Srpski poljoprivrednici na Kosovu – uspešnih primera ima, ali dobre prakse nema

(Foto: Radio Goraždevac)
(Foto: Radio Goraždevac)

Ukoliko u poljoprivredi krene naopako, ništa drugo neće imati šansu da ide kako treba, čuvena je izreka jednog od najpoznatniji naučnika u agrarnoj oblasti. Danas, kada se govori o uticaju veštačke inteligencije na razvoj industrija, poljoprivreda se uvek izdvaja kao grana koja će, bar u dogledno vreme, najviše zavisti od čoveka. Od čoveka i društva u kome taj čovek živi. Kako u svetu, tako i na Kosovu.

Kada je mladi bračni par – Slađana i Dejan Nikolić iz Kosovske Kamenice bio na životnoj prekretnici – da napuste rodno mesto ili da krenu dalje – odlučili su da zavrnu rukave i sada imaju uspešnu firmu koja se bavi liofilizacijom biljaka.

“Opcije su bile da odemo negde van ili da ostanemo. Više mi se sviđalo ovo drugo, suprug je podržao. Sada imamo jednu malu porodičnu bajku koja svakog dana raste”, ispričali su oni za Radio Goraždevac.

“Priču o Slađani i Dejanu Nikoliću, pogledajte u nastavku:

Slađanina i Dejanova firma se bavi procespom liofilizacije, odnosno, procesom u kome se sušenje biljaka i voća odvija u minusnom režimu. Šta god prođe kroz proces liofilizacije sačuva oblik, miris, ukus i sva ostala svojstva, a izgubi samo vodu. Glavni proizvod im je kopriva.

A kako je Dejan došao do te originalne ideje:

“Kao beba imao problema sa gvožđem, pa je doktorka mojoj majci rekla ,,Probaj da dete nahraniš vodom od koprive”. Majka je to uradila, ja sam ozdravio i nikada više nisam imao problema. Kopriva je ceo naš život prisutna kroz ishranu”.

Najteže je, podvlači, bilo doneti odluku da se krene u takavu investiciju i poljoprivredni izazov, a ceo proces osim znanja, pratili su i neznanje i greške. Na samom početku, dodaje, jedinu podršku je imao od organizacije “Svis kontakt” (SwissContact).

“Oni su nam na samom startu pomogli da krenemo. Što se tiče vlasti u Prištini i Beogradu, nismo imali pomoć, iskreno, nismo ni tražili”, kaže Dejan Nikolić.

Ovaj mladi bračni par upustio se u poduhvat koji im je doneo željene rezultate. Međutim, koliko je zaista onih koji bi se na tako nešto odlučili u okruženju u kome žive i pod uslovima sa kojima moraju da žive?

Mladi građani koji su na portalu Radio Goraždevca odgovarali na upitnik o ovoj temi u znatno manjem broju su spremni da zavrnu rukave, u odnosu na one koji žele da dignu ruke i odu tamo gde veruju da ih čeka više poslovnih prilika.

Tek osam odsto razvija posao

Na pitanja Radio Goraždevca odgovorilo je ukupno 34 građana putem sajta i rubrike E-Reporter, a podaci su više nego porazni i obeshrabrujući.

Upitani da li su razmišljali da započnu neki posao, njih 74 odsto je navelo da je ili pokušalo ili nije uspelo, dok 36 procenata odgovorilo da uopšte nije razmišljalo da započne neki posao.

Na pitanje da li poseduju objekte, opremu i drugu infrastrukturu kako bi započeli posao 56 odsto je kazalo da ne razmišljaju o tome, da žele samo da se zaposle ili odu odavde, dok se tek 8 procenata izjasnilo da poseduje i da već razvija posao.

O tome koje su prepreke za korišćenjue zemljišta u njihovom okruženju u poslovne svrhe –  40 odsto ispitanika je odgovorilo da je to – nedostatak novca za investicije, dok 20 procenata kaže da su to pravni i administrativni problemi.

Ispitanici Radio Goraždevca su na pitanje šta bi im najviše pomoglo da revitalizuju parcele su u 55, 6 procenata odgovorili da bi to bila novčana pomoć ili subvencije, 33,3 procenata je kazalo da im je potrebna stručna podrška kroz obuke i mentorstvo, a 11,1 procenata smatra da je to povezivanje sa institucijama ili organizacijama koje pružaju podršku preduzetnicima u oblasti poljoprivrede ili industrije.

Ispitanici su bili jednako i muškarci i žene.

Trendovi žalosni

Analiza trendova, koju godinama unazad sprovodi nevladina organizacija Aktiv, uporno ima slične zaključke.

