Mediji i informisanje građana: Život u informacionom smogu

Povećanje broja objavljenih vesti na jednom portalu u toku dana ne sme da utičena na njihov kvalitet, složili su se novinari učesnici u diskusiji na temu „Mediji i informisanje građana: Da li kvantitet znači kvalitet“, održanoj u Centru građanske energije (CEC) u Gračanici.

Na početku diskusije je najpre predstavljeno istraživanje direktora Kim radija Isaka Vorgučića „Mediji i informisanje građana: Da li kvantitet znači kvalitet“ koje pretežno tretira sposobnost i kapacitete medija na srpskom jeziku na Kosovu da adekvatno informišu građane.

„U vremenu pada kvaliteta obrazovnog sistema i porasta broja dezinformacija i teorija zavere, internet je dodatni kanal za uznemirujuće sadržaje, ali i dodatni izazov za sve profesionalne medije, u pravom smislu te reči, čija se radna etika bazira na tradicionalnim medijskim zahtevima: interes građana, pet osnovnih novinarskih pitanja, dva izvora – druga strana, impresum. U demokratskim društvima, usluge informisanja građana u značajnoj meri pripadaju medijima“, navedeno je u ovom istraživanju.

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević je naveo da kvantitet ne mora nužno da utiče na kvalitet informacija.

„Informacija kao takva mora da zadovolji određene etičke norme i standarde. Čak je i dobro da imamo veći kvantitet, odnosno više zdravih etički i po standardima ispravnih vesti, upravo da bismo uspeli da sprečimo sve veću pojavu širenja lažnih vesti i tendencioznih informacija koje su sve prisutnije u javnom prostoru“, rekao je on.

Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev, istakla je da je fokus na profesionalnom radu najvažniji u izveštavanju.

„Kvantitet ne bi smeo da utiče na kvalitet informacija. Naravno, pošto mi živimo u infotejmentu i tom informacionom smogu gde jedan novinar u toku dana mora da proprati 15 događaja, jasno je da ne može sa istim kvalitetom da izvesti kao kada bi izveštavao o jednom događaju, ali na takve okolnosti kao novinari ne možemo da utičemo. Ono na šta možemo da utičeno jeste da radimo najbolje što možemo i da se na svaki mogući način trudimo da količina vesti ne utiče na osnovni kvalitet“, kazala je ona.

Porast broja vesti iz godine u godinu

Prema podacima iz ovog istraživanja, broj vesti objavljenih na portalu radiokim.net je od početnih 450 godišnje (1,2 vesti dnevno u proseku) skočio na 7,5 hiljada tokom prošle, 2023. godine (20,5 vesti dnevno u proseku). Portal KoSSev ima sličnu količinu proizvedenih vesti.

„Mi svake godine imamo porast broja vesti, u tom smislu se ne razlikujemo od drugih medija. To je jedan globalni trend cele informativne mreže kojoj smo mi svakodnevno, kao konzumenti vesti, izloženi. Bilo bi mnogo lakše da ne postoji jedan, ja bih rekla globalni problem kada je u pitanju novinarstvo kao umirujuća profesija, ali posebno mediji na srpskom jeziku kojem smo izloženi, ali i mediji u Srbiji koji svoj posao rade časno i pošteno, govorim o urednički nezavisnim medijima – teško je naći novinare koji su spremni da u tom smislu plaćaju neku višu cenu“, istakla je urednica KoSSeva, dodajući da je posebno teško u srspkih sredinama na Kosovu pronaći dovoljno motivisane mlade ljude koji su spremni da rade jedan teži posao u odnosu na luksuzne državne i budžetske poslove.

Na medijskoj sceni kosovskih Albanaca, prema rečima izvršne direktorke Asociacije Nezaviznih Elektronskih Medija na Kosovu Ardite Zejnulahu, broj informacija na dnevnom nivou je takođe u porastu.

„Kada je u pitanju kvantitet, mislim da ima puno informacija, dok kvalitet vesti nije tako visok. Mada, stvarno ima i nekih dobrih i kvalitetnih medija među kosovskim albanskim medijima“.

Darko Dimitrijević je dodao da sama težnja kvantitetu stvara veći rizik da se dođe u situaciju u kojoj se doprinosi širenju lažnih vesti i dezinformacija.

„Na prvom mestu treba da budu etički standardi kako do širenja lažnih vesti i dezinformacija ne bi došlo“, istakao je urednik Radio Goraždevca.

Ardita Zejnulahu je navela da se zbog onlajn medija publici danas nudi mnogo više sadržaja nego pre 15 godina.

„Ljudi dobijaju puno više informacija iz onlajn medija, zato je kvantitet znatno veći od onog pre 10 ili 15 godina kada su isključivo dobijali informacije iz tradicionalnih medija, televizija ili radija, i to isključivo ono što su im nudili. Sada je više interakcije, ali to ne znači nužno da je neki bolji kvalitet“, objasnila je izvršne direktorke AMPEK-a.

Novinarska diskusija na temu „Mediji i informisanje građana: Da li kvantitet znači kvalitet“ održana je u okviru projekta Etikonekt (EthiConnect) koji je podržao Nacionalni demokratski institut (NDI).