Ovom knjigom aforizama mladi aforističar Jovan Zafirović iz Korminjana je potvrdio svoju mladalačku buntovnost i iskrenost koju je pokazao u prvoj knjizi „Glavom kroz stid“.
Teme kojima se bavi u ovoj knjizi aktuelne su i specifično naše, a to iziskuje i ličnu i stvaralačku hrabrost. U zemlji u kojoj novinare ubijaju usred bela dana, otvoren politički angažman i direktno ukazivanje na odgovorne za tragično stanje u kojem se i kao zemlja i kao društvo nalazimo spada u aktivnosti visokog rizika. Pisati o aktuelnim događajima, sa umetničkog stanovišta je krajnje nezahvalno. Opasnost da se ne sklizne u banalnost i pretencionizam mogu izbeći samo izuzetni majstori i istinski stvaraoci, a Zafirović nesumnjivo spada u te.
Tema Zafirovićevih aforizama je vrlo široka. Za njega nema nedodirljivih veličina i zabranjenih tema: „U Srbiji su političari i reke isto. Nema čistih“, „Danas se obeležava Dan srpskog jedinstva. Patrijarh će služiti opelo“, „Po Dušanovom zakoniku, vođa bi do sada bio i bez jezika i bez ruke, po ovom vladajućem on je samo bez mozga“, „Jutros sam video političare u crkvi. Znači, đavo više ne beži od krsta“, „U novinama smo i do sada mogli da čitamo gluposti, ali nikad nije ilo toliko kao danas. Izašao je trobroj“, „U Srbiji postoji plan za pomoć mladima. Plan evakuacije“, „Država bez političara teško napreduje. Sa njima još teže“.
U zemlji u kojoj je skoro sve loše, nije lako izabrati teme o kojima će se pisati. Jovan Zafirović ovde pokazuje zavidno umeće vešto birajući delove naše tužne stvarnosti, on nam stvara sliku celine: „U zemlji gde je važnije imati poznanstva od škole, diploma dođe kao umrlica“, „Koliko se anglicizama koristi u srpskom jeziku, Englezi ne moraju da uče srpski jezik da bi ga razumeli. Ali mi Srbi ćemo morati“, „Televizija nam omogućava da saznamo šta se dešava na drugim kontinentima. Ali ne i u našoj zemlji“, Nekada, bez sto pročitanih knjiga nije mogla da se završi osnovna škola. Danas se i doktorira“, „Diplomirao je, ali za razliku od drugih svoju diplomu nije okačio na zid. Okačio je mački o rep, „Pravosuđe nema ulogu u kriminalizovanoj državi, ono je publika. Ćuti, sedi i gleda“.
Dobar deo sjajnih aforizama, sadržanih u ovoj knjizi, posvećeno je kosovskoj tragediji, ovoj danas a ne onoj iz vremena kneza Lazara: „Srbi južno od Ibra, za razliku od Srba na severu, nemaju problem sa štucanjem. Niko ih ne spominje“, Krenuo je sa Velikom Srbijom. Trenutno je na evropskom putu koji vodi do Velike Albanije, „Ako Srbija nastavi sa ovakvim pobedama u pregovorima, neće izgubiti Kosovo, već će dobiti Vojvodinu, Sandžak, Preševsku dolinu“, Usnila je dubog sanak sa Kosova Rada. Ako još malo spava, probudiće se u Velikoj Albaniji“.
Čitajući knjigu aforizama „Kosovski cirkus“ Jovana Zafirovića, jedni će se smejati, drugi će biti zadivljeni, treći će biti nezadovoljni. Zafiroviću to, međutim, nije cilj. Pisanje je za njega način da pokaže svoje neslaganje sa trenutnom politikom, ali i jedan od oblika borbe za promene u zemlji. Želja mu je i kako kaže da svojom satirom one koji čitaju njegovu knjigu oslobodi straha i podstakne ih da se kao i on bore za promene u zemlji. Da li će mu se želja ispuniti, zavisi od svih nas.