“Velika većina stanovništva, nadpolovična većina, nažalost, ne vidi sebe u narednih pet godina na Kosovu. Od tog broja dve trećine su mladi ljudi, najpotentniji deo društva, koji uglavnom razmišljaju o odlasku sa Kosova. Ukazivali smo brojnim ključnim akterima na ovo pitanje, da je pored naravno bezbedonosnog okruženja, važno otvaranje novih radnih mesta i mogućnosti zapošljavanja, ali mnogobrojni apeli, nisu materijalizovani”, ističe izvršni direktor Akriva Miodrag Milićević.

Slađana i Dejan Nikolić kažu da njihova firma ima sve veću potrebu za radnicima, ali da je radnika sve manje.

Nikolići jesu, uz podršku porodice i pijatelja, pokrenuli uspešan porodični biznis. Njihova priča jeste primer kako odlučnost i inovacija mogu proizvesti uspeh čak i u tešim uslovima, a vizija i upornost izgraditi lepu budućnost u rodnom kraju.

Ali..

Nedostižni kriterijumi

Na početku svake investicije u poljoprivredu potrebno je mnogo toga, a možda najviše finasijaka podrška da bi krenuli i fer i pošteni uslovi na tržišu da biste naplatili mukotrpni rad.

Aleksandar Stojanović, direktor Centra za razvoj lokalnih zajednica, ukazuje da su kriterijumi za pomoć poljoprivrednicima koje bi trebalo da pruži kosovsko Ministarstvo poljoprivrede takvi da srpski proizdvođači ne mogu da ih ispune.

„I Srbi i Albanci su rekli da su kriterijumi koje je uspostavilo ministarstvo za poljoprivredu, a ono godišnje ima 60 do 70 miliona evra investicija, podignuti tako da jedno obično domaćinstvo, ako želi da aplicira za štalu ili neki objekat, mora da ima 50 ili 100 ovaca ili veliki broj krava, da bi uopšte mogao da učestvuje u procesu”, objasnio je Aleksandar Stojanović u podkastu Radio Goraždevca.

On je podvukao da se većina stanovništva nalazi u teškoj materijajnoj situaciji i da sa takvim kriterijumima, ne može ni da aplicira.

Poseban problem, dodao je, imaju oni koji drže životinje na severu Kosova.

Podkast e-Reporter: Dići ruke ili zavrnuti rukave

“Kao organizacija predložili smo 17 sektora za intervenciju u različitim oblastima poljoprivrede. Na veliko razočarenje, ministar još nije odgovorio, iako smo se praktično dogovorili da zajedno sa međunarodnim organizacijama napravimo program”, dodaje Stojanović.

Kada je reč o pomoći za poljoprivrednike koja dolazi od srpskih institucija, Aleksandar Stojanović smatra da je “u ovom trenutku, Kancelarija za Kosovo i Metohiju dosta zatvoren sistem koji uglavnom sarađuje sa ljudima iz Srpske napredne stranke i Srpske liste”.

On ističe da je “tu dolazilo do slanja nekih sporadičnih sredstava, semenske robe, podrške pojedinim poljoprivrednicima, vođenje ljudi na sajam”, kao i da je “otvorena zemljoradnička zadruga „Metohija“, koja je trebalo da služi za otkup naših poljoprivrednih proizvoda”.

“Ali, to nikada nije zaživelo. Zemljoradnička zadruga „Metohija“ je uspela da otvori par lokacija gde je prodavala repromaterijal i semensku robu iz Srbije, ali nikada nije organizovala sistem otkupa srpskih proizvođača. U prethodnom periodu oni su radili i tako što daju kravu ili par ovaca i na tome se sve završava. Nemoguće je tako raditi. Ako date gazdinstvu jednu ili pet krava, onda one moraju kroz neki trogodišnji ili petogodišnji proces biti zaštićene kroz ugovore, da ljudi ne mogu da ih otuđe”, ističe Stojanović.

Sagovornik Radio Goraždevca smatra da “Vlada Srbije u ovom trenutku nema srednjoročnu strategiju, srednjoročni plan”, te da bi trebalo napraviti “bazu podataka, umrežiti ljude, napraviti sistem i intervenisati u primarnu proizvodnju”.

“Potrebno je jačati i povećavati sirovinsku bazu u voćarstvu, u sadnicama vinove loze i stočarstvu, tim ljudima obezbediti prodaju ili da sva ta proizvodnja ide u preradu. U isto vreme, jačati kapacitete malih firmi koje već postoje, davati im mašine, prošitriti njihovu proizvodnju, definisati njihove standarde rada, kako bi bili povezani i kako bi mogli da izađu na lokalna ili regionalna tržišta”, upućuje Aleksandar Stojanović i dodaje:

“Treća stvar je povezivanje sa marketima, odnosno robnim lancima”.

