.){kind=link}
Od početka svog mandata pa do danas EULEX je sproveo 700 terenskih operacija i identifikovao 332 nestale osobe, saopštio je šef ove misije, Lars Gunar Vigemark (Lars Gunnar Wigemark).
U Prištini je danas održan skup o podršci koju EU pruža službama sudske medicine na Kosovu.
Ovom skupu je pored šefa misije EULEX-a prisustvovao šef kancelarije EU na Kosovu, Tomas Šunjog, drugi međunarodni i kosovski zvaničnici, među kojima je bila i kosovska ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiju.
„Ponosimo se solidnim partnerstvom koje smo uspostavili sa kolegama iz Instituta za sudsku medicinu“, poručio je Vigemark.
Kazao je i da će stručnjaci ove misije nastaviti da rade zajedno sa lokalnim kolegama u Institutu za sudsku medicinu na identifikaciji potencijalnih tajnih grobnica i identifikaciji žrtava u vezi sa ratom na Kosovu i periodom odmah nakon njega.
„Tokom proteklih 13 godina naš rad se posebno fokusirao na jedno od najrazornijih nasleđa rata na Kosovu i njegovih posledica – nestale osobe i pravo članova porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih“, naznačio je.
Šef EULEX-a ujedno je kazao da će ova misija nastaviti da podržava Institut u okviru predstojećeg protokola za postupanje sa žrtvama seksualnog nasilja, kao i u podizanju svesti o ovom pitanju.
Iz Evropske unije saopštili su da je Šunjog danas prisustvovao događaju, kako bi ponovo potvrdio podršku EU daljem razvoju Instituta za sudsku medicinu.
„Da bi ojačali vladavinu prava i pomogli u identifikaciji nestalih osoba, EU je do sada uložila oko 3 miliona evra u sudsku medicinu na Kosovu. Usluge sudske medicine su fundamentalne za funkcionisanje pravosuđa i jak sistem vladavine prava koji su preduslov za evropsku integraciju“, rekao je Šunjog.
Pitanje nestalih jedna je od tema o kojima se razgovara u Briselu. Uprkos najavama o potpisivanju deklaracije, do zvaničnog dogovora o rešavanju pitanja nestalih još uvek nije došlo. I dok EU poziva strane da o ovom, ali i drugim nesuglasicama i problemima razgovaraju u okviru dijaloga, Beograd i Priština su se neretko u prošlosti uzajmno optuživali da druga strana ne želi da sarađuje, odnosno da je druga strana kriva zbog izostanka dogovora.
Poslednja ovakva optužba našla se u izveštaju Vlade Srbije o pregovaračkom procesu koji se odnosi na period od 15. juna 2021. do 1. septembra ove godine.
Tako je, prema navodima srpske strane, Beograd nedavno prihvatio nacrt deklaracije koji je formulisala EU, a dok je Priština navodno kriva zbog toga što ista nije potpisana, odnosno, kosovska strana je insistirala na tome da se u tekst dokumenta doda kategorija nestalih označena kao „enforced disappearances“ – „prisilni nestanci“.
„Srbija bi hipotetičkim prihvatanjem ovog zahteva postala neposredno odgovorna za sve slučajeve prisilno nestalih lica tokom sukoba na AP KiM. To jest, formalno-pravno po automatizmu bila bi odgovorna za sve nestanke i masakre Srba i drugih osoba koje je na AP KiM izvršila tzv. OVK“, navodi se u izveštaju.
Predsednik Srbije takođe je slične navode izneo na sednici Narodne skupštine Srbije o Kosovu na kojoj se razgovaralo upravo o ovom izveštaju.