Danas je 25 godina od kako je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova u Severnoj Makedoniji potpisan vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prisustvo NATO-a na Zapadnom Balkanu, odnosno pitanje članstva u ovu Alijansu aktuelizovano je kao jedno od ključnih pitanja međunarodne politike za evropsko tle.

Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, a potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. u ranim jutarnjim časovima, na aerodrom u Prištini stigle prve ruske vojne trupe iz kombinovanog bataljona, koji se nalazio u Ugljeviku u sastavu međunarodnog mirovnog kontingenta u Bosni i Hercegovini.

Stigli su i britanski tenkovi, a pokušaj uspostavljanja kontrole nad Slatinom između NATO-a i ruskih snaga je okarakterisan kao incident, koji se suštinski završio nekoliko meseci kasnije, uspostavljanjem kontrole od strane NATO-a do sredine oktobra 1999. Ruski kontingent KFOR-a se 2003. godine povukao sa Kosova.

Čestitka mira ili kapitulacija

Tadašnji srpski predsednik Slobodan Milošević čestitao je građanima Jugoslavije mir, ali do danas u javnosti dominira i stav, o kojem se i dalje nerado javno govori, da je u pitanju bila kapitulacija, makar i „nepotpuna“.

Naročito su vojni i drugi državni zvaničnici naglašavali tokom godina da se ne može govoriti o kapitulativnom sporazumu, jer njime nisu niti „oružane snage, ni teritorija Srbije, predate neprijateljskoj državi, neprijateljskoj vojsci ili paravojnoj organizaciji“, kako je pre nekoliko godina kazao za RTS nekadašnji policijski general Obrad Stevanović, upravo jedan od onih koji su i potpisali Kumanovski sporazum.

Za kosovske Albance, dani od potpisivanja Kumanovskog sporazuma se zvanično kvalifikuju kao „oslobođenje Kosova“, za Srbe, naročito sa Kosova, jun i naredni meseci doživljeni su kao egzodus, s obzirom na etničke zločine nad srpskim civilnim stanovništvom, njihovo proterivanje i napuštanje tadašnje jugoslovensko-srpske pokrajine.

Federalne i srpske snage su se Kumanovskim sporazumom obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju. To je značilo povlačenje redovnih armijskih i mornaričkih snaga, naoružanih grupa građana, udruženih paravojnih grupa, vazduhoplovnih snaga, teritorijalne odbrane, pogranične policije, obaveštajnih službi, policijskih jedinica – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koja grupa, ili pojedinci koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

U Kumanovskom sporazumu dogovoren je i povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo, kao i to da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog. Međutim, ova odredba Kumanovskog sporazuma nije ispunjena i u javnosti je retko spominjana, naročito u kosovskoj i zapadnoj javnosti. Među odredbama je takođe i član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Definisane su i zone vazdušne bezbednosti (ZVB) – 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti SRJ, kao i kopnena zona bezbednosti koja danas iznosi 382 km u dužini i 5 kilometara u širini.

NATO je u novembru 2015. godine ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti, dok je gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren za civilni saobraćaj početkom marta 2014.

Nekad zvanični neprijatelji, danas zvanični partneri

Saradnja komande KFOR-a i Vojske Srbije danas je regulisana saradnjom na dva nivoa – glavnom i nižem. Na glavnom se saradnja odvija između komandanata KFOR-a, odnosno EULEX-a, po potrebi, i Generalštaba Vojske Srbije, odnosno „Štaba MUP -a za AP KiM“. Na nižem nivou saradnja se odvija na komandnom, koordinacionom i lokalnom nivou.

Od ulaska bezbednosnih snaga Republike Srbije u kopnenu zonu bezbednosti 2001. godine do danas, ova saradnja je redovna, a kako su obe strane više puta naglasile, zasnovana je na partnerskim i profesionalnim odnosima. Sastanci Zajedničke komisije su redovni, na njima se razgovara o bezbednosti na KiM-u, i o kopnenoj i vazdušnoj zoni, a po potrebi se diskutuje i o eventualnim incidentima.

Srbija je danas članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a od ove godine tom se telu, takođe u pridruženom svojstvu, krajem maja pridružilo i zasebno Kosovo. Odluka da se tako nešto dogodi doneta je tačno na 25-godišnjicu početka bombardovanja SRJ od strane NATO-a.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost. Broj država koje su priznale kosovsku nezavisnost nije precizan, s obzirom na to da ministarstva spoljnih poslova Srbije i Kosova iznose različite podatke po ovom pitanju, ali se računa da je oko 100 zemalja u pitanju. Nakon višegodišnjih zalaganja, zaobilaženjem ustava Kosova, kroz tri kosovska zakona Kosovske bezbednosne snage transformišu se u „Vojsku Kosova“, bez formalne promene naziva ovih snaga; uz osudu, odnosno izostanak zvanične podrške NATO alijanse, ali sa deklarisanom i snažnom podrškom pojedinačnih zemalja NATO-a, pre svega SAD, Turske, i Velike Britanije.

Od grafita do Banjske

Krajem 2022. godine, u jeku tadašnje decembraske krize na Severu sa postavljenim barikadama i izlaskom Srba iz većine kosovskih institucija, srpski je predsednik u javnosti reaktuelizovao temu povratka vojske, eksploatišući je u srpskoj javnosti uz slanje pisma KFOR-u sa zahtevom za povratak dela sigurnosnog osoblja.

Na Badnje veče prošle godine predstavnici Komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma Generalštaba Vojske Srbije preuzeli su na Merdaru od predstavnika KFOR-a odgovor na zahtev iz Beograda, bez saopštavanja i kakav je odgovor. No, o tome je predsednik i pre i nakon odgovora upućivao poruke o negativnom ishodu.

Naredna 2023. biće obeležena prvo višemesečnim ispisivanjem jednoobraznih grafita „Kad se vojska na Kosovo vrati“, širom Srbije, uključujući i Sever Kosova, u Republici Srpskoj takođe. Potom su usledila dva bezbednosna incidenta.

U Zvečanu 29. maja 2023, grupa se Srba sukobila sa italijanskim i mađarskim vojnicima KFOR-a, koji su se našli između Srba i kosovske specijalne policije koja je prethodno zauzela opštinsku zgradu. Sa bilansom od 93 povređena vojnika, NATO ga je uvrstio kao događaj sa najvećim povređivanjem svojih vojnika na Kosovu od ’99.

Tri meseca kasnije, 24. septembra, dogodila se Banjska – sukob grupe Srba sa specijalnom kosovskom policijom, u kojem je osim četiri izgubljena života i više ranjenih, šteta podrazumevala i zaplenu vojnog naoružanja srpskog porekla u procenjenoj vrednosti od 5 miliona evra, koje se nezakonito našlo u rukama paramilitarne grupe pod komandom Milana Radoičića, te urušen imidž i interes Srbije i Srba sa Kosova.

Dok NATO nastavlja da insistira na procesuiranju odgovornih za ove događaje, Srbija i NATO ostaju i danas partneri, uključujući i preko izjava zvaničnika. Komandant KFOR-a se upravo na godišnjicu sukoba u Zvečanu, na Kopaoniku sastao nedavno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem.