Zabrana rudarenja kriptovaluta na celoj teritoriji Kosova decembra 2021. godine je, prema obrazloženju ministarke ekonomije Artane Rizvanoli, doneta kao mera na osnovu preporuka tehničkog komiteta za hitne mere koji je „identifikovao probleme“ i tražio „rešenja kada su u pitanju negativni efekti globalne energetske krize“.

Na prvi pogled, ovo objašnjenje zvuči verodostojno. Nije tajna da se u procesu iskopavanja određenih kriptovaluta troše velike količine električne energije usled potrebe za ogromnom računarskom snagom. Da bi povećali profit, ljudi su često priključivali veliki broj uređaja na mrežu – povremeno čak i čitava skladišta puna „rudara“.

Međutim, javnosti na Kosovu nikada nije saopšteno jesu li članovi pomenutog komiteta razlikovali način na koji rudarenje pojedinih kriptovaluta utiče na potrošnju energije, da li su prilikom donošenja odluke upoređivali energetski intenzitet najpopularnijih digitalnih moneta i analizirali kako se globalna zajednica nosi sa sličnim izazovima.

Odgovore nije teško naslutiti, ako se ima u vidu da su termoelektrane „Kosovo A“ i „Kosovo B“ u Obiliću u tom periodu proizvodile oko 500 megavata električne energije na sat, a da je Kosovo imalo potrebu za preko 1.100 megavata u istoj jedinici vremena. Da bi se osiguralo stabilno snabdevanje strujom, električna energija je uvožena, ali po znatno većoj ceni zbog energetske krize u svetu.

Pozadina rudarenja kriptovaluta

Osnovni koncept rudarenja kriptovaluta može se objasniti kao proces koji pomaže da se digitalne valute sigurno očuvaju i da se stvore njihove nove jedinice.

Tokom rudarenja kriptovaluta transakcije u digitalnoj valuti se obrađuju i dodaju u posebne „knjige“ koje se nazivaju blokčejn u koje se beleže sve transakcije koje su se dogodile.

Kada ljudi šalju ili primaju kriptovalute, te transakcije se grupišu u paketima koji se nazivaju blokovi. Da bi se novi blok dodao u blokčejn, rudari moraju da reše složeni matematički problem koji se najlakše može predstaviti kao velika i teška zagonetka. Da bi se rešila, rudari koriste svoje računare za testiranje različitih odgovora sve dok ne pronađu pravi.

Mnogo rudara istovremeno pokušava da reši isti problem. Onaj koji prvi pronađe pravi odgovor dobija nagradu i pravo da doda novi blok u blokčejn. Sve pomalo liči na takmičenje u kome pobednik dobija nagradu.

Kada rudar uspešno reši problem i doda blok, obično dobija određenu količinu kriptovalute kao nagradu za svoj rad – najčešće novac u obliku kriptovalute.

Potrošnja struje i drugi aspekti

Potrošnja električne energije u kontekstu rudarenja kriptovaluta je važna tema iz više razloga: ekoloških, ekonomskih i društvenih.

Za rudarenje kriptovaluta, naročito bitkoina, koriste se značajne količine električne energije. Ako se ova energija dobija iz fosilnih goriva, to doprinosi emisiji ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte, što može pogoršati globalno zagrevanje i klimatske promene. Zagađivači poput sumpor-dioksida i azotnih oksida dodatno utiču na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi.

Neophodne ogromne količine energije za proces rudarenja, koji se oslanja na složene matematičke algoritme za validaciju transakcija, mogu biti uporedive s potrošnjom električne energije celih zemalja. Visoka potrošnja može povećati pritisak na električne mreže, što posledično može izazvati povećanje cena ili nestabilnost snabdevanja.

Troškovi električne energije čine značajan deo ukupnih troškova rudarenja. Ako troškovi energije rastu, to može uticati na profitabilnost rudarenja i cenu kriptovaluta. U regionima gde je potražnja za energijom visoka zbog rudarenja, cena električne energije može rasti, što dalje može uticati na potrošače i preduzeća u tom području.

U nekim regionima, velika potrošnja energije za rudarenje može se smatrati neetičkom ukoliko je na štetu drugih potrošača ili ako utiče na lokalne resurse koji su neophodni za ispunjavanje osnovnih potreba stanovništva.

Kako potrošnja struje za rudarenje kriptovaluta raste, vlade i regulatori mogu biti pod pritiskom da razviju nove politike ili regulacije kako bi upravljali ovim uticajem, uključujući moguće poreze na emisije ili pravila o energetskoj efikasnosti. Tema potrošnje energije može dovesti do jačeg naglaska na razvoj i primenu održivih tehnologija u industriji kriptovaluta, kao što su energetski efikasni algoritmi i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Razumevanje ovih aspekata je važno za donošenje odluka koje mogu uticati na budućnost kriptovaluta i njihove ekološke i ekonomske posledice.

