Senzacionalizam i politizacija: Kako članak umanjuje pitanje rasprave o odgovornosti predsednika

(Foto: Snimak ekrana)

Dnevni list Alo uporedio je srpsku opoziciju da ima iste poruke kao kosovski premijer Aljbin Kurti u tekstu pod naslovom “OGOLJENE NAMERE BIVŠEG REŽIMA U SRBIJI ‘Poručuju isto što i Kurti'”, nakon što su poslanici stranaka, organizatora protesta “Srbija protiv nasilja”, tražili da se održi sednica Skupštine Srbije na kojem bi se utvrdila odgovornost predsednika Republike Aleksandara Vučića za oružani sukob u Banjskoj.

List Alo u spornom tekstu prenosi izjavu Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Nevena Đurić istakla je da bivši režim u Srbiji poručuje isto što i Aljbin Kurti. “Okupili su se samozvani “borci protiv nasilja,” i to: neograničeno ograničen Primerak koji je postavljao lokatore; udarna pesnica tajkuna Đilasa koja je potpisala rezoluciju u kojoj za naš, srpski narod, kaže da je genocidan; jedan od miljenika Viole fon Kramon; i nesrećni, pijani Ćuta koji se hvali time što je išao na Kosovo i Metohiju iako su ga odatle praktično proterali i jasno mu poručili da tu – nema šta da traži, sa nekim novim zahtevima”, izjavila je potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Nevena Đurić na preneo Alo.

Ovaj članak, koji je objavljen na Alo.rs i time omogućio širenje na online platformi, uključujući društvene medije, privukao je pažnju svojim tvrdnjama da postoji veza između bivšeg režima u Srbiji i premijera Kosova, Aljbina Kurtija. Međutim, analiza ovog teksta otkriva niz problema koji ga čine primerom dezinformacija i političke manipulacije.

Povod za ovakav naslov je da se umanji značaj pitanja pojedinih poslanika o odgovornosti predsednika Republike Aleksandara Vučića za oružani sukob 24. septembra u Banjskoj kod Zvečana.

Prvo što upada u oči je senzacionalistički naslov koji sugeriše na vezu između bivšeg režima u Srbiji i Aljbina Kurtija, ali ne pruža jasne činjenice ili argumente koji podržavaju ovu tvrdnju. Osim toga, tekst se oslanja na izjave članova predsedništva SNS-a, bez navođenja drugih nezavisnih izvora ili potvrda.

Poslanici stranaka, organizatora protesta “Srbija protiv nasilja”, su tražili da se neodložno održi zasedanje Skupštine Srbije na kojem bi se utvrdila odgovornost predsednika Republike Aleksandara Vučića za oružani sukob 24. septembra u Banjskoj, za koji su ocenili da je ugrozio “vitalne nacionalne interese”.

“Zahtevamo da prva tačka dnevnog reda bude izveštaj Vučića o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji sa posebnim osvrtom na događaje u Banjskoj. Drugi zahtev je da se formira Anketni odbor radi utvrđivanja okolnosti, činjenica i odgovornosti u vezi s dešavanjima na severu Kosova i Metohije i posebno da se rasvetli uloga Milana Radoičića u tim događajima”, rekao je poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević na konferenciji te grupe poslanika za novinare u holu Skupštine Srbije.

Članak koristi generalizacije poput “bivši režim” i “borci protiv nasilja” bez preciznog definisanja tih grupa. Ovakve generalizacije mogu stvoriti stereotipe i podsticati negativne percepcije bez obzira na stvarne okolnosti.

Dodatno, članak ima politički ton i sugeriše da je politički protivnik odgovoran za nasilje i nerede. Ovakav pristup dezinformacijama može podsticati polarizaciju i konflikte u društvu.

Članak tvrdi da postoji veza između bivšeg režima i Aljbina Kurtija, ali ne pruža nijedan konkretan dokaz ili argument koji bi podržao ovu tvrdnju. Nedostatak dokaza ključan je element dezinformacija. Ovaj članak deluje kao deo šireg političkog narativa u Srbiji i ima za cilj da diskredituje političke protivnike, povezujući ih sa spoljnim faktorima poput premijera Kosova. Ovakav cilj može da poveća polarizaciju i nepoverenje u društvu.

Ovaj članak, pod senzacionalističkim naslovom i političkim tonom, ispoljava karakteristike dezinformacija i političke manipulacije. Nedostatak verifikovanih izvora, generalizacije, nedostatak dokaza i politički cilj čine ovu priču nepouzdanom i nepristojnom.

U vreme kada su dezinformacije sveprisutne, važno je podsticati kritičko razmišljanje i provoditi proveru informacija kako bismo se zaštitili od širenja dezinformacija i političke manipulacije u društvu.