U Velikoj Hoči, jednom od metoha Hilandara, nastavnica srpskog jezika Milena Petrović u najnovijoj emisiji o mladima deli svoju priču o ovom dragocenom mestu koje obiluje istorijom, kulturom i tradicijom. Ovo mesto je njen rodni kraj, a u svom srcu nosi želju da ga očuva i unapredi za buduće generacije.
Velika Hoča, poznata po proizvodnji vina, rakije i rastućem turizmu, broji oko 400 stanovnika. Ovo selo odoleva mnogim izazovima i nedaćama. Sa bogatom riznicom istorije, brojnim crkvama i manastirom, Velika Hoča čuva identitet i običaje.
“Velika Hoča je jedan metoh Hilandara prava riznica odnosno biser Metohije. To je mesto u kome sam ja provela detinjstvo, još sam tu i nadam se da ću i ostati. Poznata je po proizvodnji vina, rakije i naravno po turizmu koji je svake godine na sve većem nivou, odnosno raste broj turista. Sada ima oko 400 stanovnika. Naime, Velika Hoča je odolevala mnogim napadima, nedaćama u prethodnim decenijama ali je hvala Bogu uspela i dan danas da se održi. I želim da napomenem da je čisto srpsko selo, broji mnogo crkava bilo ih je više pre rata naravno, imajuću u vidu činjenicu da je rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja darovao Veliku Hoču. Tada je brojala 24. crkve a sada ih ima 12. i naravno jedan manastir. Velika bogata riznica mudrosti, bogata istorija, kulturne znamenitosti. Sve ono što opisuje naš nacionalni identitet, što nas opisuje kao narod upravo Velika Hoča čuva i dan danas pored svojih običaja“, kazala je Milena Petrović.
Mladi u Velikoj Hoči suočavaju se s izazovima kao što je nedostatak radnih mesta, ali se trude da pronađu rešenja i ostanu u svom rodnom kraju. Iako život ponekad može biti monoton, ljubav prema ovom mestu i podrška zajednice čine ga vrednim.
„Ovo je donekle i teško pitanje za nas ovde na ovim prostorima. Međutim, što se tiče konkretno života ovde, na ovoj svetoj zemlji, ovom Metohijskom kraju, život ume da bude ponekad jednoličan. Vlada monotonija ali sa druge strane ovde je i najlepši život. Ovo je kraj u kom sam ja rođena odnosno odrastala ovde. Na svaki način se trudimo da organizujemo uz različite humanitarne, vaspitne sadržaje koje su različitog karaktera, svoje vreme. Naravno uz druženje sa našim omladincima ovde u Velikoj Hoči. Tako da ne žalimo se i nadamo se boljem prosperitetu i budućnosti u Velikoj Hoči“, kaže Petrović.
Lokalna škola “Svetozar Marković” okuplja oko 50 učenika, a za dalje školovanje mladi se često upućuju u Orahovac ili Kosovsku Mitrovicu.
„Pojedini učenici se hvataju u koštac i sa srednjim školama u Mitrovici gde postoji mnogo veći spektar mogućnosti. Tako da ovde srednju školu nemamo, već su to Orahovac i Kosovska Mitrovica, a naravno i dalje za fakultetsko obrazovanje to je takođe Kosovska Mitrovica”, kazala je Milena.
Kulturni život u Velikoj Hoči nije izuzetno bogat, međutim, mnogi se trude da organizuju vaspitne sadržaje i manifestacije.
“Što se tiče kulturnog života on nije toliko bogat ali trudimo se da bar na mesečnom nivou organizujemo nekoliko puta različite sadržaje koji su vaspitnog karaktera. Pored toga se na školskom nivou organizuju. Na školskom nivou ne tako često ali opet ima tog organizovanja što se tiče filmova, nekad je i organizovan bioskop. Što se tiče naših praznika tu je seoska slava Miholjdan gde se u saradnji sa opštinom Orahovac svake godine organizuju kulturna dešavanja koja su od velikog značaja kako za narod i omladinu iz Velike Hoče tako i za ljude koji dođu da posete. Naravno tu su i slave i praznici koji se u odnosu na druga mesta, mislim takođe i na gradove, slave u večoj meri zato što nas ovde nema puno i ta zajednica, kako mi to kažemo vizita gde se redovno posećujemo i obilazimo je nešto što nikada neće da se iskoreni. Naravno drago mi je što još uvek ima mladih koji žele da nauče nešto novo o svojim običajima i generalno o svojoj nacionalnoj istoriji i o različitim dešavanjima gde žele da se priključe, da učestvuju, da sarađuju i da jednostavno postoji ta empatija jednih prema drugima i ta podrška mnogih organizacija kojih ima sve više i pomoći mnogih drugih organizacija miselći na dom kulture Gračanica sa kojima imamo fantastičnu saradnju i mnogih drugih“, dodaje Petrović.
Rad je ključ opstanka u Velikoj Hoči, ali zbog ograničenih mogućnosti za zaposlenje, mladi često napuštaju selo. Milena izražava nadu da će broj odlazaka biti smanjen kako bi se očuvala zajednica.
“Pa ovako, rad kao sinonim za svrsi shodnu delatnost je zapravo ključ opstanka i naravno bivstvovanja svakog čoveka na ovoj planeti Zemlji. Ovde je malo to drugačije, nemamo taj široki spektar i mogućnost za zapošljavanje. Što se tiče mladih postoji izuzeci, ko ume da se, da tako kažem, snađe i nađe svoje parče pod nebom on nađe posao, bilo da je to u državi ili van, misleći na rad u vinogradu, polju, njivi. Ali naravno ljudi koji se ne snađu za posao ovde u Velikoj Hoči ili negde u blizini nažalost odlaze. Svi želimo da ta brojka bude što manja odnosno da mladi naraštaji i buduća pokolenja ostaju ovde na svojim ognjištima”, kaže Milena Petrović.
Uprkos izazovima, Milena ne bi menjala svoj život u Velikoj Hoči. Poziva ljubitelje putovanja i kulture da posete ovo prelepo selo, gde će otkriti bogatstvo srpske tradicije i prirodne lepote.
“U svojoj Velikoj Hoči ne bih menjala ništa, apsolutno ništa. Jedino bih volela da bude veći broj stanovnika ovde ali je volim takvu kakva jeste. Moja je prvenstveno i svima bih preporučila da je posete i ovim putem naravno želim i da pozovem sve ljubitelje putovanja, obilazaka i slično da dođu i da posete Veliku Hoču. Zaista ima mnogo toga da ponudi a verujte mi nećete se vratiti ravnodušni po izlasku iz sela. Što se mene tiče, ja sam trenutno ovde i zaista ne znam šta nosi dan a šta noć i jednostavno živimo u jednom dinamičnom vremenu gde različite stvari dešavaju, svašta nešto utiče na situaciju. Ali ja sam lično ovde i volela bih da tu i ostanem”, zaključuje nastvnica srpskog jezika iz Velike Hoče Milena Petrović.
