Ljubomir Ristić će i ovog 14. decembra posetiti grob svog sina i zapaliti mu sveću.
Tada se navršava četvrt veka od kako je njegov, tada osamnaestogodišnji sin Svetislav, ubijen zajedno sa još pet prijatelja u Peći – zapadnom delu Kosova.
Slučaj do danas nije dobio epilog.
“U pitanju su 25 teških i bolnih godina”, kaže Ristić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ristić, koji danas živi u Beogradu u Srbiji, do kraja 90-ih godina je živeo u Peći na Kosovu.
U tadašnjem multietničkom naselju, njegov sin je često odlazio u mali kafić pod nazivom “Panda”, ispred gradske gimnazije koja je nosila ime Svetog Save.
U tom kafiću Svetislav je sa još nekoliko mladića bio i 14. decembra 1998. godine, kada su oko 20 časova u kafić ušla dvojica maskiranih muškaraca i počela da pucaju na prisutne.
Tada su na licu mesta ubijeni: dvadesetpetogodišnji Ivan Radević, četrnaestogodišnji Ivan Obradović, šesnaestogodišnjak Vukota Gvozdenović i sedamnaestogodišnjak Dragan Trifović.
Iste noći su od zadobijenih rana u bolnici preminuli Svetislav Ristić i 17-godišnji Zoran Stanojević.
Vlasnik kafića “Panda” bio je Suad Šabović, koji je živeo odmah pored lokala.
“Taj lokal je bio pored gimnazije i to je u stvari bila jedna vrsta kantine, otvorena zbog brze hrane, a onda se on pretvorio malo i u kafić, u odmorište, takoreći, za klince. Tako da je to bio njihov lokal”, ispričao je Šabović za RSE.
Priča i kako je uoči napada “nestala struja u većem delu grada”. U kafić je stigao nekoliko minuta pre nego što su se ubistva dogodila.
“Samo su se otvorila vrata i počelo je da ‘prašti’, takoreći. Po nekom uviđaju skoro 60 metaka. Sam događaj, sama slika, verovatno ne bih poželio nikome”, rekao Šabović.
“Sve sam video, sve smo gledali. Nažalost, pošto su vrata bila otvorena na stranu gde smo se nalazili, nismo mogli da vidimo ljude koji su pucali. Ovi koji su preživeli, koji su bili za stolom, koji su gledali njihova lica, oni su videli da su nosili fantomke. Bukvalno se pucalo s vrata. Brat mi je bio ranjen, u nozi. Do njega, on je nažalost odmah pao, od pašanoga sin”, navodi dalje on.
Šabović, ali i porodice ubijenih u slučaju poznatog kao “Panda”, ubrzo su se odselili sa Kosova u zemlje u susedstvu.
“Cela Peć, uopšte, posle tog događaja više nije bila ista”, dodaje on.
Pritvaranje i mučenje nevinih
Ubistvo šest mladih Srba dogodilo se u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke.
Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već bio počeo.
Na dan ubistava u “Pandi”, u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije.
Ubistva u “Pandi” su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Među njima je bio i Agron Kolćaku (Kollqaku), kome je tada bilo 26 godina.
“Peć je bio mračan, tih… Kada sam čuo za taj slučaj, bio sam šokiran. Rekao sam deca, šta je sa decom…”, priseća se Kolćaku, koji i danas živi nedaleko od lokala u kome se nalazio kafić “Panda”.
Dva dana nakon ubistava, policija mu je zakucala na vrata kako bi ga uhapsila kao osumnjičenog.
” Spavao sam, jer je bilo četiri ujutru. Samo kad su zakucali na vrata. Otvorio sam vrata, ušli su. Agron Kolčaku? Rekao sam, da. Znam da je jedan policajac javio svojim kolegama preko radio veze, ‘uhvatili smo teroristu’. To je bilo to. Vezali su mi ruke, i odveli”, navodi Kolćaku za RSE.
Pored njega, osumnjičeni i uhapšeni u ovom slučaju bili su još Gazmend Bajrami, Dževdet (Xhevdet) Bajrami, Vlaznim Perđeđaj (Vllaznim Pergjegjaj), Bećir Ljodža (Beqir Loxha) i Behar Bajri.
Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza da su umešanosti u ubistvo srpskih mladića.
Kolćaku kaže da nikada neće zaboraviti torturu koju je doživeo, najpre u zatvoru u Peći, a potom i u Srbiji.
“Dovodili su ih (nekoliko osoba). Gde su ih uzimali (ne znam), nisam ih poznavao, nisu bili obični čuvari zatvora, ali su ih dovodili sa ulice, ne znam. Oni su bili bezdušni. Tukli bi nas do besvesti. Sećam se, ostavili su jednom jedno korito sa vodom, ubacili bi te tu, da malo dođeš sebi, i onda bi nastavili da te maltretiraju”, priseća se on.
Navodi da ni on, ali ni u drugi uhapšeni zbog slučaja “Panda”, nisu dobili izvinjenje ili odštetu od Srbije.
“Zašto? Pitam se zašto. I danas se pitam zašto. Bez ikakve veze, bez ičega… ne znam”, kaže on.
Sumnje da je slučaj insceniran
Nakon što su osumnjičeni u slučaju “Panda” pušteni na slobodu, neko vreme se u javnosti nije govorilo o tome ko bi mogao da počini taj zločin.
