 retorički posvetili borbi protiv korupcije, vladavini prava i ekonomskoj obnovi, njihova „koalicija nade“ nakon parlamentarnih izbora početkom oktobra 2019. nije bila „lako (po)rođena“, istaknuto je u tekstu nemačkog lista Prese. Autor je primetio kako je očigledno da „večiti buntovnik“ Aljbin Kurti koji je u parlamentu bacao suzavac i bio borac protiv establišmenta, sada treba da vodi vlast na Kosovu koja je tek u poslednjem trenutku, dva dana pre isteka zakonskog roka, okončala koalicioni poker.){kind=link}
Nakon što su poslanici 3. februara 2020. izglasali novu vladu na čelu sa Aljbinom Kurtijem, izabrali su i novog presednika, odnosno predsednicu Skupštine Kosova – Vjosu Osmani iz Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Za nju je glasalo 65 poslanika, među njima i poslanici Srpske liste.
Prethodno je na to mesto bio izabran Gljauk Konjufca iz Samoopredeljenja, što je dovelo do zastoja u pregovoru sa DSK o vladajućoj koaliciji.
Međutim, Konjufca je odstupio sa te funkcije, pa je na njegovo mesto izabrana Osmanijeva kao predstavnica DSK, što je i bio uslov njene stranke za formiranje koalicije.
„Mir i stabilnost“
Ministar za zajednice i povratak u novom sastavu kosovske vlade Dalibor Jevtić je odmah nakon izbora požurio da objasni kako mu je taj mandat poveren zahvaljujući glasovima koje je osvojila Srpska lista i dodao da „nisu u vladajućoj koaliciji“.
Na novinarsko pitanje da li će njegova partija sarađivati sa Samoopredeljenjem, a u vezi sa izjavom Aljbina Kurtija da će podneti tužbu protiv Srbije, Jevtić je odgovorio da nemaju nikakav dogovor, ni sporazum na osnovu koga bi moglo da se govori o saradnji.
„Čim nemamo sporazum, nemamo nikakav dogovor, ovo nije nešto što nam je neko dao, osim građana“, rekao je Jevtić.
On je potom pojasnio zašto je Srpska lista podržala izbor Vjose Osmani na mesto predsednice Skupštine Kosova.
„Svi poslanici skupštine su glasali za potpredsednika Slavka Simića. Procedura izbora za nas nije bila nešto što treba da bude deo političkog ili koalicionog dogovora. Pre same skupštine, predsednik Goran Rakić i ja smo rekli da Srpska lista neće biti kočničar u formiranju institucija, jer su naši interesi mir i stabilnost“, naveo je Jevtić.
Nijednom pažljivom i relativno informisanom čitaocu neće promaći čiju je sintagmu o miru i stabilnosti Jevtić doslovce ponovio.
Na dužnost uz orkestar garde BSK
Aljbin Kurti je već 4. februara preuzeo dužnost premijera Kosova na ceremoniji na kojoj je svirao orkestar garde Bezbednosnih snaga Kosova (BSK).
Ramuš Haradinaj je odbio da mu preda dužnost, pa je umesto njega to formalno učinio prvi zamenik premijera Bedžet Pacoli. Nakon toga je usledila prva sednica vlade kojom je predsedavao premijer Kurti.
Bivši premijer Haradinaj je prethodno na svom Fejsbuk profilu naveo kako je izglasavanje nove vlade od strane kosovskog parlamenta „dobra vest za sve naše građane“.
„Dragi Aljbine“
Otprilike u vreme dok je Kurti u Prištini stupao na dužnost, specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel je pozvao novu vladu Kosova da neodložno ukine takse na srpske proizvode.
„Očekujemo da takse budu odmah ukinute“, poručio je on.
Grenel, koji je bio i američki ambasador u Nemačkoj, naglasio je da su SAD „jasno stavile do znanja partijskim liderima da je ukidanje taksi u najboljem interesu Kosova i njegove ekonomije, kao i želje da privuče nove poslove“.
