Krv treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv

Akcije dobrovoljnog davanja krvi redovno se sprovode u opštinama Peć i Prizren. Prema rečima stručnjaka odaziv građana je iz godine u godinu sve veći. Međutim, to nije dovoljno, jer je i potražnja pacijenata za krvlju takođe sve veća.

Vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra Peć, doktorka Mirijana Drigant kaže za Radio Goraždevac da jednom godišnje Crveni krst i odeljenje za transfuziologiju kliničko bolničkog centra Kosovska Mitrovica organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi u Goraždevcu, kao i da je odaziv građana veoma dobar.

„Što se tiče dobrovoljnog davanja krvi, to se radi u organizaciji crvenog krsta i odeljnenja za transfuziologiju iz KBC-a Kosovska Mitrovica. Imali smo prošle godine organizovano davanje krvi. Obavešteni su ljudi, naravno, mi stojimo na raspolaganju da mogu da koriste prostorije našeg doma zdravlja. Ljudi se u Goraždevcu odazivaju u velikoj meri. Naravno, u što većem broju je bolje jer jedna jedinica krvi može da spasi život nekom čoveku i zato je bitno da se što više organizuje i da bude što veći odaziv ljudi“, kazala je Mirijana.

Šezdesetpetogodišnji meštanin Gornjeg Ljubinja, Džabir Kaplani kaže za Radio Astra da je još kao mlad momak, vojnik Jugoslovenske Narodne Armije, a zatim namenski, ali i dobrovoljno do sada dao krv više od 20 puta.

„U svojoj sedamnaestoj godini sam prvi put dao krv. Tada je doktor Durak sve vreme bio pored mene da ne dođe do komplikacija, zatim sam kao učenik-maturant dao krv 1976-te godine jednom čoveku. Zatim sam kao pripadnik JNA morao da dam zbog utvrđivanja krvne grupe, četiri puta dobrovoljno, sestri, ocu, i ljudima iz Gornjeg i Donjeg Ljubinja. Ukupno sam do sada dao najmanje 20 puta krv“, rekao je Kaplani.

Šefica odeljenja za transfuziju krvi u Opštoj bolnici u Peći, Rezarta Dreša Beriša kaže za Radio Peja da je potrebno kombinovati porodične davaoce sa dobrovoljnim i na taj način pokušati da obezbede krv za sve kojima je potrebna.

„Veoma je važno da se povećava svest građana o dobrovoljnom davalaštvu krvi, ali mi ne stižemo da dobrovoljnim davanjem krvi ispunimo sve uslove za krv, tako da svakako moramo da napravimo kombinaciju sa dobrovoljnim davaocima i porodičnim davaocima kako bismo ispunili uslove, jer imamo enormno povećanje potreba za krvlju. Broj dobrovoljnih davalaca je uvek veći od broja porodičnih davalaca, ali bez kombinacije porodičnih davalaca nismo u mogućnosti da ispunimo sve zahteve. Svedoci smo da se uveliko povećava broj obolelih od karcinoma, samim tim i nezgoda i drugih problema“, kazala je Beriša.

Ona je apelovala na sve građane da redovno daju krv i tako pomognu onima kojima je najpotrebnija.

„Apelujem na sve od 18 do 65 godina, koji su dobrog zdravlja, da se jave odeljenju za transfuziju krvi u Peći i širom Kosova radi dobrovoljnog davanja krvi, ne samo tokom nedelje ili Međunarodnog dana dobrovoljnog davanja, nego i tokom cele godine, jer pacijentima je krv potrebna tokom cele godine“, rekao je dr Dreša – Beriša

Šasivar Salahu, iz Centra za transfuziju krvi u bolnici u Prizrenu, kaže za TV Prizreni da je stanje u ovom centru stabilno, potražnja za krvlju je sve veća, ali i odaziv dobrovoljnih davaoca krvi. Kako kaže, krv uvek treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv.

“Stanje u Centru za transfuziju krvi u Prizrenu je stabilno. Pre nekoliko dana smo imali Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi, koji se obeležava u mnogim zemljama sveta, kako bismo obezbedili bezbednu krv, a to aludira na dobrovoljno davanje krvi, jer je dobrovoljno davanje krvi sigurno davanje. Imajući u vidu da je u velikoj većini slučajeva terapija krvlju i krvnim preparatima hitna, s druge strane, farmaceutska industrija do danas nije uspela da obezbedi „veštačka” krvna zrnca. Dnevne potrebe se u brojnim slučajevima ispoljavaju u raznim traumama, u komplikacijama veza, trudnoćama, u raznim patologijama koje zahtevaju lečenje krvlju i krvnim preparatima. Treba da imamo Svetski dan davanja krvi za svaki dan. Krv uvek treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv. Imajući u vidu kao što sam već rekao, terapija krvlju i krvnim proizvodima je uglavnom hitna terapija. Obezbedili smo dovoljne količine krvi, odziv dobrovoljnih davalaca je zadovoljavajući”, kazao je Salahu.

Sve češće bolesti, saobraćajne nesreće i drugi faktori koji utiču na veću potrebu za krvlju dešavaju se oko nas. Dobrovoljnim i redovnim davanjem povećava se verovatnoća da nekom spasite život.