Većina žitelja u srpskim sredinama u Metohiji na Badnji dan unosi Badnjak u svoje domove a domaćice pripremaju posnu trpezu na kojoj će se okupiti porodica. U Goraždevcu od 1999. godine unošenje Badnjaka se obavlja dan ranije a u Velikoj Hoči i jednom delu Osojana i Velikoj Hoči po badnjak se odlazi danas u popodnevnim satima.
Badnjak u Pećku Patrijaršiju su ovoga jutra uneli su Vladan Srbljak iz Goraždevca i Vesko Banjac iz povratničkog sela Berkovo, kod Kline.
Badnji dan započinje liturgijom u većini hramova Srpske pravoslavne crkve u kojima se okuplja verni narod. Tako je ovoga jutra bilo i u Goraždevcu gde je liturgiju služio paroh Nenad Našpalić.
U Goraždevcu je većina vernika donela je badnjak u svoje domove juče u popodnevnim satima a takav običaj se praktikuje od 1999. godine, u vreme kada je najveće srpsko selo bilo okruženo punktovima KFOR-a i kada nije bilo bezbedno otići u zoru izvan sela. Ipak, jedna grupa vernika iz ovog sela je i ove godine zajedno sa povratnicima u Brestoviku posekla badnjak prema starom običaju na Badnje jutro.
Povratnici iz Brestovika kod Peći su ovoga jutra takođe uneli badnjak u svoje domove a ovaj običaj je po njihovim rečima prekidan samo tri godine dok se nisu vratili u svoje obnovljene domove.
„Tradicija sečenja Badnjaka, kao i u većini Srpskih mesta obeležava se dugo vremena, ovde u Brestoviku od kada smo se vratili 2004 godine, ja svake godine idem u Badnjake sa prijateljima iz Goraždevca i nadam se da će se ova tradicija obeležavati još dosta godina unapred“, kaže Branko Dašić iz povratničkog sela Brestovik.
Ovo sveto drvo je pored Brestovika stiglo i u druge povratničke sredine, poput sela Žač, badnjak se danas seče i u najvećem povratničkom selu Osojane.
„Kao i svake godine na Badnji dan osojčani seku badnjake. U selu ima različitih običaja u delu u kome ja živim Badnjak se seče ujutru a ima delova u kojima se badnjak seče popodne“, kaže za Radio Goraždevac Danilo Đurić.
Badnjak danas stiže i u srpske domove u Velikoj Hoči i Orahovcu. U ranim jutarnjim časovima u Orahovcu su mladići i dečaci organizovano išli u šumu blizu Velike Hoče po badnjake. Tradicionalno badnjaci su sečeni uz osenjivanje časnim krstom, nazdravljanje badnjaku koji simbilizuje Bogomladenca kojeg žitelji ovog kraja željno dočekuju sa nadom da će godina koja je pred nama biti bolja od prethodne. Stablo badnjaka se polije vinom a badnjaci se nose u crkvenu portu na osvećenje.