Međutim, nekoliko dana kasnije, ponovo na Fejsbuku, lider Alijanse za budućnost Kosova je od Kurtija u objavi koju je počeo sa „dragi Aljbine“ zatražio od njega da ne ukida takse na srpsku robu sve dok Srbija ne prizna Kosovo.
„Aljbine, ne dozvolite da Srbija osvoji tržište od preko 400 miliona evra, državi koja te je tukla i mučila, državi koja je u Rusiji kupovala oružje novcem Kosova. Nemojte kamuflirati ovu suverenu odluku nejasnim izrazima kao što je ’reciprocitet’“, napisao je Haradinaj i dodao:
„Ne ukidajte porez, Aljbine. Ne odustajte zbog nekih privremenih poena koje možete dobiti od međunarodne zajednice. Pravi prijatelj voli vas uz pomoć pohvale, ali i kritike. Ako nismo sposobni (da se borimo) za sebe, ni naš prijatelj nas neće voleti“, zaključio je nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Kosova.
Brzo, pa ni brzo, ni sporo
Kosovski premijer Aljbin Kurti je u prvim danima nakon preuzimanja funkcije premijera poručio da će taksa od sto odsto na srpsku robu biti zamenjena principom reciprociteta, kao i da počinju pripreme carine za to.
„Kao premijer Kosova, izrazio sam želju da taksa bude ukinuta. Očekujem od Srbije da se izjasni da je voljna da prestane sa kampanjom za opoziv priznanja nezavisnosti Kosova“, saopštio je on.
Kurti je dodao i da neće odlagati ili zapostavljati dijalog sa Beogradom, ali da sa njim neće ni žuriti.
Kratko je prokomentarisao najavu imenovanja Miroslava Lajčaka za posrednika Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine.
„Ne možemo da utičemo na to ko je izabran u Briselu, ali naravno da se svi radujemo sastancima na kojima ćemo izneti svoje stavove i braniti nacionalni interes naše zemlje. Kao što smo se sreli sa gospodinom Boreljom kada je došao u Prištinu, tako ćemo se sresti i sa njegovim izaslanikom, bilo u Prištini ili Briselu“, rekao je Kurti.
On je istakao da su mu prioriteti priprema budžeta za 2020. godinu i upravljački program.
Aljbin je sreo Aleksandra
Srpski i kosovski lideri, uz regionalne, boravili su sredinom februara u Minhenu gde su prisustvovali konferenciji o bezbednosti.
Kurtiju je to bilo prvo učešće na nekom međunarodnom skupu nakon izbora za premijera Kosova. On je rekao da je na Zapadnom Balkanu mafija jedini sektor koji je integrisan u celosti, te da je potrebno da najpoznatije osobe, umesto premijera i predsednilka, budu tužioci.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, kao dva zvaničnika, prvi put su se susreli na tribini „Izgradnja društvene stabilnosti u evropskom susedstvu“.
„Bilo je žestoko“, rekao je kasnije Vučić i dodao da je „bilo važno da sagleda međualbanske odnose, odnose između Prištine i Tirane, kao i unutarprištinske odnose“.
„Strategije se držite, a taktiku ćemo još bolje da spremimo, jer mi se čini da ih sada apsolutno dobro poznajem, čak i onog ko je za mene bio nepoznata u toj jednačini, gospodina Kurtija“, zaključio je Vučić u izjavi nakon boravka u Minhenu.
Inače, 14. februara je u prestonici Bavarske potpisano Pismo o namerama za uspostavljanje železničkog saobraćaja i izgradnju autoputa Beograd – Priština. Ispostaviće se kasnije, kao i ono o uspostavljanju avio-saobraćaja, potpuno besmisleno i mrtvo slovo na papiru. Za svaki slučaj, Kurti je ipak javno osporio potpisana dokumenta.
