Danas pravoslavni vernici proslavljaju Preobraženje – jedan od najvećih hrišćanskih praznika čije obeležavanje u srpskom narodu ima i razvijenu tradiciju sa brojnim običajima.
Praznik je posvećen događaju preobraženja Isusa Hrista na gori Tavor, pred apostolima – Petrom, Jakovom i Jovanom, kada je pokazao „deo svoje božanske slave“.
Prema Jevanđelju po Mateju, Isusovo lice je u trenutku preobraženja „zasijalo kao sunce“, a „haljine su postale sjajne i bele kao sneg“, ukazali su se proroci Mojsije i Ilija koji su razgovarali sa Isusom o smrti koja ga čeka u Jerusalimu:
„Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj lјublјeni Sin, koji je po mojoj volјi; njega slušajte“ (Mt. 17;5); „Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlјu. Isus im priđe, dodirnu ih i reče: ustanite i ne bojte se!“ (Mt. 17;7) „Kad podigoše oči, oblaka više nije bilo. Videše samoga Isusa koji je opet imao svoj običan izgled. I siđoše s gore.“
Preobraženje se ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđeljskom događaju. Na Preobraženje se na kraju liturgije služi obred sveštanja grožđa.
Ovaj praznik uvek pada u vreme Gospojinskog posta, zbog čega je praznična trpeza uvek posna, ali se danas iznosi riba, vino i grožđe.
Po narodnom verovanju, danas se preobražava i priroda – gora i voda, leto se bliži kraju, i ovo je dan kada se u prošlosti poslednji put kupalo u rekama i jezerima, jer voda biva hladnija i naznačava se dolazak jeseni.
Noćas se prema narodnim običajima, gledalo u nebo, jer se veruje da se nebo tri puta preobražava i očekuje se da nebo bude vedro, kada se mogu videti zvezde.
