Udruลพenje Srpsko-grฤko druลกtvo i Dom kulture โGraฤanicaโ organizovali su tribinu na temu „Ujedinjenje radi oฤuvanja hriลกฤanstva i pravoslavnog identiteta Grka i Srba u doba globalizacije“.
O potrebi saradnje Grka i Srba radi oฤuvanja hriลกฤanstva i njihovog pravoslavnog identiteta u doba „globalizacije“ govorili su prof. dr Aleksios Panagopulos, dr Hristos Aleksopulos predsednik Srpsko-grฤkog pokreta, Slaviลกa Filipoviฤ poverenik za ะosovo i Metohiju, Aleksandar Gudลพiฤ istoriฤar, a moderator tribine bio je Bojan Miliฤ politikolog.
Doktor specijalista medicine Hristos Aleksopulos kaลพe da se na Kosovu i u Graฤanici oseฤa kao kod kuฤe. Za Kosovo je posebno vezan jer radi ovde veฤ tri decenije.
โNema boljeg primera od srpskog i grฤkog koliko je pravoslavna vera oslobodila nas od viลกevekovnog ropstva i formirali moderne i slobodne drลพave. Kroz naลกe zajedniลกtvo ฤuvamo veru i tradiciju koju su nam ostavili preci. Jedinstvo je proces, moramo iskoristiti na naลกu korist. Zajedno smo bili, zajedno jesmo i zajedno ฤemo bitiโ, kazao je Hristos.
Kazao je da ฤemo โglobalizaciju najbolje iskoristiti tako ลกto ฤemo nauku, tehnologiju i sve dobrobiti koje sa sobom nosi iskoristiti da ojaฤamo naลกe jedinstvoโ.
โDigitalizacija i druลกtvene mreลพe mogu biti koriลกฤene na korist promovisanja crkve i pravoslavlja. Da crkva bude temelj, oslonac i najbliลพi savetnik drลพavi. Digitalna biblioteka biฤe dvojeziฤna i predstaviฤe digitalizovani oblik naลกeg kulturno istorijskog nasleฤa. Hoฤemo da napravimo najbogatiju kolekciju zajedniลกtva Srba i Grka od starijih dana do danasโ, zakljuฤio je on.
ฤovek sa trostrukim doktoratom, akademik prof. dr Aleksios Panagopulos kaลพe da Srbe i Grke ujedinjuje pravoslavna vera. Njegova tema izlaganja je โBalkan i pravoslavljeโ
โBalkan iako je ลพiveo vekovima pod Turskim jarmom, nije izgubio svoju veru. Istorijski karakteristiฤno je da 15. januara 1942. godine potpisan pakt izmeฤu kralja Grฤke i kralja Srbije za meฤubalkansku uniju. Danas ลพivimo u velikim promenama koje ฤe postati joลก veฤe. Oduvek je postojala potreba unapreฤenja odnosa Grka sa Srbijomโ, istakao je on.
Istoriฤar Aleksandar Gudลพiฤ govorio je o modernoj istoriji Grka i Srba, i koliko je veza izmeฤu njih jaka, duboka i ukorenjena.
โSrpska pravoslavna crkva je svoju autokefalnost 1919. dobila od Nikijskog carstva. Srpska srednjovekovna drลพava je deo Vizantijskog komonvelta i Vizantijske kulture. ล to se tiฤe modernih odnosa u poslednja dva veka, ti odnosi su varirali, iลกli od uspona ka zahlaฤenju odnosa. Srbi su krenuli u nacionalni preporod 1804. godine i stvaranje moderne drลพaveโ, kazao je Guฤiฤ.
Prvi sporazum Srpske autonomne i Grฤke nezavisne drลพave potpisan je 1827. godine. Tadaลกnji knez Mihajlo Obrenoviฤ i grฤki kralj ฤorฤe I potpisali su sporazum o zajedniฤkom suprostavljanju Osmanskoj imperiji.
โDo zahlaฤenja odnosa Srpske i Grฤke drลพave dolazi nakon Berlinskog kongresa i Velike istoฤne krize. Do uspostavljanja novog dogovora i saradnje dolazi krajem 19. veka kada se i jedna i druga drลพava suoฤavaju sa Bugarskom. To zahlaฤenje odnosa izmeฤu Srba i Grka vidljivo je veฤ 1897. godine kada Grฤka vodi rat protiv Osmanske imperije oko Kritaโ, dodao je on.
Slaviลกa Filipoviฤ poverenik za KiM rekao je da Srbima na Balkanu nema niko bliลพi od Grka. Zajedno smo, i moramo raditi u kontinuitetu naลกih zajedniฤkih veza na kulturnom, ekonomskom i svakom drugom planu, jer samo zajedno moลพemo odgovoriti na sve izazove koje nam donosi moderno vreme.
โS obzirom da nas vezuje hriลกฤanstvo i pravoslavlje, a da smo joลก od vremena Nemanjiฤa ลพiveli jedni pored drugih. Moลพemo da se setimo da su nam nedavno naลกa braฤa sagradili Hirurลกki centar koji i dan danas funkcioniลกe i u kome se mi leฤimo. Nikada neฤemo zaboraviti da su upravo oni bili tu kada malo ko jesteโ, rekao je Filipoviฤ.
Uฤesnici tribine su poruฤili da dobre odnose koje sada imaju Grci i Srbi moraju da se prenose i na nove generacije.