„U Minhenu su dva sporazuma potpisana od strane zvaničnika koje je ovlastio bivši ministar Palj Ljekaj i ceo proces pregovora je obavljen pre početka rada naše vlade. Ovi službenici nisu dobili odobrenje nove vlade za pregovaranje ili potpisivanje sporazuma. U tranzicionom periodu upravljanja, nova vlada analizira ono što je urađeno u prošlosti i to je prioritet za nadležna ministarstva“, naglasio je Kurti koji je tih dana većinu svojih stavova objavljivao na Fejsbuku.
Aljbin je susreo i Anu
Svega desetak dana nakon što se licem u lice sreo sa Aleksandrom Vučićem, Aljbin Kurti je imao priliku da upozna i premijerku Srbije Anu Brnabić. Susreli su se na samitu u Londonu gde su boravili na poziv Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ovaj samit okupio je političke i privredne predstavnike Zapadnog Balkana pa su se, osim Brnabićeve i Kurtija, na njemu našli i premijeri drugih zemalja regiona.
Premijerka Srbije je ukazala da je i dalje na snazi taksa Prištine od sto odsto na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.
„To je loše za region. Zato još jednom pozivam gospodina Kurtija da razmisli o taksama. Moramo da budemo praktični ako želimo da povećamo trgovinu i privučemo investicije, jer građani to očekuju od nas“, poručila je Ana Brnabić.
Kurti je na istom panelu, na kom su osim Brnabićeve učestvali i premijeri Albanije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, rekao da hoće da radi na odnosima sa Beogradom i da želi dobre odnose sa Srbijom, ali da će taksu od sto odsto na robu iz Srbije zameniti – reciprocitetom.
„Želimo takse da zamenimo reciprocitetom, što neće biti osveta, već se osećamo diskriminisano i hoćemo jednakost“, kazao je Kurti.
Najava ukidanja taksi
Kosovski premijer Aljbin Kurti je pretposlednjeg dana februara najavio je da će od 15. marta biti ukinute takse na uvoz sirovina iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a da će taksa će biti u potpunosti ukinuta 1. aprila, ako Srbija prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i obaveže se da će pokrenuti uklanjanje trgovinskih barijera sa Kosovom.
Kurti je prilikom obraćanja na vanrednoj konferenciji u Prištini rekao da je ukidanje takse na uvoz sirovina „znak dobre volje kosovske strane za rešavanje problema i odnosa“, dodajući da će Priština od 1. aprila ukinuti sve takse na period od 90 dana „ukoliko srpska strana pokaže dobru volju“.
„Ako srpska strana pokaže istinsku posvećenost ovoj kampanji, tada će od 1. aprila 2020. Kosovo potpuno ukinuti tarifu za period od 90 dana“, rekao je on.
Tarifa će, kako je naveo, biti vraćena „ako se Srbija ne preobrazi“.
„Ako srpska strana ponovo ne stane u kampanji, onda će kosovska vlada ponovo da vrati taksu od 15. juna“, zaključio je kosovski premijer.
Prve trzavice u koaliciji
Iako su Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova u sporazumu o koalicionoj vladi predvideli da će taksa od sto odsto na srpske proizvode biti zamenjena merom reciprociteta, predsednik DSK-a Isa Mustafa je javno zamerio novom kosovskom premijeru što predlog o delimičnom i uslovnom ukidanju taksi na srpske i proizvode iz BiH, koji je predstavio, nije prethodno razmotren na vladi.
Lider DSK-a je kazao da se sada valja baviti izričitim zahtevom SAD koje traže potpuno ukidanje taksi bez mera reciprociteta.
„Imamo izričit zahtev Sjedinjenih Država da se tarifa ukine, bez mera reciprociteta“, rekao je Mustafa, uz napomenu da postoji i sličan stav EU.
Prihvatlivo rešenje je potrebno kako bi takse bile ukinute, ali i, kako je kazao, „prisilila Srbija da se odrekne svih necarinskih mera i kampanje koju vodi za otpriznavanje Kosova“.
On je kazao da niti podržava niti je protiv Kurtijevog predloga za ukidanje taksi, ali da je svakako o tome trebalo prethodno da se izjasni vlada.
„Odluke se javno objavljuju tek nakon što ih odobri vlada“, naveo je Mustafa.