Kako naša klima nastavlja da se zagreva, posledice te promene su sve češće i ozbiljnije, a poljoprivrednici širom sveta se suočavaju sa sve većim problemima. Šumarstvo i poljoprivreda su jednako i veoma izloženi štetnom uticaju klimatskih promena jer ometaju cikluse žetve, a velike probleme pravi promena obrazaca padavina i ekstremne vremenske pojave: toplotni talasi, suša, oluja i poplava.
Svet se pribojava kako će klimatske promene uticati na prozvodnju i dostupnost vodi i hrani, kao i njihov kvalitet. Na ovu temu sigurni je da smo mi deo tog sveta, kao i da je borba sa ekstremnim vremenskim uslovima odavno prešla prag i uveliko udara na dobrobit svih koji žive od zemlje. Ali, kako nas institucije štite, kako pomažu da se ublaže efekti i saniraju napravljene štete?
U Goraždevcu, skoro pa – nikako.
Ovoga leta sa nestašicama vode suočilo se čak 81, 3 odsto ispitanika koji su odgovorili na onlajn upitnik našeg radija. Upitani – kako se tokom isključenja snalaze da dođu do pijaće vode, više od polovine – 53.8 procenata je kazalo da to čine tako što – napune sudove dok ima vode.
Istovremeno, prema odgovorima naših ispitanika – čak 56.3 odsto pripadaju ranjivim kategorija stanovništva.
Svi naši ispitanici odgovorili su da klimatske promene, odnosno njene posledice: ekstremne vrućine, suše, oluje i obilne padavine negativno utiču na kulture koje uzgajaju.
Bogoljub Portić, poljoprivrednik iz Goraždevca, podvlači da su ove godine ekstremni vremenski uslovi naneli veliku usevima, te da je to sve “žalosno, ali mora da se trpi”.
Protić podvlači da su ove godine bile nezapamćene temperature od 44 stepena i svaki treći-peti dan je moralo da se navodnjava, te da je suša pogodila kako jednogodišnje, tako i višegodišnje kulture.
“Od deteline nema ništa. Nauka je napravila da ljudi i na mesec mogu da lete i zašto ne može nešto da se napravi eto za kukuruz da uspeva? To bi bio spas za nas. Imao sam oko tri hektara i to je sve izgorelo. Znači, tri hektara kukuruza samo kada bi se izračunalo koliko sam uložio, seme smo dobili. Ove godine sam i poranio sa setvom, imao sam malo starog semena, ali nije uspelo pa sam morao ponovo”, objašnjava Protić i dodaje:
“Pšenica, ove godine u odnosu na prošlu, mislim da je bila bolja. Prinos je bio bar za 30 posto bolji.
Polovina ispitanika Radio Goraždevca je rekla da se bavi poljoprivredom i da promene klime i te kako utiču na njihov život i rad.
Kada suša ili obimne padavine unište useve, štete i gubici za domaćinstva su ogromni. Polovina naših ispitanika je kazalo da im to počini udar na budžet između 20 i 40 odsto, dok je za 25 procenata reklo da je više od 40 procenata.
S druge strane, tek 12.5 odsto ispitanika je upoznato sa merama prilagođavanja na ekstremne vremenske prilike koje sprovode poljoprivrednici da bi smanjili negativne posledice. Takođe, 37.5 procenata kaže da nisu ni upoznati sa tim merama.
“Neopisivo je teško, ali kada mora šta da radimo. Za mojih 60 godina bilo je i ranije da se ovako kreće temperatura, ali smo imali dva jaza, pričam za Goraždevac, i rađalo je sve kao ludo, kukuruz, livade. To je bila uživancija”, seća se Protić.
Aleksandar Đikić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, podseća da su klimatske promene globalni problem.
“Poslednjih godina u celoj Srbiji imamo problem sušenja useva. Pšenica se, što bi se reklo, izvukla, jer se njena vegetacija završila u nekim svežijim mesecima. Zato sve druge okopavine, pa čak i voćne vrste su pod jednim stresom. Kao što mi ljudi doživljavamo stres, tako i biljke. Ova godina je vrlo sušna, ali je mnogo veći problem što u poslednje tri zime nismo imali snega. Bez snaga u toku zime, ostajemo bez podzemnih voda koje su jedan od glavnih izvora za snabdevanje biljaka vodom u sušnim periodima. Ne samo što se suše biljke, ljudi se žale da se suše i bunari“, kaže profesor Đikić u razgovoru za Radio Goraždevac.
Đikić ističe da poljoprivrednici čekaju neki savet šta uraditi, te podseća da se vrlo malo može uraditi kratkoročno, ali da dugoročno – može.
“Ne setimo se navodnjavanja u normalnim godinama, nego baš u sušnim, a onda je kasno. Savremena poljoprivreda ne može bez navodnjavanja, ne samo zbog globalnog otopljavanja i suše, nego su i prinosi kultura veći. Međutim, to se ne može uraditi preko noći. Mora da postoji neka dugoročna aktivnost. Ono što se može uraditi, to je da se, konkretno kod kukuruza, seju neki hibridi koji su plodni na suši. Kvalitet njihovog zrna nije kao domaćih, ranijih hibrida, ali prinos može da se iznese i u sušnim godinama”, savetuje profesor Aleksandar Đikić.
Kao primer uticaja promene klime na useve navodi primer Velike Britanije.
“U Engleskoj gde nije bilo zamislivo gajiti vinovu lozu, danas se gaji. Ona traži dosta toplijih dana i sunca, a Velika Britanija nije takva. Ali, s obzirom da se i tamo smanjuje količina padavina, a povećava se temperatura, počeli su da gaje grožđe. Kada sam bio dete, bilo je vrlo čudno videti u dvorištu smokvu, dok danas možete da je gajite u svakom našem dvorištu. Naučnici će pratiti kretanje globalnog otopljavanja. Za sada, ono što mogu da savetujem poljoprivrednicima je da primenjuju navodnjavanje u pravo vreme i da konsultuju stručnjake”, zaključuje Đikić.
Održiva poljoprivreda nije samo uzgoj useva, već briga o zemljištu, vodi, vazduhu i svim živim bićima. U uslovima klimatskih promena, to bi trebalo da bude jedna od prioritetnih tema nadležnih. Zašto nije, Radio Goraždevac će nastaviti da pita…
Ekipa E- Reportera