar, dvadeset godina – da iskoristi neke svoje šanse, neke svoje prilike, da reše neke nagomilane frustracije, koliko imamo, nažalost, u većini naroda na Zapadnom Balkanu“, poručuje Ristić.
Podseća da nisu sve članice EU i NATO-a priznale Kosovo, te ocenjuje da Priština svojom kampanjom pokušava da skrene pažnju to.
Oni, međutim, nisu prvi u tome, dodaje sagovornik KoSSev-a, navodeći da BiH takođe skreće pažnju na sebe, ali i da Švedska i Finska razmišljaju o pridruživanju Severnoatlantskoj alijansi.
„Moj utisak je da je to jedna vrsta politikanstva, jedna vrsta prebacivanja pažnje sveta na nešto za šta se ovde ne vidi neko brzo rešenje. Ne vidi se mogućnost ni da Slovačka, Grčka i Španija priznaju Kosovo uskoro, niti se vidi mogućnost da se ta teritorija vrati u Republiku Srbiju“, zaključio je Ristić.
Sa druge strane, kaže i da ne vidi mogućnost da se problem Kosova i Srbije rešava ratom.
Za razliku od Kosova, Ristić kaže da Srbija ne primenjuje tu vrstu „politikanstva“ zbog svojih unutrašnjih problema:
„Zbog problema na koju će se stranu svrstati u sukobu, a izvesno je da će morati da se svrsta, jer ta politika na četiri ili na dve stolice – prosto više nema prostora“, ocenio je.
Direktor nedeljnika „Vreme“, dodaje za KoSSev da se u srpskoj javnosti oseća nedostatak empatije, na prvom mestu, prema narodu Ukrajine i da mu je žao zbog toga.
Poručuje da se u ovom trenutku koristi „nesrazmerna sila protiv čitave jedne države i jednog naroda“.
„Ovo što se dešava u Ukrajini, pre svega mislim da je agresija – da se, verovatno, druga najmoćnija država na svetu obračunava sa svojim susedom, sa bratskim narodom. Mislim da je to sve pogrešno i nadam se brzom završetku ratnih dejstava u Ukrajini“, kazao je za kraj direktor nedeljnika „Vreme“.