Kosovski premijer Aljbin Kurti, posle gotovo nedelju dana od poslednjeg susreta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u Briselu, danas je pre početka sednice kosovske vlade na konferenciji izneo detalje tog sastanka. Medijima se tek sada obraća zbog, kako je otkrio, „internog dogovora o neizjašnjavanju“ kog se, konstatuje, nisu svi pridržavali.
Prošlonedeljni razgovori Vučića i Kurtija, održani u jeku povećanih tenzija u vezi sa namerom kosovske vlade da na Severu primeni odluke o tablicama i ulazno-izlaznom dokumentu, i ovoga puta rezultirali su neuspehom.
Srpska strana, počev od direktora Kancelarije za KiM, preko predstavnika Srpske liste, pa do samog srpskog predsednika od tada su se više puta izjašnjavali.
U svojim obraćanjima srpska strana otkrila je da su Prištini u Briselu ponuđena dva predloga za rešenje krize – da Beograd pristaje na to da se uklone KM tablice, odnosno da budu zamenjene registarskim oznakama KS.
Takođe pristaju na to da se državljanima Srbije koji žive u gradovima u centralnoj Srbiji, po dolasku na Kosovo – izda ulazno-izlazni dokument, isti kakav se izdaje i onima sa Kosova koji dolaze u Srbiju, a imaju kosovska dokumenta.
Za srpske državljane koji žive na Kosovu, ova mera, kako su naglasili srpski zvaničnici, ne treba da važi.
Njihove predloge već u Briselu odbio je Aljbin Kurti. Isto je ponovio i danas.
Kaže da smatra da KS tablice nisu neophodne i da se one ne mogu vratiti u promet.
I danas je ponovio da je sam predsednik Srbije, potpisavši sporazum iz 2016. godine, prihvatio da su te registarske tablice „nelegalne“ i da je mogućnost registracije sa njima privremena do 2021. godine.
„U sporazumu iz 2016. godine i sam predsednik Srbije, kao njegov potpisnik, priznao je da su ove tablice nelegalne, kao i da je mogućnost registracije na KS tablice privremena do septembra 2021. godine, oni koji su prepravljali automobile. u periodu januar 2017-januar 2018. godine i oni su to znali i shodno tome od septembra 2021. godine bez ijednog incidenta su ove registarske tablice preinačili sa KS u RKS. Nema potrebe za KS tablicama i one se više ne mogu puštati u promet“, rekao je Kurti.
Istovremeno, optužio je srpsku stranu da „eskalira retoriku i da podriva nacionalnu i regionalnu bezbednost“.
„Duboko sam uveren da srpska strana nepotrebno i potpuno veštački eskalira retoriku i delovanje u oblasti bezbednosti, što zajedno sa stalnim pretnjama građanima Kosova, kao takvo predstavlja direktno narušavanje kako nacionalne bezbednosti, tako i regiona uopšte. Mislim da ove pretnje imaju za cilj da nepravedno stvore superiornost u pregovorima preteći EU, SAD ili Ujedinjenom Kraljevstvu tenzijama u budućnosti“, rekao je on.
Istovremeno, kaže da pretnje o proterivanju Srba sa Kosova predstavljaju „dominaciju narativa kriminalaca poput Milana Radoičića, a ne onih koji integraciju vide kao primarnu opciju“.
Danas je potvrdio isto što je i srpski predsednik već otkrio javnosti Srbije, da je tokom sastanka u Briselu sam Kurti predstavio šest poglavlja tzv. sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa sa Srbijom, a koji podrazumevaju „uzajamno priznanje“.
Objasnio je da se prvo poglavlje odnosilo na status „bilateralnih odnosa i međunarodni kontekst“ koji podrazumeva „uzajamno priznanje i put Kosova ka punopravnom članstvu u međunarodnim organizacijama“.
Spomenuvši uzajamno priznanje, za Kurtija je „reciprocitet duh toga“.
„Mi ne pregovaramo o slobodi kretanja između Kosova i Srbije, već samo sprovodimo elemente koje je Srbija dogovorila u julu 2011. i septembru 2016. Oni žele da dogovoreni sporazum sprovode samo oni, a ne mi. Kosovo ne može da donosi odluke koje dovode u pitanje nezavisnost zemlje. Nezavisnost zemlje znači da se za deo teritorije ne može promovisati drugačiji poredak“.
Suočavanje sa prošlošću koje uključuje osobe nestale nasilno, žrtve seksualnog nasilja, raseljene osobe, tranzicionu pravdu, materijalne štete iz rata, vraćanje artefakata – deo su drugog poglavlja.
Kazao je da se treće poglavlje tiče buduće saradnje koja uključuje slobodu kretanja kapitala, ljudi, dobara i usluga, a da je četvrto tretiranje prava svih manjina.
Pod petim poglavljem je, kaže, razmatranje, ali ne i pregovori o do sada postignutim sporazumima.
Kurti je rekao da se šesto poglavlje tiče uspostavljanja jasnih mehanizama za sprovođenje sporazuma i rešavanje eventualnih sporova.
Kako je istakao, „druga strana nije pozitivno odgovorila na njegov elaborat, niti je zainteresovana za potpunu normalizaciju“.
Kurti: Deklaracija o nestalima mogla biti potpisana, ali nije bilo spremnosti srpske strane
Da današnjojoj sednici Kurti je govorio i o sporazumu o nestalima.
Tvrdi da je krivica, zbog toga što nije potpisana Deklaracija o nestalima koju je i sam predsednik Vučić najavljivao rekavši da je bila skoro finalizovana, na srpskoj strani.
„U međuvremenu, sporazum o slobodi kretanja došao je kao tema sa četiri predloga izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Neistinite su izjave da je bilo spremnosti i predloga sa jedne strane. I dalje smo bili otvoreni za razgovore, ali sa druge strane, zainteresovani smo za slobodu kretanja. Da nema tu i tamo privremenih tablica bilo bi dobro da nema ni nalepnica. Tako da mora da se desi uzajamno priznavanje ličnih karata i vozačkih dozvola. Dali smo ideju da se priznaju sva dokumenta“.
Kurti je naglasio da tako nešto ne bi značilo uzajamno priznanje strana, a kao primer za to naveo je Grčku.
Podsetio je da iako Grčka „još uvek nije priznala Kosovo“, ona priznaje pasoše, lične karte, vize i tablice.
