22.8 C
Pec
5. jul 2022

„Građane ne zanimaju dijalog i integracije, nego kako da izađu iz krize”

Izvor:Kim

Poslednjih nekoliko meseci građani Kosova su suočeni sa poskupljenjem osnovnih, prehrambenih i svih drugih proizvoda. U Medija centru u Čaglavici je održana debata na temu „Ekonomska kriza na Kosovu – uzroci, posledice i moguća rešenja“, na kojoj su se učesnici složili da je aktuelna kriza posledica pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini.

Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini je kazao da kriza pogađa i bogate, ali najviše siromašne, i to ne samo na Kosovu, nego na celom Balkanu i u Evropi.

„Govorim o Vladi Kosova koja bi trebala da preduzme konkretne korake u pogledu prevazilaženja krize. Krize sa kojom se trenutno suočavaju građani Kosova su različite, polazeći od poskupljenja svih proizvoda. Ovo poskupljenje je pogodilo sve kategorije građana. Jedina institucija, ustanova koja ostvaruje korist iz ove krize jeste državni budžet koji sada uzima mnogo više prihoda zbog povećanja cene uvoza. U tom pravcu, građani svakodnevno plaćaju potrošačku korpu mnogo više“, rekao je on.

Alijansa za biznis Kosova je dala nekoliko preporuka Vladi Kosova za prevazilaženje krize.

“Prvi korak je da smanje taksi svih proizvoda koji se uvoze na Kosovu. Siromašne građane ne interesuje ni dijalog, ni integracija, nego kako da prevaziđu ovu krizu, za koju oni bez svoje krivice plaćaju veoma visoku cenu. Vlada Kosova treba da ide uporedo sa borbom protiv krize, protiv siromaštva“, dodao je Šahini.

Gordana Đorić iz Udruženja poslovnih žena “Avenija” trenutnu krizu poistovećuje sa onom iz vremena devedesetih godina prošlog veka. Ona je kazala da je tržište nestabilno, te da je nesigurno poslovati u ovakvim situacijama.

„Te krize se stvaraju iz nekih centara. Iskustvo je pokazalo i ranih godina, da se kreiraju te krize. Kriza kod nas u Evropi i na Balkanu je počela sa pandemijom koronavirusa, a sada imamo i rat u Ukrajini. Građani trpe, svi trpe. Vlada Kosova treba da donese mere koja će ublažiti tu krizu. Kao što građani trpe, trpi i privreda i oni moraju da donesu neke mere koje će doprineti da se na neki način stabilizuje to stanje“, rekla je ona.

Đorićeva se osvrnula i na povećanje PDV-a koje je, kako ističe, jako važno u trenutnoj situaciji.

„PDV se povećava samom cenom. Onda kada vi imate veći PDV, onda ne možete mnogo toga da pokrijete od troškova, pa sve do povećanja plata. U okruženju imamo države koje su već na neki način preuzele mere i sprečile mnoge teže stvari, kao i da ne bi trpeli građani i privreda“, navela je ona.

Fatir Berzati sa Gore, bivši zamenik ministra za ekonomski razvoj, je naveo da pripadnici nevećinskih zajednica nisu bili upućeni u energetsku strategiju Kosova za period 2020 – 2031.

„Ono što brine Goransku zajednicu konkretno je problem sa energetskom situacijom koja je preko deceniju nestabilna. Nigde se ne spominje u strategiji hidroelektrana Žur koja bi trebalo da se izgradi u Prizrenu, koja bi trebalo da ima preko 300 megavatsati električne energije, tako da bi ova elektrana u Obiliću bila nepotrebna. Prema strategiji ministarstva, od 2017. godine trebala je da proizvodi određenu količinu energije, ali ona uopšte ne funkcioniše“, rekao je on.

Privrednik Miroslav Stolića trenutnu situacija smatra vrlo teškom. Kaže da radnici traže povećanje plate i da u potrazi za „plaćenijim poslom“ mnogi odlaze u centralnu Srbiju ili Hrvatsku.

„Mi se bavimo proizvodnjom, susrećemo se sa brojnim problemima, radnici traže povećanje plata, mi to ne možemo da ispunimo. Cene se menjaju iz dana u dan, ne znamo kako da se ponašamo. Vlada bi trebala da radi na tome, da skine akcize i da omogući neke subvencije. Ne vidim neko rešenje, da vlada radi na nečemu da pomogne“, naveo je on.

Stolić je vlasnik nekoliko trgovinskih radnji. On je rekao da trenutno nema nestašice robe, već da sami dobavljači izazivaju određenu vrstu krize.

„Oni sklone sa rafova neku robu koju su nabavili za evro. Kad vi odete kod njih, oni vam kažu – 1,10. Kada odete za pet dana, to je već 1,20 evra. Šećer je bio od 50 do 60 centi, a sada je jedan evro, dok je zejtin bio 1.30 – 1.40, a sada je skoro tri evra. Situacija je dosta teška, mi mislimo da je jedan deo distributera pravi neku veštačku krizu. Mislim da oni uvoze neku robu ili imaju zalihe i dižu cenu veštački. Rešenje je da vlada radi na tome, da izađe sa nekim konkretnim planom i da resori koji su zaduženi za tu vrstu delatnosti budu više na terenu. Trebalo bi da imaju kontrolu“, dodao je on.

Međutim, Agim Šahini se ne slaže sa Stolićem i smatra da aktuelna kriza nije veštačka, već da je posledica rata u Ukrajini. Kako naglašava, Ukrajina i Rusija su sanadbevale više od 40 posto tržišta naftnim derivatima u celoj Evropi, ali i više od 30 odsto različitom robom.

„Mi smo država koja 90 posto robe uvozi, mi ne zavisimo od naše proizvodnje. Nema tu ništa veštaćko, nema jestivo ulje, mi kupujemo jestivo ulje na berzi, šećer na berzi, naftne derivate na berzi. Mi i paradajz kupujemo vani, a ne ostalo. Od domaće proizvodnje mi ne možemo ništa. Drugačije bi bilo, znate, kada je bilo poskupljenje jestivog ulja, to je bilo u jednom momentu, kada su hteli privrednici da ’koriste gužvu’, ali je kratko trajalo. Sada ima uvozna cena, proizvođačka cena, sada nema veštako ništa. Jako je teško, u situaciji smo kada je to konkretno, a ne veštačko“, rekao je Šehini.

Gordana Đorić je dodala da kriza na Kosovu traje dugo godina, jer Kosovo nije pripremilo strategiju razvoja na pravi način.

„Veliki problem, zbog čega odbijamo investitore, jeste nepostojanje vladavine prava, visoka korupcija, sve ovo je za investitora jako važno, da postoji sistem u koji on može da ima poverenje i da njegova investicija bude sigurna. Nezaposlenost već dugo godina prelazi 40 posto“, rekla je ona.

Debatu na temu „Ekonomska kriza na Kosovu – uzroci, posledice i moguća rešenja“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.

NAJNOVIJE

Više