Tehnička perspektiva

Rudari koriste različite vrste hardvera za iskopavanje kriptovaluta.

CPU (Central Processing Unit) – CPU je osnovni procesor u svakom računaru, zadužen za izvršavanje svih vrsta računske obrade, jeftin je i lako dostupan i može se koristiti za rudarenje manje zahtevnih kriptovaluta. Međutim, rudarenje je sporo zbog velike konkurencije i težine problema i neefikasno u poređenju sa drugim opcijama.

GPU (Graphics Processing Unit) – GPU je grafička kartica koja se koristi za prikazivanje slika na ekranu, ali je takođe dobra za paralelno rešavanje matematičkih problema. Brži je od CPU-a za rudarenje kriptovaluta kao što su etereum i rejvenkoin, fleksibilan je i može se koristiti za različite algoritme. GPU može biti skup, posebno modeli sa najboljim performansama, troši puno električne energije i može se pregrejati.

ASIC (Application-Specific Integrated Circuit) – ASIC je specijalizovani uređaj dizajniran samo za rudarenje određenih kriptovaluta kao što je bitkoin. Izuzetno je brz i efikasan u rešavanju specifičnih matematičkih problema i višestruko je efikasniji u poređenju sa CPU-ima i GPU-ima. On može biti skup i veoma poseban, što ponekad znači da se ne može koristiti za druge kriptovalute. Veliki je potrošač struje i zahteva dobro hlađenje.

FPGA (Field-Programmable Gate Array) – FPGA je hardver koji se može programirati za različite zadatke, uključujući rudarenje kriptovaluta. Fleksibilan je i može se prilagoditi različitim algoritmima, pa je efikasniji od GPU-a u nekim slučajevima, ali i složeniji za konfiguraciju. Cena može biti visoka i nije uvek isplativa u poređenju sa ASIC-ima.

Izbor hardvera za rudarenje zavisi od potreba rudara, budžeta i kriptovalute koju želi da rudari. CPU je dobar za početnike, GPU je fleksibilan i može se koristiti za mnoge kriptovalute, dok su ASIC uređaji najefikasniji kada su u pitanju specifične valute poput bitcoina.

Proof-of-Work (PoW) vs. Proof-of-Stake (PoS)

Proof-of-Work (PoW) i Proof-of-Stake (PoS) su dva različita metoda za postizanje konsenzusa u blokčejn mrežama, odnosno načini na koje se u mreži dogovara koji su podaci ispravni i kako se novi blokovi dodaju u lanac. Nisu baš „algoritmi za rudarenje“ u striktno tehničkom smislu, ali definitivno predstavljaju različite načine za održavanje i produkciju kriptovaluta.

Proof-of-Work (PoW) je metoda konsenzusa koja zahteva da učesnici („rudari“), kao što je već pojašnjeno, reše složene matematičke probleme koristeći računarsku snagu. Ovaj proces je poznat kao „rudarenje“ i ima za cilj da obezbedi mrežu tako što će biti gotovo nemoguće manipulisati podacima ili napasti mrežu bez enermno velike računarske snage. Za proivodnju bitkoina se koristi PoW.

Proof-of-Stake (PoS) je, sa druge strane, metoda konsenzusa koja omogućava učesnicima (nazvanim „validatori“) da dodaju nove blokove u blokčejn na osnovu broja kriptovaluta koje su upotrebili kao garanciju ili „založili“. Cilj je obezbeđivanje mreže upotrebom sredstava koje učesnici imaju, umesto računarskih resursa, što proces čini energetski znatno efikasnijim i mnogo manje zahtevnim.

Etereum je prešao sa PoW na PoS u nadogradnji poznatoj kao etereum (Ethereum) 2.0. Validatorima je potrebno da „založe“ određeni iznos etera (ETH) kako bi mogli da učestvuju u kreiranju novih blokova i održavanju mreže.

Ukratko, PoW se oslanja na računarstvo i energiju, dok PoS koristi vlasništvo kriptovaluta kao osnovu za donošenje odluka.

Proizvodnja bitkoina (PoW) na godišnjem nivou može iziskivati potrošnju oko 100 do 150 TWh struje. Prelaskom etereuma na PoS potrošnja energije je smanjena sa preko 100 TWh na oko 1 do 2 TWh godišnje.

Procenat uštede energije prelaskom sa PoW na PoS može biti izuzetno značajan. Generalno, PoS metode su mnogo energetski efikasnije, sa smanjenjem potrošnje energije koje se može kretati u rasponu od 90% do 99% u poređenju s PoW metodama. Ovaj značajan pad u potrošnji je jedan od ključnih razloga zašto mnoge nove kriptovalute i mreže prelaze sa PoW na PoS.

