Srbija i Kosovo postigli su sporazum o normalizaciji odnosa u Ohridu – iako nisu to želeli, kaže Jovana Radosavljević, direktorica NVO „Nova društvena inicijativa“.
“Vidimo da su Priština i Beograd daleko od toga da žele da do toga i dođe. Ovo je više bila želja međunarodnih aktera, posrednika ili izaslanika, koji opet nisu imali dovoljno efikasne alate da navedu lidere da se okrenu ka samoj implementaciji”, kazala je u intervju za Glas Amerike.
Radosavljević boravi u studijskoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama, sa koleginicom iz organizacije Milicom Andrić Rakić, Agonom Maljićijem (Maliqi) iz S-bunkera, i glavnim istraživačem Kosovskog centra za bezbednosne studije Danom Iljazijem (Ilazi).
Kako se ocenjuje u izveštaju Glasa Amerike, poseta je usledila u trenutku u kom nema opipljivog napretka u dijalogu Kosova i Srbije – niti primene postignutih sporazuma dve strane koji treba da doprinesu normalizaciji odnosa, a naposletku i pomirenju.
Normalizacija primena vladavine prava ali na terenu suprotna situacija
Radosavljević podvlači da normalizacija za nju znači i primenu vladavine prava i poštovanje obaveza koje institucije imaju prema sopstvenim građanima.
“Posebno one obaveze koje proizilaze iz Ustava, ali i međunarodnih sporazuma“, kaže.
Ona, međutim, ocenjuje da je na terenu apsolutno suprotna situacija.
„I to nas udaljava jedne od drugih i otežava bilo kakvu mogućnost da se krene napred u ovakvim okolnostima“, dodaje.
Spominjući i izbornu godinu u EU i SAD, te žarišta u svetu, odnosno pomeranje fokusa međunarodne zajednice, takođe ocenjuje da je u tom smislu ova godina „izgubljena“:
„Propušten je momentum gde bi dve strane mogle da se navedu da konstruktivno sednu i dođu do nekog pomaka u normalizaciji odnosa”.
Ali i strahuje da bi na Kosovu moglo da bude novih eskalacija:
“Koje dodatno mogu da poremete sliku i stanje međuetničkih odnosa i nadu da se oni na bilo koji način poprave. Ovo jeste, na neki način, apel međunarodnoj zajednici i političkim elitama da razmisle na koji način možemo da izađemo iz ove krize”.
Situacija sve gora
Situaciju na Kosovu ocenila je „jako lošom“.
“I svakog dana je sve gora i gora“, dodaje.
Ukazala je na polarizovano društvo, kao i na postojanje dve realnosti na Kosovu.
„Gde se sa jedne strane nalaze kosovski Srbi, a sa druge kosovska vlada – odnosno većinska zajednica. I ne postoji veza između jednih i drugi, kako bi se uspostavio protok informacija i razumevanje za drugu stranu. Ono što čujemo iz Prištine – ne rezonuje sa realnošću kakva je na severu Kosova ili perspektivi srpske zajednice koja živi na Kosovu, severno i južno od Ibra“.
Srbi su nezadovoljni i osećaju nepoverenje prema kosovskim institucijama zbog različitih akcija ili nedostatka akcija u prethodnom periodu, objasnila je dalje.
„Period od poslednje tri godine je vreme konstantne krize u kojoj se nalazi srpska zajednica – primarno na severu, ali posledično i na jugu, odnosno u ostalim delovima Kosova. Imamo jedan kontrinuirani proces ulaženja iz krize u krizu koje se ne rešavaju i samo se gomilaju”.
Život Srba stoga postaje neizdrživ, „lišen dostojanstva“.
“Tako da se mnogi odlučuju da napuste sever i ostale delove Kosova gde žive zarad bolje budućnosti, ekonomske stabilnosti i bolje bezbednosti“.
Na pitanje šta je to što je konkretno neizdrživo, Radosavljević ukazuje na odluke kosovske vlade.
Iako su one trebalo da budu deo procesa dijaloga, prema njenim rečima, svodile su se na to da umesto da se tretiraju kao „bilateralna pitanja“ na nivou dijaloga – tretirale su se kao unutrašnja pitanja Kosova.
„Setimo se samo 2021. i sprovođenja mera reciprociteta, odnosno procesa preregistracije vozila – što je izazvalo otpor i reakciju lokalnog stanovništva, posebno zbog načina na koji je sprovedena. Nije urađena u duhu dijaloga i saradnji sa srpskim političkim predstavnicima na Kosovu, ali i samim Beogradom“, objašnjava.
Kao drugi razlog za neizdrživ položaj Sra na Kosovu, Radosavljević je ukazala i na nedostatak konstruktivnosti zvaničnog Beograda i Prištine da dođe do pomaka u normalizaciji odnosa, ali kao najveći odbijanje Prištine da se uspostavi ZSO.
„U prethodnom periodu bilo je ozbiljnih napora međunarodne zajednice da se dogodi nekakav napredak. To se videlo kroz Briselski sporazum, odnosno Ohridski dogovor. Situacija se na terenu, u međuvremenu, drastično pogoršala – dok je sprovedeno očekivano. Najveći problem je odbijanje kosovske strane da pokrene sprovođenje Zajednice opština sa srpskom većinom“.
Konačno, čitavu situaciju prati i „vrlo zapaljiv i polarizujući narativ“, primetila je Radosavljević.
