Lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević, prisustvovao je parastosu srpskoj deci koja su stradala na reci Bistrici u Goraždevcu 13. avgusta 2003. godine. Arsenijević je istakao duboko ličnu povezanost sa stradalim Pantom Dakićem, dečakom približnog uzrasta kao i on, sa kojim bi, kako kaže, možda delio svakodnevne trenutke u Mitrovici, studirao, izlazio u grad.
„Ovo me jako pogađa. Trenutak kada su oni nastradali je trenutak kada su i naše majke osetile istu bol, kao da su njihova deca stradala, poginula, zverski ubijena. Mi smo danas ovde da podelimo bol sa našim sunarodnicima u Goraždevcu,“ rekao je Arsenijević.
On je naglasio da je potrebno ne samo deliti radost tokom sabora i veselja, već i bol i zajedničku prošlost, sa ciljem izgradnje zajedničke budućnosti.
„Zajedno i jedni i drugi možemo praviti budućnost, raditi na tome i da se bar na ovaj način nekako osokolimo,“ dodao je.
Arsenijević je podsetio na nesrećne događaje iz 1999. godine, kada su ekstremisti harali Kosovom, proterivali Srbe, postavljali bombe i palili kuće.
“ Moj komentar je da to nije samo jedan slučaj, to je jedan u nizu slučajeva koji nisu rasvetljeni a sve u cilju smirivanja jedne grupe ekstremista koje su tada u tom trenutku harale čitavim Kosovom, ubijali Srbe, postavljali bombe, proterivali, palili kuće. Imamo preko 200 hiljada proteranih nakon 1999. godine. Žrtva Ivana i Panta jeste upravo žrtva koju su podneli kako bi Srbi ostali i opstali na svojim ognjištima. Kako bi danas i u Goraždevcu imali igralište i u Gračanici, u Sušici i u Partešu i u drugim mestima imali igralište i čuli dečiju žgraju. To je njihova žrtva koju su oni podneli da bi danas mi bili sigurniji i na taj način su platili neki vid naše slobode“, istakao je.
On je završio porukom da je potrebno osloniti se na sebe i jedni na druge, jer političari iz Srbije neće nikada u potpunosti razumeti osećanja i bol koje lokalno stanovništvo proživljava.