Osvrćući se na zatvaranju institucija koje finansira Republika Srbija, Stojanović je takođe podvukao:

“Ne možete ljude ostaviti na ulicu tek tako i zatvarati institucije. One su finansirale i stvarale socijalni i ekonomski mir unutar srpske zajednice”.

Strana pomoć

“Ni Evropska Unija, Amerika, zemlje Kvinte nisu razvile mehanizme za pomoć nevećinskim zajednicama. U junu će sa radom kreće fond iz Londona i nadam se da će imati sluha da u dobroj meri pomogne nevećinskim zajednicama. U suprotnom, odlaze velika sredstva odlaze, a ne postoje mehanizmi za pomoć manjinskim zajednicama”, nastavlja Aleksandar Stojanović.

Nesporno je su Austrijska agencija za razvoj (ADA), Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID), Svis kontakt (SwissContact) ili Međunarodna agencija za migracije (IOM) kroz programe za stabilizaciju zajednica simbolično podržali srpske poljoprivrednike i preduzetnike, baš kao naše sagovornike iz porodice Nikolić iz Kosovske Kamenice, proizvodnju jagoda u Goraždevcu ili malina u Štrpcu.

Ali, ta pomoć je simbolična. I uočljivo nesrazmerna u odnosu na ukupno izdvojena sredstva pomoći.

Na primer, Aleksandar Stojanović je istakao da ambasada Švedske, kroz Švedsku agenciju za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i druge organizacije, godišnje na Kosovo uloži 30 miliona evra.

“Ti fondovi većinski idu u albansku zajednicu. Pitao sam ambasadora Švedske koliko novca ide u srpsku zajednicu, a nakon kontrolisanja, pomoćnik mu je rekao da kroz ove fondove ide vrlo malo. Treba da menjaju politiku i postanu svesni da su manjinske zajednice ranjive i ekonomski i socijalno i da treba izdvojiti sredstva za njih. Zemlje Kvinte snose veliku odgovornost da naprave posebne programe”.

Sa upitom za pitanja o ovoj temi, ali i pitanjima – da li postoji šansa da se napravi poseban program pomoći srpskoj zajednci, ukazujući na višestruke primere odbijanja Srba koji nemaju šansu da prodaju svoje proizvode van svojih sredina i koliko je ambasada Švedske angažovana na ovom konkretnom pitanju šansi za razvoj poljoprivrede u srpskim sredinama, Radio Goraždevac se obratio ambasadoru Švedske na Kosovu Jonasu Vesterlundu. Ali, nismo dobili odgovor.

Obratili smo se i Švedskoj agenciji a međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) koja nas je uputila na Henrika Ribija, zamenik šefa misije i šefa razvojne saradnje.

Zamenik šefa misije je odgovorio da ide na odmor i da će odgovoriti kada se vrati, od 10. Juna, ali je podvukao da se podrazumeva da – ne isključuju nijednu grupu na osnovu etničke pripadnosti.

Takođe je poslao link ka organizacijama koje ambasada podržava, ali na njima nema nijedne srpske.

I SIDA je poslala dokument sa svima organizacijama koje ta agencija podržava na Kosovu, ni na tom spisku nema nijedne srpske.

Sa upitom koliko novca ministarstvo izdvaja za pomoć srpskih poljoprivrednika godišnje, zašto je prekinta saradnja na strategiji za razvoj i ulaganja u srpske sredine, da li ministarsvo ima uopšte neki plan za pomoć razvoju poljoprivrede u srpskim sredinama na Kosovu i šta ministarstvo radi da reši problem plasmana robe za srpske poljoprivrednike, poslali smo i ministarstvu poljoprivede u Prištini. Nismo dobili odgovor.

Slična pitanja, dodajući i – zašto nema više napora da se pomogne poljoprivrednicima u srpskim sredinama, uputili smo zamenici premijera Kosova za pitanja manjina i ljudska prava Emiliji Redžepi. I ta pitanja su ostala bez odgovora.

Odlazeći šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomaš Sunjog, u razgovoru za Radio Goraždevac je nije imao puno konkretnih odgovora koji se tiču ekonomije i trgovine.

Možda je to zato što je kao iskusni diplomata i on svestan da sve na svetu, pa i razvoj poljoprivrede zavisi od ljudi. I da su dobri primeri tu da prkose lošoj praksi.

Ovo je bila prva analiza u okviru projekta E-Reporter. Uključite se da razgovaramo o mnogim drugim temama – na ovom linku.