Srbija je već pristala da ne blokira međunarodne integracije Kosova, te se „praktično obavezala da će da prizna Kosovo“, izjavio je šef prištinskog pregovaračkog tima nakon ovonedeljne runde dijaloga u Briselu. Beograd nikada neće priznati ‘Kosovo’ i da se složi sa članstvom u UN, uzvratio mu je u međuvremenu direktor Kancelarije za KiM, uz optužbe za pogrešno i zlonamerno interpretiranje onoga na šta je spreman Beograd.
Zamenik kosovskog premijera i šef pregovaračkog tima Prištine, Besnik Bisljimi, govorio je za grčki list „Kathimerini“, a tokom boravka u grčkoj prestonici, gde se sastao sa zvaničnicima ove zemlje, među kojima je i ministar spoljnih poslova, Nikos Dendias.
Bisljimi je rekao da bi Grčka trebalo da nastavi sa „odlučnim korakom priznanja Kosova“ i iskoristi trenutak stvoren nakon ovonedeljnog usaglašavanja Beograda i Prištine o tekstu Evropskog predloga.
„Želeli bismo da ojačamo naše prijateljstvo sa Atinom i pokazali smo strpljenje u doprinosu ovom odnosu čak i kada priznanje nije bilo na stolu. Sada kada se Srbija praktično obavezala da prizna Kosovo i polako shvata da je to najbolje i za nju, Atina treba da iskoristi ovaj zamah da napravi odlučujući korak i pojača naše zajedničke napore za stabilizaciju Zapadnog Balkana“ rekao je Bisljimi.
Bisljimi je takođe konstatovao da je potrebna puna normalizacija između Beograda i Prištine, odnosno, kako kaže, „uzajamno priznanje“.
Govoreći o zahtevu Srbije za formiranje ZSO, konstatovao je da već postoji odgovarajući okvir koji je dogovoren u Briselu, ali i da Kosovo ne izbegava svoje obaveze.
„Mi ćemo gledati da radimo na tome. Kosovo neće izbegavati svoje odgovornosti i obezbediće da sve manjine na Kosovu budu bezbedne“, kazao je Bisljimi, ali bez preciziranja kako će se doći do impletacije ovog pitanja.
Govoreći o članicama EU koje nisu priznale Kosovo, Bisljimi poručuje da će one da „razmatraju svoju poziciju“ i podržavaju Kosovo u smislu jačanja institucija, ali i da teže tome da se postignu evropski kriterijumi, sve dok postoji snažna opredeljenost Prištine da se konstruktivno angažuje u procesu dijaloga sa Beogradom.
Nakon što je Priština prošle godine podnela zahteve za članstvo u Savetu Evrope i EU, Bisljimi očekuje da nijedna zemlja ne blokira ova članstva, ali i konstatuje da je Srbija već pristala na to.
Bisljimi je zaključke o tome da je Srbija već pristala da ne blokira međunarodne integracije Kosova, te da se „praktično obavezala da će da prizna Kosovo“, izvukao iz predloga EU, oko čijeg teksta su se ove nedelje srpski predsednik i kosovski premijer usaglasili da nema potrebe više da se pregovara.
Iako se pominje da Srbija neće da blokira članstva Kosova, nigde ne piše da se zvanični Beograd obavezao na priznanje.
Sa druge strane, i sam srpski predsednik je predlog EU protumačio kao de fakto priznanje, te je kazao da zato nije potpisao dokument i da ne pristaje da Kosovo uđe u UN.
Novi sastanak u sklopu dijaloga očekuje se marta meseca, a radi finalizacije drugog dela sporazuma – Implementacionog aneksa.
Petković: Nikada nećemo priznati Kosovo i pristati na članstvo u UN
Navode zamenika kosovskog premijera, danas je prokomentarisao šef srpskog pregovaračkog tima i direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
„Potpuno pogrešno i zlonamerno interpretira spremnost Beograda na dijalog sa Prištinom kao nekakvu spremnost Srbije da prizna takozvano ‘Kosovo’“, poručuje Petković.
On precizira da je Beograd opredeljen za normalizaciju odnosa sa Prištinom i stvaranje stabilnog okruženja za ekonomski razvoj čitavog regiona, međutim:
„Beograd nikada neće priznati tzv. ‘Kosovo’ i njegov jednostrani i protivpravni akt otcepljenja i nikada se neće saglasiti sa članstvom tzv. ‘Kosova’ u UN“, naveo je Petković u reakciji.
Kaže i da je Bisljimi inače „nadaleko poznat po sklonosti da ne govori istinu“, te da sada nastoji da „lažima izmami“ promenu stava država koje ne priznaju Kosovo, „pokušavajući da im proda rog za sveću i zaboravljajući da te države se pre svega rukovode sopstvenim interesima, a ne interesima i snovima Prištine“.
„Umesto što u inostranstvu traži podršku za seperatističke ambicije Prištine, Bisljimi bi trebalo da se, zajedno sa svojim šefom Kurtijem, posveti redefinisanju svoje šovinističke politike i okrene formiranju Zajednice srpskih opština, i to bi, da su im namere imalo dobre, trenutno trebalo da im bude jedina preokupacija“, smatra Petković.
Kaže i da je došlo vreme kada politički lideri u Prištini nemaju više prostora za „prazne tirade“ o demokratiji i nezavisnosti.
„Čak i njihovi najveći zapadni sponzori shvataju da je reč o nekredibilnim i neodgovornim ljudima“, dodaje Petković.
Petković takođe smatra da Kurti i Bisljimi „moljakajući za promenu stava pojedinih država nepriznavača“, zloupotrebljavaju dijalog da bi „dodatno destabilizovali region, ali i da bi pokazali koliko su im namere maligne i neiskrene“.
