„Otkazao sam policijske akcije u Zubinom Potoku i Karačevu, bila je to Tačijeva igra“ – ne, ovo nije prvoaprilska šala, ovo su reči kosovskog premijera Aljbina Kurtija pre tri godine.
Gostujući aprila meseca 2020. godine u poznatoj emisiji „Život na Kosovu“, autorke Jete Džare na Kallxo, otkrio je da je tada sprečio akcije Specijalnih jedinica u Zubinom Potoku i Karačevu – mestu koja se nalaze između Kosova i centralne Srbije, a koje nadzire KFOR, a ne Kosovska policija.
Prema njegovom svedočenju tada, akcije su prethodno zatražili bivši kosovski ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiju i tadašnji zamenik premijera Avdulah Hoti.
„Dva puta, bivši ministar unutrašnjih poslova sa zamenikom premijera Avdulahom Hotijem zatražili su da dobiju moju saglasnost za policijske akcije protiv kriminala i korupcije. Rekli su da su dobro pripremljene, a da se od mene samo očekivala neka vrsta saglasnosti za policijsku akciju koja je studiozno i dugo pripremana. Pitao sam ih gde je ta akcija, rekli su mi da je jedna u Zubinom Potoku i jedna u Karačevu, na onom delu teritorije za koju, na osnovu Kumanovskog sporazuma, možda nije jasno da li je to na Kosovu ili u Srbiji, ali znamo da je deo Kosova. Zatim sam zatražio pojašnjenje da bih imao nekakvu analizu u formi teksta zašto bi ove operacije bile uspešne jer nemamo dobro iskustvo u intervencijama u ovim oblastima. A kad sam zatražio pisano kao dokaz, nikada mi nije dato, tako da sam bio prisiljen da kažem to…„, rekao je Kurti 24. aprila 2020. godine.
Inače, radi se akciji koja je trebalo da bude sprovedena protiv „kriminala i korupcije“, ali je Kurtiju ona predočena isključivo usmenim putem.
Ostale su zabeležene u intervjuu i Kurtijeve reči u odbrani zašto nije preduzeo akciju na Severu i Karačevu. Tada je kazao da se „najveći broj korumpiranih i kriminalaca po kvadratnom metru nalazi u glavnom gradu“.
Postavio je Kurti tada pitanje Kako može da se obračunava sa kriminalom i korupcijom u delovima gde se dodiruje sa Srbijom, a da se nema plan o tome kako se nastavlja akcija?.
Mišljenja je pre tri godine bio i da je bezuspešno ako se uhapse četiri osobe, a to bude povod za 40 barikada:
„Nema samo spektakularnih neuspeha, već i katastrofalnih neuspeha. Ti možeš da uhapsiš četiri osobe, ali ako se postavi 40 barikada za četiri osobe, ponovo si bezuspešan“.
Takve policijske intervencije koje su došle kao ideja od strane Veljijua su u stvari bile „igre Hašima Tačija“, kazao je tada kosovski premijer.
Kurti je kao premijer Hotija i Veljijua smenio. Smena Veljiua bila je povod za izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi, a smena Hotija sa mesta potpredsednika vlade prvi potez Aljbina Kurtija po izglasavanju nepoverenja.
A sada, tri godine kasnije vladavina Aljbina Kurtija u delu javnog diskursa, prepoznata je najpre po izvođenju operacija Specijalnih policijskih jedinica, podizanju njihovih baza i stacioniranju sada i u institucijama na Severu.
Zapravo samo dva dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, februara 2022. godine – Kosovska policija započela je sa izgradnjom specijalnih policijskih baza u dve opštine na Severu.
Godinu dana kasnije, na Severu sada postoji najmanje pet ovakvih baza.
Upravo je prisustvo pripadnika ovih policijskih jedinica bio okidač za nezadovoljstvo građana na Severu, iako praktično ignorisano i marginalizovano od strane Beograda – sve do ove jeseni.
Sada je zahtev za njihovo povlačenje sa Severa, postao čak jedan od centralnih uslova Srpske liste za učešće na izborima i povratak u kosovske institucije, koje su Srbi napustili novembra prošle godine.
Trajnim stacioniranjem specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu, učinjen je presedan u odnosu na posleratni period na Kosovu.
Valja podsetiti i da je tada kratkotrajni izlazak nekadašnjih ROSU jedinica na Jarinje i Brnjak u leto 2011. bio povod za višemesečnu krizu, kada su čak zapaljeni ovi prelazi i ubijen jedan od pripadnika ROSU – Enver Zumberi.
Upravo ovi događaji poslužili su i kao neposredan povod za hitno otpočinjanje Briselskih razgovora tadašnje srpske vlasti i Prištine.
Paket tzv. tehničkih sporazuma kulminirao je donošenjem prvog okvirnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, čime je i zvanično započela integracija Severa u ostatak kosovskog sistema.