Mnogo buke oko severa

U selu Trebiće kod Leška u opštini Leposavić su početkom januara 2022. godine zaplenjena 272 uređaja za rudarenje kriptovaluta. Kosovski ministar finansija Hekuran Murati je nakon akcije policije i Carine Kosova rekao da ti uređaji, ukoliko neprekidno rade, troše oko 300.000 kilovata električne energije mesečno ili, prema njegvoj oceni, prosečnu potrošnju struje za 500 domaćinstva.

Leta 2018. godine, Kosovski operater elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) je saopštio da je zabeleženo povećanje potrošnje električne energije u opštinama na severu Kosova za preko 20 odsto, izvestio je Radio Slobodna Evropa (RSE).

Iz KOSTT-a je za RSE potvrđeno da je bilo povećanja potrošnje električne energije na severu Kosova u periodu od 2018. do 2022.

„Evidentno je da je potrošnja električne energije poslednjih godina u stalnom porastu u opštinama na severu Kosova. Rast potrošnje u severnom delu u 2019. godini, u odnosu na 2018. iznosio je 8 odsto. Rast potrošnje u 2020. u odnosu na 2019. iznosio je 13 odsto. Takođe, u 2021. godini potrošnja električne energije na severu Kosova bila je 13 odsto veća nego prethodne godine“, naveli iz KOSTT-a.

Ovaj medij nije tom prilikom izvestio o eventualnom rastu potrošnje struje južno od Ibra. Međutim, mnogi drugi su izveštavali o rudarenju kriptovaluta u ostatku Kosova, kao i o zapleni mašina za rudarenje po nalogu Carine Kosova ukoliko vlasnik nema adekvatnu prateću dokumentaciju kojom bi potvrdio da je prilikom njihove nabavke platio carinu.

Tako su, nakon zabrane rudarenja, uređaji tokom 2022. masovno plenjeni i u: Podujevu, Prištini, Glogovcu, Južnoj Mitrovici, Lipljanu, Srbici…

I dok se glavna primedba vezana za sever Kosova odnosila na masovno rudarenje izazvano činjenicom da u tom delu građani utošenu struju nisu plaćali, u ostatku Kosova neretko se pribegavalo ilegalnim priključcima radi njene krađe.

Prilikom zaplene 23 Ant-Miner El 3 uređaja u Podujevu, carinici su uočili i sumnjiv priključak na električnoj mreži. Obavestili su službenike KEDS-a koji su izašli na lice mesta i utvrdili da se radi o nelegalnom priključku i krađi električne energije.

Prema preliminarnim saznanjima, a navodima Carine Kosova, samo u tom slučaju je ukradena struja u iznosu od oko 40.000 evra.

Bez obzira na evidentnu praksu rudarenja širom Kosova, ministarka privrede Artane Rizvanoli je, izveštavajući o radu svog ministarstva u 2022. godini naglasila da je na severu Kosova te godine zaplenjeno ukupno 600 uređaja za rudarenje kriptovaluta.

„Tokom ovog perioda vanrednih mera zabranjena je upotreba električne energije za rudarenje kriptovaluta (…) Mislim da je to imalo efekta u celoj zemlji, uključujući i opštine na severu Kosova gde im je zaplenjeno preko 600 uređaja na osam farmi kriptovaluta koje je tokom protekle godine na severu uništila Kosovska policija u saradnji sa Carinom Kosova”, naglasila je Rizvanoli.

To je, prema njenim rečima, izazvalo pad potrošnje energije na severu, a Koosovu uštedelo preko milion evra.

„Zajedno sa borbom protiv farmi droge i drugih ilegalnih aktivnosti na severu, imali smo smanjenje potrošnje energije, dok smo prethodnih godina imali povećanje od 14 posto za svaku godinu“, dodala je ona, bez pojašnjenja na koji vremenski period misli kada kaže „svaka godina“.

Uprkos zabrani rudarenja, uređaji za iskopavanje kriptovaluta su na Kosovu zaplenjivani i tokom 2023. i 2024. godine, a zabeleženo je i više slučajeva prevara.

„Samo da podsetim, danas na Kosovu postoji na desetine pravnih lica (ne znam da li su registrovana u Agenciji za registraciju biznisa Kosova, ali posluju javno), koja se bave prodajom, kupovinom i konverzijom digitalne valute (kriptovalute). Nadležne institucije Republike Kosovo stoje samo kao pasivni posmatrači, iako su mnoge zemlje sveta donele zakone koji regulišu njihovu trgovinu i tretman, barem u poreske svrhe“, napisao je početkom marta ove godine Sejdi Redžepi (Rexhepi), profesor na Univerzitetu „Hasan Priština“ u Prištini.

