I dok Beograd nakon današnjeg neuspelog sastanka očekuje poziv za novi susret o pitanju dinara u Briselu, prištinski pregovarač, upozorava na suprotno. „Nema logike da se ponovo sastajemo na ovu temu. Zato što Srbiju ne zanimaju rešenja“, kazao je Besnik Bisljimi.
Danas je u Briselu održan sedmi po redu sastanak o pitanju dinara, s ciljem pronalaska rešenja za finansiranje Srba na Kosovu iz centralne Srbije, nakon uvođenja uredbe Centralne banke Kosova, kojom je dinar izbačen iz platnog prometa.
I ovaj je, međutim, kao i svi prethodni, zaključen bez rešenja. Nakon susreta krenulo se sa sada već tradiocionalnim uzajamnim optuživanjem i prebacivanjem krivice na drugu stranu.
„Iako je naša strana bila ponovo konstruktivna, reč je o sedmom sastanku, iako smo izašli sa novim predlozima, pokazali da želimo dogovor, izašli sa šest novih konstruktivnih predloga, Priština je sve odbila“, kazao je šef srpskog pregovaračkog tima medijima nakon sastanka.
Prištinski pregovarač međutim, poručuje: „Srbiju ne zanimaju rešenja“, te čak upozorava na mogućnost da se više ne održavaju sastanci u Briselu o ovom pitanju.
„Nema logike da se ponovo sastajemo na ovu temu. Zato što Srbiju ne zanimaju rešenja. I to je bio izvesni zaključak Lajčaka koji je rekao da je, ukoliko su stranke voljne da budu konstruktivne i podnesu konstruktivne predloge, spreman da organizuje još jedan sastanak“, izjavio je Bisljimi, prenosi RTK.
On čak tvrdi da je današnja pozicija Beograda „nazadovala u odnosu na prethodna tri sastanka“, potvrdivši takođe da je srpska strana iznela nove prdloge.
„U komentarima smo videli po kojim tačkama možemo da pravimo kompromise za Lajčakov predlog. U komentarima srpske strane videli smo tendenciju da se u mnogim tačkama odstupi od njega. To dokazuje ono što smo mnogo puta ranije govorili: za Srbiju ovo pitanje nije hitno, za nju je primarno da ne dozvoli rešenje ovog pitanja“, rekao je Bislimi novinarima posle sastanka.
Kaže da se „95 odsto predloga srpske strane odnosi na legalizaciju nelegalnih objekata“, a ne na korisnike pomoći iz Srbije.
„Srbija ima ciljeve, prvo da legitimiše nelegalne paralelne strukture, po njima rešenje treba tražiti u prelasku sa nelegalnog paralelnog sistema na legalni paralelni sistem. A sa druge strane, po njima, rešenje je u sistemu koji dodatno obezbeđuje potpunu netransparentnost“, rekao je Bislimi.
