Najveći problemi na severu Kosova jesu pritisak na ovdašnje stanovništvo od strane režima u Prištini, nestabilna političko-bezbednosna situacija i nedostatak ekonomskog razvoja. Kao moguće rešenje vidim formiranje ZSO. Srpska lista vraćanjem u izborni proces želi da ima kontrolu nad onim što se dešava i spusti tenzije, ali je upitno da li će Srbi na severu učestvovati na vanrednim lokalnim izborima ukoliko budu raspisani, kazao je za Kontakt Plus programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) u Mitrovici, Aleksandar Rapajić.
Rapajić smatra da je jako loša atmosfera u društvu na severu Kosova nakon sukoba u Banjskoj kada su nastradala trojica Srba i kosovski policajac, te da nema naznaka da će se stanje popraviti u narednom periodu.
„Situacija je izuzetno teška za srpski narod na severu. Glavna odlika vremena posle Banjske jeste značajno iseljavanje naroda. Sve češće čujemo da ljudi imaju želju da odu odavde. To vidim kao najveću posledicu dešavanja u Banjskoj, jer ljudi osećaju da neće biti skoro nekog rešenja i razmišljaju o drugim opcijama“, kaže Rapajić.
U međuvremenu je došlo do promene rukovodstva Srpske liste, pa su sada na čelu te stranke neka nova lica. Treba da prođe određeno vreme kako bi se, prema Rapajićevim rečima, videlo da li će doći do zaokreta politike i delovanja te partije ili je reč o kozmetičkim promenama.
„Videćemo. Mislim da neće biti neke drastične promene. Da li treba doći do promene ili ne, to je diskutabilno… Bez obzira na sve, stranka srpskog naroda na Kosovu mora da ostane bliska sa Beogradom, jer jedinu iskrenu podršku koju dobijamo jeste od Beograda. Bilo kakve promene da se dešavaju u Srpskoj listi ili u bilo kojoj drugoj partiji koja predstavlja srpski narod na Kosovu – ta stranka mora biti orijentisana ka Beogradu“, naglašava naš sagovornik.
Srpska lista je uslovila centralne vlasti na Kosovu ukoliko žele da se Srbi na severu vrate u institucije, zahtevajući formiranje Zajednice srpskih opština, povlačenje specijalnih policijskih jedinica sa severa, oslobađanje svih nezakonito uhapšenih Srba i podnošenje ostavki od strane aktuelnih gradonačelnika Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića.
Međutim, iako ništa od navedenog nije ispunjeno u prethodnom periodu, iz Srpske liste su sredinom oktobra poručili da su spremni da učestvuju na vanrednim lokalnim izborima na severu Kosova, ukoliko oni budu raspisani narednih meseci.
Rapajić je mišljenja da “Srpska lista vraćanjem u izborni proces želi da ima kontrolu nad onim što se dešava, da spusti tenzije koje su došle do maksimuma”.
„To je (izlazak Srba na severu iz prištinskih institucija, prim. aut.) bio vapaj za pomoć, svi su očekivali da će da dopre do nekoga. Pokazalo se da taj vapaj nije uspeo, naprotiv – pritisak se još više povećao. Napuštanje institucija je u tom trenutku izgledao kao veoma dobar potez, ali se pokazalo da je samo pogoršao situaciju srpskog naroda. Mislim da je dobro da se Srbi vrate u institucije što pre i kako god je to moguće, jer će na taj način biće olakšan život svih onih koji ovde žive i ova situacija će se bar malo popraviti.“
Ministarstvo administracije lokalne samouprave Vlade u Prištini je početkom septembra objavilo Administrativno uputstvo koje, prema rečima resornog ministra Eljberta Krasnićija, predstavlja najbrži mogući način da se dođe do raspisivanja vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova.
Sa druge strane, Rapajić tvrdi da prištinske vlasti ne žele nove izbore u opštinama na severu Kosova i da im odgovara trenutna politička situacija.
„I da se ispoštuje procedura navedena u Administrativnom uputstvu, ne možemo da imamo izbore još nekih šest meseci. To je način da do izbora ne dođe, da se ova situacija što više prolongira, jer očigledno Prištini odgovara da Srbi na severu ne žive dobro.“
Rapajić ističe da “centralne vlasti imaju sasvim dovoljno opravdanja da smene kompletne lokalne samouprave na severu”.
„One ne odražavaju strukturu stanovništva na toj teritoriji, nisu u duhu Ustava i zakona Kosova koji daju određene i dodatne povlastice opštinama gde su Srbi većina. Dobro je imati mogućnost da se smeni lokalna samouprava referendumom pošto je zakon to predviđao, ali nije način na koji se to radi. U ovoj situaciji mislim da Vlada ili MALS treba da raspišu izbore, jer realnost na terenu je da ovi trenutni predstavnici stvarno nemaju legitimitet“, objašnjava on.
Upitno je da li će srpska zajednica na severu Kosova učestvovati na vanrednim lokalnim izborima ukoliko oni ipak budu raspisani, smatra Rapajić.
„Trenutno vlada neka vrsta apatije, ljudi su izgubljeni, ne znaju šta da rade… Srpski narod na severu je razočaran u delovanje Prištine i Beograda, u delovanje nekih srpskih predstavnika, ne vidi neki izlaz… Ako im se lepo objasni da će im to (izbori, prim. aut.) poboljšati živote, da je to put ka rešavanju problema – mislim da će svi to prihvatiti vrlo rado“, pojašnjava on.
Kao tri najveća problema Srba na severu Kosova, Rapajić navodi pritisak na ovdašnje stanovništvo od strane režima u Prištini, nestabilnu političko-bezbednosnu situaciju i nedostatak ekonomskog razvoja.
„Centralne vlasti vrše pritisak na stanovništvo kroz delovanje specijalnih i regularnih jedinica policije, kroz delovanje lokalnih samouprava koje sada donose neke odluke koje su totalno u suprotnosti sa tim što bi trebalo da rade. Svedoci smo da se popravljaju ulice samo u Bošnjačkoj mahali, da se prave kuće samo za Albance – to su neke odluke koje narod vidi kao nefer. Takođe, ne znamo kako ćemo živeti za pet, šest, sedam godina… Plus nemamo nikakav ekonomski razvoj u srpskim zajednicama na Kosovu. Ekonomija se svodi na trgovinu i nešto malo poljoprivredne proizvodnje“, podvlači.
Rapajić vidi formiranje Zajednice srpskih opština kao moguće rešenje za pomenute probleme.
„Kada bismo imali funkcionalnu ZSO kojom bi bilo regulisano sve ono što je potrebno srpskom stanovništvu na severu, a to nije mnogo – školski, zdravstveni i socijalni sistem, prostorno planiranje… To su stvari koje će biti zaštitni mehanizam da prištinske vlasti ne mogu da pritiskaju Srbe i da mi znamo da će biti tako sledećih deset godina. Nadam se da će se kroz ZSO pružiti mogućnost investiranja Srbije na ovim prostorima. Kada bi se kod nas otvorila neka radna mesta, mislim da bi to dalo mogućnost mladim ljudima da ostanu i stvaraju porodice ovde“, poručuje Rapajić.
Ovaj članak je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.
Članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne, te nužno ne odražava stavove Evropske unije.