Zanimljivo je i da je aktuelni predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići u izjavi o imovini kosovskoj Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio posedovanje više od 20 različitih vrsta kriptovaluta, među kojim su: bitkoin, eter, kejk, ripl, lajtkoin…

Krađe struje za rudarenje u svetu

U februaru 2021. malezijska policija je uhapsila šest muškaraca koji su bili uključeni u operaciju rudarenja bitkoina tokom koje su ukrali struju u vrednosti od dva miliona dolara.

Pet meseci kasnije, vlasti iste države su uništile 1.069 rigova za rudarenje kriptovaluta koji su napajani strujom ukradenom iz električne mreže.

Ukrajinske vlasti su zatvorile ilegalnu farmu kriptovaluta sa 3,800 plej-stejšna and 5.000 računara u julu 2021. Procenjeno je da je za njeno funkcionisanje mesečno kradena struja u iznosu od 259.300 dolara.

U maju 2021. godine britanske vlasti su nedaleko od Birmingema okončale operaciju rudarenja bitkoina nakon sumnje da se krađa električne energije dešava zbog farme kanabisa. Umesto stabljika marihuane, otkriveno je oko sto uređaja za rudarenje kriptovaluta. Potrošnja električne energije za iskopavanje bitkoina je tih dana bila veća nego ukupna potrošnja struje u Holandiji.

Zabrane i ograničenja

Rudarenje kriptovaluta je zabranjeno ili ograničeno u više zemalja iz različitih razloga. Neki od njih su zabrinutost zbog potrošnje energije, uticaj na ekosistem, ali i pravne i ekonomske norme.

Kina je poznata i po tome što je rigorozno zabranila rudarenje kriptovaluta, kao deo šireg stava prema kriptovalutama i blokčejn tehnologijama. Zabrana je uvedena zbog velikih troškova energije i ekoloških problema, kao i zbog kontrole finansijskog sistema.

Iako u Indiji nije bilo potpuno zabranjeno, postoji značajna regulativa koja ograničava ili reguliše rudarenje kriptovaluta. Stalne promene u zakonodavstvu i nejasne politike predstavljaju dodatno opterećenje za ovaj sektor.

Alžir je zabranio sve aktivnosti vezane za kriptovalute, uključujući rudarenje To je učinjeno usled napora da se kontroliša ekonomiju i izbegnu potencijalne rizici povezani sa ovim tehnologijama.

Maroko je zabranio upotrebu kriptovaluta i rudarenje zbog zabrinutosti oko njihove upotrebe u nelegalnim aktivnostima i izražene volatilnosti.

Egipatske vlasti su se odlučile na zabranu kriptovaluta i njihovog rudarenja iz religijskih i ekonomskih razloga.

Bolivija je zabranila korišćenje kriptovaluta, uključujući rudarenje, u pokušaju da zaštiti nacionalnu ekonomiju i stabilnost.

Manje ili više je slična situacija i u Nepalu i Uzbekistanu. Razlozi za zabranu, odnosno strogu kontrolu u ovim zemljama su napred navedeni ili su njihova kombinacija.

Omiljene lokacije rudara

Procene o udelu rudarenja kriptovaluta po zemljama često se menjaju zbog dinamike tržišta, regulacija i tehnologije. Ipak, nekoliko izvora može pružiti okvirne procente o udelu rudarenja kriptovaluta po zemljama sveta.

Oko 35 do 40% globalnog rudarenja se odvija u Sjedinjenim Američkim Državama. One su postale glavni hab za rudarenje zbog svojih tehnoloških resursa i povoljnog regulativnog okvira u pojedinim delovima (Teksas, Vajoming, Džordžija, država Vašington).

Kazahstan je privukao mnoge rudare zbog niskih troškova električne energije i u njemu se trenutno odvija oko 15 do 20% globalnog rudarenja.

Rusija koristi svoju jeftinu energiju i velike površine za rudarenje kriptovaluta. Trenutno se u njoj dešava oko 10 do 15% globalnog rudarenja.

Kanada za oko 5 do 10% globalnog rudarenja kriptovaluta koristi svoje prirodne resurse i povoljne klimatske uslove.

Iran je postao značajan igrač zbog subvencionisane električne energije i specifičnih regulacija. Na njegovoj teritoriji se dešava oko 3 do 5 odsto globalnog rudarenja.

Ujedinjeni Arapski Emirati još uvek imaju manji udeo u globalnom rudarenju. Međutim, on konstantno raste zbog privlačenja investicija u tehnologiju i infrastrukturu.

Naravno, navedeni procenti su okvirni i menjaju se usled različitih faktora. Neki od najvažnijih su promene u regulatornom okruženju, cene energije, tehnološki napredak i tržišni uslovi.

Za najnovije podatke o udelu rudarenja kriptovaluta po zemljama, preporučljivo je praćenje izveštaja specijalizovanih internet platformi. Neke od njih su: Cambridge Centre for Alternative Finance, CoinShares i drugih relevantnih izvora analiza tržišta kriptovaluta.