„Tako da, ako pitate kosovske Srbe ili zvaničnu Prištinu obe strane će se saglasiti da je situacija na severu Kosova složena, kao i da je potrebno razgovarati i rešiti bezbednosnu situaciju. Ali, percepcija uzroka svega toga je potpuno suprotna. Kosovski Srbi to doživljavaju iz perspektive osećaja ugroženosti. Ljudi to opisuju kao stanje okupacije koju sprovode pripadnici specijalne policije koja je albanska, kosovske policije koja je sada isključivo albanska – što je u neskladu sa kosovskim Ustavom i Briselskim sporazumom, gde takve institucije moraju da reflektuju demografsku strukturu“.
Inicijativa za napuštanje institucija krenula sa terena, sada živimo posledice
Na novinarsku upadicu da je to zbog toga što su Srbi napustili kosovske institucije, Radosavljević je ukazala na to da je potrebno podsetiti se na uzroke napuštanja, a oni su, kao i sama inicijativa – kod Srba sa Kosova, odnosno njihovog nepoverenja prema Prištini, dok je Beograd „jednostavno pustio da se to desi“.
„Postoji mnogo optužbi na račun zvaničnog Beograda da je instruisao Srbe da izađu iz institucija. Realnost je malo drugačija: ta inicijativa je krenula sa terena – od srpske zajednice i primarno srpskih predstavnika unutar kosovske policije koji su doživeli nepoverenje centralnih vlasti i njihovo mešanje u mandat Komande Sever koja je proistekla iz Briselskog sporazuma. Samim tim se centralni nivo mešao u posao lokalne policije i nije bilo razmene informacija. Oni su rekli da je došlo do tačke nepodnošljivosti. Time su i predstavnike drugih institucija naveli da se saglase. Beograd je jednostavno pustio da se to i desi. Sada živimo posledice svega toga“.
Nema naznaka da će se Srbi vratiti u skorije vreme, a jedan od indikatora je i prošlomesečni bojkot referenduma za smenu gradonačelnika.
„Bojkot se dogodio najviše zbog toga što lokalno stanovništvo nije želelo da učestvuje u takvom političkom i izbornom procesu, jer uslovi zbog kojih su napustili institucije, nisu bili ispunjeni. Istovremeno, životna situacija im je bila pogoršana. U to spada zabrana uvoza robe iz Srbije, što itekako utiče na standard života stanovništva i funkcionisanje malih biznisa u srpskim sredinama, ali i odluka Centralne banke Kosova o upotrebi dinara“, kazala je Radosavljević.
Kosovo treba da postane članica SE ali ne sada
Radosavljević je potvrdila to da se iz postojeće perspektive opisa Kosova, ne bi osećala sigurnije kao Srpkinja da je Kosovo već članica Saveta Evrope.
Podsetila je na činjenicu da već ima članica ovog tela koje „itekako krše ljudska prava na svojoj teritoriji“ – i kod kojih SE ne može ništa da uradi, osim da ukaže na propuste i uputi određene preporuke.
„Tako da, ako se iscrpe sve instance na nivou Kosova, građani bi mogli da potraže na nivou Međunarodnog suda za ljudska prava, ali mislim da smo i dalje daleko od toga. Mislim da moramo da se fokusiramo na stanje koje imamo sada na Kosovu, a to je da postoje mehanizmi koji treba da se primene, kako bi osigurali normalno funkcionisanje srpske zajednice. Ali, isto tako i njeno funkcionisanje kao političkog faktora. Ono što vidimo je da, na neki način, ova vlada na Kosovu to pokušava srpskoj zajednici da oduzme“.
Ona ipak ocenjuje da bi Kosovo u jednom momentu trebalo da bude članica Saveta Evrope, no odmah dodaje:
„Ali, u ovom trenutku ne zadovoljava te uslove. Poruka međunarodne zajednice nije bila u potpunosti jasna u prethodnom periodu. Sada se to malo kristališe, videli smo izjavu Gabrijela Eskobara u vezi sa tim, da je članstvo u Savetu Evrope itekako povezano sa procesom normalizacije Kosova i Srbije i kosovskim evropskim putem. Jedno ne može da isključi drugo.Samim tim Kosovo je u obavezi da sprovede sve obaveze koje proističu iz Ahtisarijevog plana i integrisane su u kosovski Ustav, ali i Briselski i Ohridski sporazum“.
ZSO posala mit, ali bi bila sigurnost za Srbe
Osnivanje ZSO vidi kao stabilnost i neku vrstu sigurnosti za Srbe na Kosovu, ali primećuje i da je Zajednica opština sa srpskom većinom za same Srbe postala „jedan mit“, te da su daleko „od razumevanja šta to telo treba da predstavlja“.
Sa druge strane ukazuje i na to da je jasno da se radi o obavezi Kosova, te da je to kosovska institucija.
„Koja bi osigurala da građani Republike Srbije, ne samo kosovski Srbi, imaju kontinuirani pristup uslugama i kvalitetu usluga na koje su do sada navikli. Te usluge im je Republika Srbija omogućavala i nisu ih dobijali od kosovskih institucija. Samim tim bi se legalizovao dolazak novca iz Srbije za funkcinisanje institucija u okviru Zajednice. Tako da bi stvorila jednu vrstu transparentnosti i institucionalne sigurnosti za ove zajednice“, kazala je Jovana Radosavljević, izvršna direktorica NSI u intervjuu za Glas Amerike u Vašingtonu.
