Dezinformacije na Kosovu, posebno tokom političkih tenzija postaju sve ozbiljniji problem. Stručnjaci naglašavaju potrebu za smanjenjem senzacionalizma i rigoroznom proverom informacija od strane tradicionalnih medija kako bi se smanjio uticaj dezinformacija.
Građani koje smo pitali putem onlajn ankete, kažu da najviše prate kosovske medije na srpskom jeziku. Gotovo svi ispitanici su se složili da su društvene mreže glavni kanal za širenje lažnih vesti.
Nevena Nastić iz Leposavića, odgovarajući na pitanje koje korake bi medijske organizacije mogle preduzeti radi smanjenja širenja dezinformacija, rekla je da je problem mnogo složeniji nego što se čini.
„Nije samo do medija. Ali izbaciti senzacionalističke naslove koji navode čitaoce na lošu konkluziju, provera iz više izvora, pre svega direktno kod aktera,“ smatra Nastić.
Azis Kačanik iz Prizrena prati sve vrste medija i u odgovoru daje visoku ocenu kada je u pitanju njegovo poverenje u televiziju, radio, portale, društvene mreže… Kaže da kada posumnja, vest proverava njenu kredibilnost iz drugih izvora.Medijima poručuje da uvek treba biti realan.
Džemalj Redža, predsednik Udruženja novinara Kosova, upozorava da se dezinformacije na Kosovu najviše šire tokom političkih tenzija, posebno na severu.
„Primetili smo da svaki put kad postoje tenzije na severu Kosova, onda se dele razne dezinformacije, i uglavnom većina njih dolazi sa društvenih medija, a ne preko tradicionalnih medija,“ rekao je Redža.
On ističe da bi tradicionalni mediji trebali igrati ključnu ulogu u borbi protiv dezinformacija.
„Upravo ti tradicionalni mediji treba da se bave ovom poteškoćom i da objašnjavaju svojim slušaocima i gledaocima istinite događaje i da izveštavaju o lažnim vestima. Ne smemo dozvoliti građanima da budu žrtve lažnih vesti, zato što kad god postoje tenzije na severu, uvek imamo lažne vesti kao što su ‘krenula je vojska Kosova ka severu’. Ovo nikada ne pomaže za smanjenje tenzija na Kosovu,“ dodao je Redža, naglašavajući da se očekuje porast dezinformacija s obzirom na predstojeće izbore.
Dardane Kastrati, novinarka Radio Peja, ocenjuje da, iako mediji na Kosovu rade veliki posao, mnogi od njih nisu usmereni ka interesima publike već ka sopstvenim interesima, uključujući ekonomske ciljeve.
„Mnoge objave koje izbace su da bi dobili što više lajkova i šerova. Često puta njihov glavni cilj nije informisanje javnosti već stvaranje nekih posebnih informacija. Imamo takođe medije koji zaista puno rade da bi informisali svoje slušaoce i gledaoce,“ kaže Kastrati.
Dezinformacije predstavljaju ozbiljan izazov za stabilnost i sigurnost na Kosovu, naročito u periodima političkih tenzija, kao što su one na severu Kosova. Stručnjaci i građani se slažu da je potrebno unaprediti medijsko izveštavanje kroz smanjenje senzacionalizma i rigoroznu proveru informacija.