U danu kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Parizu se održava Mirovni forum na kojem učestvuju i kosovska predsednica i premijer. U svojim obraćanjima govorili su o 1999. godini, Srbiju još jednom optužili za genocid, povukli paralelu između Ukrajine danas i Kosova pre više od 20 godina, te pozvali zvanični Beograd da se „distancira od Miloševićeve prošlosti i Putinove sadašnjosti.

Peti po redu Mirovni forum okupio je danas u Parizu brojne predstavnike međunarodnih organizacija i država, a s ciljem promovisanja multilateralizma.

Tim povodom su u francusku prestonicu otputovali i lideri iz regiona, među kojima je srpski predsednik, Aleksandar Vučić, ali i kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti.

Nakon jutrošnjeg sastanka sa šefom diplomatije EU, Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom, Kurti, ali i Osmani, govorili su i na samom forumu.

Kurti: Srbija počinila genocid, spremni smo da pružimo ruku, ali zavisi od Srbije

„Mir i bezbednost u Evropi ne osporava samo na istoku Rusija, već i na jugoistoku Srbija. Oni nemaju zajedničke granice, ali imaju zajedničke ciljeve“, kazao je je Kurti na ovom forumu posvećenom miru, prenosi Koha.

Tvrdi i da su Srbija i Rusija države koje gledaju kroz „etnička sočiva“ jer „ne veruju u vrednosti demokratije“.

Zvaničnom Beogradu je poručio da bi trebalo da se „distancira od Miloševićeve prošlosti i Putinove sadašnjosti“.

„To bi nam pomoglo da postignemo dogovor, da damo pravdu žrtvama i da postignemo sporazum o pomirenju za generacije koje dolaze“, zaključio je Aljbin Kurti.

I dok Srbiju još jednom optužuje za genocid, kaže da je Kosovo spremno da pruži ruku i stvori dobrosusedske odnose. Sa druge strane, kaže i da „pružena ruka Kosova“, zavisi od spremnosti Srbije da „otvori pesnicu“, prenosi ujedno Koha.

Ocenio je da se odnosi Beograda i Prištine nisu mnogo promenili nakon rata.

„Odnosi posle 11 godina nisu ništa bolji nego prošle decenije i za to postoji razlog, a to je da Srbija nije uspela u svojoj demokratizaciji i traži više sukoba nego saradnje. Ono što mi ne nudimo su ustupci da našu zemlju podelimo po etničkim osnovama“, rekao je on.

Kaže i da, ukoliko Beograd nije spreman da prizna Kosovo, da pet evropskih zemalja koje to nisu učinile, ne bi trebalo da čekaju.

„One mogu pomoći Srbiji da nas brže prizna tako što će nas one prvo priznati“, naglasio je Kurti, prenosi Koha.

Kosovski premijer je dodao da „postoji opasnost oko granica sa Srbijom“ i rekao da se Kosovo u tom slučaju oslanja na NATO.

„To je opasnost za našu zemlju, budni smo, ali se nikada ne plašimo“, ponovio je i na ovom Forumu Kurti.

Govorio je i o planovima Kosova da se učlani u međunarodne organizacije, uključujući i NATO.

„Kosovo nije članica, ali je njegov deo, i moramo što pre da se integrišemo u NATO“, kazao je.

Osmani: NATO 1999. zaustavio genocid, postoji jasna žrtva i jasan agresor

Na istom ovom forumu u sklopu Mirovnog foruma govorila je i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.

Ona je uporedila situaciju u Ukrajini sa Kosovom pre dvadeset godina i rekla da je najveća snaga u partnerstvu.

Sa druge strane, kazala je da ne bi trebalo da se upadne u zamku da su „obe strane iste“, odnosno da se koriste dvostruki standardi kada postoji „jasan agresor i jasna žrtva“.

„To smo videli i u bivšoj Jugoslaviji, a to vidimo i sada… Ovde možemo da naučimo iz slučaja Kosova, da je naša najveća snaga partnerstvo“, rekla je Osmani.

I kosovska predsednica, kao i Kurti je na ovom forumu optužila Srbiju za genocid, odnosno navela da je NATO na Kosovu pre 20 godina „zaustavio genocid“.

„Kada je NATO zaustavio genocid na Kosovu, bio je uspešan jer se partnerstvo demokratskih zemalja u svetu zasnivalo na demokratskim vrednostima – vrednostima za zaštitu žrtve“, rekla je Osmani.

Kazala je i da bi oni koji su činili ratne zločine protiv čovečnosti trebalo da odgovaraju, jer smo u suprotnom „osuđeni da se ta dela ponavljaju“.

Zato precizira da Ukrajina „mora da pobedi“ u ratu protiv Rusije.

„Ukrajina mora da upotrebi sva sredstva da pobedi u ovom ratu, ne samo zbog sebe, već i zbog svih nas.“ zaključila je Osmani.

Na marginama ovog foruma u Parizu se danas visoki predstavnik EU, Žozep Borelj, sastao odvojeno sa kosovskim premijerom i predsednikom Srbije, sa kojima je, između ostalog, razgovarao o novoj krizi na Kosovu nastaloj nakon odluke Prištine da fazno sprovede odluku o preregistraciji na RKS, a koja je kulminirala izlaskom Srba iz kosovskih institucija.

„Sa ratom u Ukrajini, Evropa ne može imati još jedan sukob na svom tlu. Odgovornost je na stranama da to izbegnu u korist svog naroda, koji će najviše izgubiti ako se trenutno eskalaciono ponašanje ne preokrene“, poruka je visokog predstavnika Evropske unije, Žozepa Borelja Beogradu i Prištini.