Ahtisari je 2008. dobio Nobelovu nagradu za mir za „njegove velike napore u rešavanju međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije“.

Ahtisari je „igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata“, navedeno je u obrazloženju Nbelovog komiteta u kojem je istaknuto njegovo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha do Kosova i Iraka.

Ahtisari je na dužnosti predsednika Finske bio od 1994. do 2000.

Pre nego što je postao predsednik, bio je na više važnih pozicija u finskom ministarstvu spoljnih poslova i u Ujedinjenim nacijama.

„Duboko smo ožalošćeni vešću o smrti predsednika Martija Ahtisarija. Marti Ahtisari verovao je u ljude, civilizaciju i dobrotu i živeo je veliki život. Bio je predsednik u vreme promena, koje je usmerilo Finsku u globalnu EU eru“, saopštio je predsednik Finske Sauli Ninisto.

Ko je bio Marti Ahtisari?

Njegovo ime bilo je dobro poznato među svetskim političarima, diplomatama i analitičarima.

Rođen je 23. juna 1937. godine u Vipuriju, današnjem Viborgu.

Diplomirao je na Univerzitetu u Oulu, a nakon studija radio je u Pakistanu na obrazovnom projektu za Švedsku agenciju za međunarodni razvoj.

Osim što je bio predsednik Finske, za Srbiju je važnije to što je Ahtisari bio posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova.

Reputaciju je prvenstveno stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a zatim i kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na „spornim tačkama“.

Recimo, u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, a u Severnoj Irskoj se infiltrirao u tajne baze IRA.

Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.

Ahtisari i status Kosova

Za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova, Martija Ahtisarija imenovao je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan.

Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova.

Početkom 2007. godine, Martin Ahtisari, tadašnji specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, iznosi takozvani Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova.

U tom dokumentu je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine i „nadzirana nezavisnost za Kosovo“.

Ahtisarijev sporazum sadrži niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.

Plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

U toj deklaraciji piše da Kosovo prihvata „sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan“, i da će „Ustav obuhvatiti sva relevantna načela“ iz sporazuma.

Nobelova nagrada za mir

Godine 2008. Ahtisari dobija Nobelovu nagradu za mir.

Ovu nagradu dobio je za dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.

Povodom tog akta, švedski institut TFF ocenio je da je „dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije“.Takođe, TFF je ocenio da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”.

U martu 2020. godine, Ahrisari je bio pozitivan na korona virus, a iste godine dijagnostikovana mu je i Alchajmerova bolest.

Iz pomenutih razloga, Ahtisari se gotovo potpuno povukao iz javnosti.