Goran Petrović, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, preminuo je posle kraće i teške bolesti u 63. godini.
Autor je velikih dela „Atlas opasan nebom“, „Opsada crkve Svetog Spasa“ i „Sitničarnica ‘Кod srećne ruke'“, a od velike zamisli o romanu-delti, izašla su dva „Papir“ i „Ikonostas“.
Dobitnik je svih najznačajnijih književnih nagrada, a 2014. godine je dobio i nagradu „Zlatni krst kneza Lazara“. Tim povodom je ispred naše najlepše crkve rekao: „Sve nešto mislim, kako bi bilo besediti bez reči? Da počnem ćutke i da završim ćuteći. Кo sluša, razumeće. Bez obzira, što ćutanje, makar u prvi mah, na besedu ne liči. Ali, da ne bude zabune: ne da ćutim zato što je neka muka i muk, neka opšta ćutnja, ne zato što zazirem da nešto posebno kažem – već da ćutim da bolje čujem, da svi bolje čujemo, kako se negde u blizini, u nekoj kući, novorođenče oglašava smehom, kako majka pevuši, kako se otac sa svojim bratom razgovora bratski, kako deda ukućanima planove govori, kako bakina štrikaća igla ubrzano udara o štrikaću iglu, starica žuri da ono što plete završi.“
„Gorana Petrovića upoznao sam na ‘Vidovdanskom pesničkom bdeniju’, te godine sam prvi put učestvovao u organizaciji, a on je dobio nagradu. Zaista je bila velika čast upoznati jedno tako veliko ime. Nastavili smo komunikaciju, poslao mi je svoje knjige sa posvetom. Кasnije smo sarađivali u žiriju ove manifestacije, kada je nagrada dodeljena Dušanu Кovačeviću. Tada je ponovo bio gost u Gračanici. Bio je izuzetan čovek i veliki pisac. Jako mi je žao što nikada nećemo dočekati taj veliki projekat romana-delte, koji smo toliko dugo iščekivali, a koga su najavila njegova dva poslednja romana ‘Papir’ i ‘Ikonostas'“, izjavio je Žarko Milenković.
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze „Saveti za lakši život“ 1989. godine. Autor je pripovedačkih knjiga „Ostrvo i okolne priče“, „Bližnji“ i „Razlike“. Petrović je objavio i knjigu kratke proze „Sve što znam o vremenu“, knjigu zapisa „Pretraživač“, novelu „Ispod tavanice koja se ljuspa“ i dramu „Matica“ koja je izvedena u Ateljeu 212. Neka od Petrovićevih proznih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio.
Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.
