Pojedine nevladine organizacije u Peći i Prizrenu predstavljaju svetla nade za osobe sa invaliditetom na Kosovu. Kroz svoj rad, ove organizacije ne samo što osnažuju i obrazuju ove pojedince već i ističu izazove s kojima se suočavaju u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i integracije. Njihova zajednička vizija je stvaranje inkluzivnog društva gde osobe sa posebnim potrebama dobijaju podršku i prilike koje im omogućavaju da ostvare svoj puni potencijal.
Resmija Rahmani Biba iz Pizrena osnivač nevladine organizacije za mišićnu distrofiju(OPDMK), koja je i sama lice sa posebnim potrebama, veoma je aktivna u civilnom sektoru. O njoj je snimljen i dokumentarni film o uspesima i padovima jedne osobe sa invaliditetom. Njen plan je da u bućnosti uključi što više osoba sa invaliditetom u kulturni i politički život.
“Ja sam osnivač organizacije osoba sa mišićnom distrofijom na lokalnom i centralnom nivou ali većinom Prizrena. Pošto sam ja iz Prizrena najviše radimo sa osobama sa invaliditetom iz Prizrena i okoline. Mi radimo na osposobljavanju osoba sa invaliditetom. U poslednjih 6 godina više smo preusmereni na žene sa ograničenim sposobnostima jer su više diskriminisane nego muškarci sa ograničenim sposobnostima. Lobiramo za razne poteškoće sa kojima se susreću žene sa invaliditetom. Taj dokumentarni film koji smo radili je o životu, usponima, padovima, sve što prati život osobe odnosno žene sa invaliditetom na Kosovu. Ima i pozitivnih i negativnih stvari kao što i u svačijem životu, ne samo životu osoba sa invaliditetom. Film je prikazan pre mesec dana u Prizrenu a u budućnosti planiram da u našim Bošnjačkim sredinama prikažemo film. Ja tako planiram a nadam se da će tako i biti. Smatram da je poučno i da će biti motivacija za osobe iz ruralnih sredina koje uopšte nisu uključene u socijalni život osoba sa invaliditerom kao što smo mi”, kazala je Rahmani za Radio Astru.
Direktorica ove organizacije Antigona Šestan kaže da postoji veliko razrazočaranje u institucije, koje bi za ove osobe trebalo da rade mnogo više.
“Imamo razočarenje od strane ove zajednice, neodgovornost institucija. Šira je problematika o obrazovanju, zapošljavanju o svakodnevnom životu. Кako bi osvestili naše članove, osobe sa posebnim potrebama, porodice koje imaju osobe sa posebnim potrebama ima nekoliko stvari na koje bi se mogli fokusirati. To su kuće koje ne postoje na Kosovu, za osobe sa posebnim potrebama za koje ne brinu porodice, zdravstvena nega, zapošljavanje. Dakle to su tri izazova. I socijalizacija u društvu, znamo da smo jedno tradicionalno društvo i mislim da u to društvo nije uključena osoba sa posebnim potrebama”, kazala je Antigona za TV Prizreni.
Ona dodaje da ova organizacija ipak sarađuje sa opštinom kako bi pomogla osobama sa posebnim potrebama.
“Mi smo prošle godine počeli saradnju sa opštinom za dve stvari, pitanje vezano za omladinski centar i pitanje vezano za javne toalete, osobe sa posebnim potrebama. Opština se obavezala za ovo, lokacije su odabrane. Sada treba samo da radimo da bi to izvršili”, dodala je Antigona Šestan.
Osobe sa sa posebnim potrebama se sa sličnim problemima suočavaju i u Peći
Osobe sa posebnim potrebama kojima je neophodna fizioterapija, psihologija, logopedija, kućna nega i humanitarni program često potraže rešenje u regionalnom centru „Hendikos“ u Peći.
Regionalni direktor Hendikosa Peć, Egzon Ćorkadiju kaže da u Hendikos centru ima 64 dece sa posebnim potrebama kao što su fizioterapija, psihologija, logopedija, kućna nega i humanitarni program.
„Imamo dve vrste socijalnih šema: invalidske, prva kategorija i sa pratiocem. Trudimo se za ravnopravnost dece, sveobuhvatnost u školama i ostale usluge. Imamo slučajeve koji su u porastu. U našem centru 64 dece imaju usluge direktne kao što su fizioterapija, psihologija, logopedija, kućna briga i humanitarni program“, kaže Ćorkadiju za Radio Goraždevac.
On se nada da će njihov rad podržati i ministarstvo.
„Uglavnom imamo probleme sa projektima. Svaki projekat ima svoje ljude, što više projekata ima više usluga. Verujemo da će nas u budućnosti i ministarstvo i opština više podržati“, rekao je Ćorkadiju.
Ćorkadiju kaže da Hendikos pokriva 5 gradova u regionu sa ukupno 4562 učlanjene osobe.
„Verujem da se prava osoba sa invaliditetom poštuju jer postoji zakon o ljudskim pravima, različite konvencije za dečija prava. Svako dete ima svoje pravo, kako u ustanovama, tako i u školama. Hendikos u Peći je regionalni, pokriva pet gradova Junik, Dečane, Klina i Istok i Peć. Ukupni broj je 4562 osobe koje su učlanjene u ovim gradovima“kazao je Ćorkadiju.
Direktorica centra za samostalani život Fitore Cena Hadžihasani, ujedno i predstavnica konsultativnog odbora za osobe sa invaliditetom na opštinskom nivou, rekla je da osobe sa posebnim potrebama imaju zastoje u integraciji u društvo, ali i u zapošljavanju.
Ona je dodala i da bi to bila dobra prilika da direktorat za ekonomski razvoj obezbijedi subvencije i grantove start-upima za ovu kategoriju društva.
„Kao predstavnik organizacije kojom rukovodim i kao predstavnik konsultativnog odbora za osobe sa invaliditetom na opštinskom nivou, u drugom četvorogodišnjem mandatu, ali i kao građanin, mislim da postoji kašnjenje u njihovoj integraciji za zapošljavanje. iako sve organizacije koje pružaju usluge za ovu kategoriju u opštini Peć ali i kao komisija, više puta smo podigli glas o ovoj poteškoći i još uvek nema očekivanih pozitivnih promena kako u institucijama tako i u preduzećima, gde prema oceni zakon o zapošljavanju, svaki pedeseti radnik mora biti sa posebnim potrebama, odnosno u zavisnosti od broja radnika koje ustanova ili firma ima”, kazala je ona za Radio Peja.
Na pitanje novinara radio Peja šta bi u međuvremenu trebalo promeniti?
“Ne treba ništa menjati, već samo postupiti od strane nadležnih organa, da se po zakonu zaposle. A dobra prilika bi bila da Direktorat za ekonomski razvoj u subvencijama i bespovratnim sredstvima u toku godine ima javni poziv za pokretanje biznisa za ovu kategoriju, i ako će prijava za te ljude imati lakše kriterijume da se mogu prijaviti i imaju koristi od toga da postanu redovni poreski obveznici i da ne ostanu korisnici socijalne šeme do kraja života”, zaključila je Hadžihasani.