U Deklaraciji Srbije i Republike Srpske Kosovo neotuđivi deo Srbije

Foto: Instagram, buducnostsrbijeav
Foto: Instagram, buducnostsrbijeav

U Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je usvojena 8. juna u Beogradu, navodi se da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.

Deo Deklaracije se odnosi i na Kosovo, čiju državnost Srbija ne priznaje, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Osim što je navedeno da je Kosovo „neotuđivi deo Srbije“, stoji i da je Kosovo jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba.

Takođe se insistira na korišćenju naziva Kosovo i Metohija.

Insistira se i na „izvršenju“ Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u svim njenim aspektima.

„Svesrpski sabor smatra da je provođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i stalni dijalog jedini održivi put za rešavanje problema“, navodi se.

Deklaracija usvojena danas u Beogradu ima 49 tačaka, usvojen je na zajedničkoj sednici vlada Srbije i bh. entiteta Republika Srpska u okviru „Svesrpskog sabora“.

U Deklaraciji se navodi da sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.

„Pomenutom Rezolucijom izvršen je pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda, koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo“, tvrdi se u tekstu.

U Deklaraciji se navodi da se izražava pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra „neprimerenim“ postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je propisano da je za imenovanje visokog predstavnika potrebna saglasnost strana ugovornica, kao i odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum „trajno i bitno narušen“, te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.

Navodi se da teritorija Republike Srpske (RS) ne može biti otuđena mimo Ustava i zakona Republike Srpske.

Konstatuje se da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, te da se stoga insistira na sprovođenju tog sporazuma, kao međunarodnog ugovora koji se ne može jednostrano ili putem intervencionizma menjati.

„Svesrpski sabor smatra da Republika Srpska može u meri u kojoj oceni kao celishodno da aktivira sve nadležnosti koje su prema Dejtonskom mirovnom sporazumu predviđene kao nadležnosti entiteta“, dodaje se.

U dokumentu stoji i da Bosna i Hercegovina nije jedna, niti jedinstvena izborna jedinica za izbor zajedničkih organa.

Naglašava se da Bosnu i Hercegovinu isključivo predstavlja tročlano Predsedništvo na bazi konsenzusa.

U Deklaraciji koju su usvojile vlade Srbije i RS konstatuje se i da srpski narod, Srbija i Republika Srpska treba da čuvaju istorijska prijateljstva sa „dokazanim prijateljima“, ali i da grade nova savezništva.

Integracija u Evropsku uniju je definisana kao strateški cilj.

Navedeno je i da sabor podržava politiku vojne neutralnosti Srbije, sa čime je saglasna Republika Srpska, „koja će se boriti za očuvanje vojne neutralnosti u Bosni i Hercegovini“.

U dokumentu je navedeno da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.

„Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu“, dodaje se.

Navodi se i da sabor ističe porodične i tradicionalne vrednosti kao temeljne vrednosti srpskog društva.

Preporučuje se harmonizacija nastavnih planova i programa u obrazovanju u Srbiji i Republici Srpskoj.

Takođe se navodi da sabor podržava ulogu Srpske pravoslavne crkve u obrazovanju mladih posredstvom pedagoško-obrazovnih delatnosti.

Konstatuje se „neophodnost srpskog nacionalnog okupljanja“, pa se predviđa održavanje „Svesprskog sabora“ na svake dve godine kako bi se razmatrala najvažnija nacionalna pitanja.