Porodice ubijenih mladića su tokom odlaska sa Kosova poneli i posmrtne ostatke, koji su prvobitno bili sahranjeni na pravoslavnom groblju u Peći.
Oni preko svog advokata i danas traže pravdu.
Advokat Ivan Ninić navodi da su prve sumnje o ubistvima u “Pandi” proizašle iz tadašnje “snažne propagande” srpskih vlasti.
“Pravac kome je država i tadašnja vlast ’98-’99, pa i kasnije želela da ova priča ode, je priča u pravcu da su to uradila lica albanske nacionalnosti, a da za takvu tvrdnju jednostavno ne postoji bilo koji dokaz”, kaže Ninić.
Oko 14 godina nakon zločina u “Pandi”, Aleksandar Vučić je u svojstvu potpredsednika Vlade Srbije, 2013. godine nagovestio da zločin “možda nisu počinili Albanci”. On je u intervjuu za beogradsku televiziju “Pink” rekao da će “javnost biti zgrožena” kada se bude otkrila istina.
Od tada kruže sumnje da su ubistvo mogle inscenirati srpske vlasti.
Tužilaštva Srbije je istragu o ovom slučaju započelo 2016. godine, i ona je i dalje u toku. Rezultata nema.
Iz ovog tužilaštva su za RSE naveli da je “saslušano na desetine svedoka, da su pribavljeni brojni materijalni dokazi”, ali da je “slučaj još u toku istrage”.
“Ovde je poenta da nam zaista neko rekonstruiše šta se 14. decembra 98. dogodilo. Da li država ima veze ili nema veze. Ako država ima veze, ko predstavlja državu? Ko simbolizuje državu? Ko je u ime države doneo odluku da se šest ljudi strelja u “Pandi”? Da li je taj čovek živ? Nije živ? Šta je bila poenta? Šta je bio cilj? To su sve pitanja na koje odgovore očekuju porodice žrtava, a žrtve zaslužuju bar istinu, ako ne pravdu”, ističe Ninić.
Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, posetila je Peć 1998. godine kako bi istražila slučaj “Panda”.
“Mi smo pokušavali da dođemo do podataka i ono što smo saznali, razgovarajući sa velikim brojem ljudi, da to nikako nije počinio niko iz albanske zajednice, ni organizovane u okviru Oslobodilačke Vojske Kosova”, kaže Kandić za RSE.
Ona podvlači i da je istraga započeta 17. decembra, tri dana nakon ubistava, te da je ta činjenica za nju veoma čudna.
“Videlo se da u toj potrazi za počiniocima ne učestvuje lokalna policija, nego da su sve to neki, da kažem, pripadnici nekih određenih jedinica iz Beograda koji čak nisu ni imali tačnu informaciju šta oni traže”, poručuje ona.
Prema njenoj oceni, videlo se da je slučaj “Panda” proizveden sa ciljem da pojačaju loši odnosi između Srba i Albanaca.
“Ta, da kažem strategija, je uspela. Ona je promenila odnose između Srba i Albanaca”, dodaje.
Porodice stradalih u slučaju “Panda” stalno traže sastanak sa Vučićem, aktuelnim predsednikom Srbije, ali do njega još nije došlo.
“Pretpostavljamo da su predsedničke i političke obaveze koje ga sprečavaju da u njegovom gustom terminu nađe 5-10 minuta da roditelje primi”, kaže Ljubomir Ristić, otac jednog od ubijenih srpskih mladića.
Kosovo zaštitilo sećanje na tragediju
U pećkom naselju, koje danas više nije multietničko, i dalje stoji zgrada u kojoj je nekada bio kafić “Panda”.
Ovaj lokal je 2014. godine, zajedno sa kućom, kupio je Mustafa Vejsa, inače Šabovićev komšija.
Dok prolazi kroz objekat, koji je pretvorio neku vrstu ostave, Vejsa rukama dodiruje tragove metaka koji su još uvek vidljivi na zidovima lokala.
“Ja, da vam pravo kažem, kada sam preuzeo ovaj lokal, ovi tragovi se nisu ni videli”, kaže on i objašnjava da je unutra bio nered koji je on potom očistio.
Vejsa kaže i da mu dugi niz godina, nakon što je kupio lokal, niko nije rekao da treba da ga sačuva. Ipak, zbog sećanja na tragediju je odlučio da ga ne sruši.
“Kada sam išao… gde god sam tražio neku vrstu pomoći, ili da nešto uradim… svi su mi govorili da ga srušim”, priseća se on.
“Znači za njih (institucije), to nije imalo nikakvu vrednost, ali šta se odjednom desilo da je postalo vredno, ne znam”, kaže Vejsa, komentarišući odluku Vlade Kosova da objekat stavi pod trajnom zaštitom.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je oktobra 2023. godine rekao da će taj objekat služiti kolektivnom sećanju na zločin koji je, prema njegovim rečima, počinila Srbija.
Danas, daleko od svog rodnog mesta, Ristić kaže da mu je u životu ostala samo nada.
“Duboko verujem da će ipak zbog istine i pravde ugledati svetlost dana, kada, to je samo pitanje vremena”, kaže Ristić.