Iako su i kosovske i srpske vlasti obećavale da će ubice jednog od najvažnijih srpskih političkih predstavnika brzo biti pronađene, to se do danas nije dogodilo. Sudski proces protiv optuženih za učešće u njegovom ubistvu okončan je krajem juna prošle godine, Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković i Žarko Jovanović osuđeni su na ukupno 22 godine i šest meseci zatvora, dok su Silvana Arsović i Rade Basara su oslobođeni. Najmanje dvoje osuđenih su u bekstvu.
Prijatelji i bivši članovi njegove stranke smatraju da ubistvo Olivera Ivanovića ima političku pozadinu. On je jedan od retkih kosovskih političara koji se zalagao za zajednički život sa Albancima. Ovakav odnos prema politici uticao je da Ivanović bude na meti političkih protivnika, posebno Srpske liste i vlasti u Beogradu.
“Sedam godina je prošlo ko dlanom o dlan, a da se ništa za sve ove godine ne zna. Ali, kao i uvek, skupljamo se, obeležavamo, ne dozvoljavamo da se zaboravi trenutak kada je Mitrovica zanemela, a ja mislim i ceo Balkan. Evo nas ovde, tišina je i dalje, ali što bi neko rekao, ta tišina govori više nego hiljadu reči. Mi ćemo se boriti i nadati i dalje da će se nešto pokrenuti. Kada će neko biti zainteresovan, kada će to biti, mi ne znamo”, rekla je Marina Ivanović nakon paljenja sveća kod spomen ploče u blizini mesta na kom je Oliver ubijen.
Na pitanje novinarke Kim radija “koliko Oliver nedostaje Mitrovici”, Ivanovićeva bivša supruga je odgovorila da se to se vidi.
“Nema šta da se kaže, apsolutno se vidi”, dodala je ona.
“Oliver je bio čovek čiji je rad i posvećenost bila veoma velika za sve Srbe na Kosovu. Njegov rad je itekako ostavio neizbrisiv trag za sve nas, na način kako treba da se vodi politika i kako da se vodi borba za slobodu, pravdu, mir i dostojanstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Oliver je bio čovek koji je smatrao da sve nedoumice, čak i najteži problemi, mogu da se reše rečima, a ne nasiljem. Nažalost, na kraju je ipak nasilje pobedilo njega, a i sve nas ovde, na Kosovu. Danas, nakon sedam godina vidimo da nam itekako fali lider kakav je bio Oliver Ivanović i smatram da bi svi, pogotovo u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazimo, trebalo da se vodimo onom politikom kakvu je on vodio, kako bi srpski narod na Kosovu opstao u ovim teškim vremenima. Iz svega toga neka mu je večna slava i hvala”, rekao je građanski aktivista sa severa Kosova Dejan Nedeljković.
“Da zajedno sa porodicom i prijateljima Olivera Ivanovića očuvamo sećanje na čoveka čiji su život i smrt imali elemente antičke tragedije. Sama činjenica da leži 300 kilometara od mesta gde je živeo i za koje se borio… Verovatno i njegovih sunarodnika ovde ne bi postojalo da nije bilo njega i njegove borbe 1999. godine dovoljno govori o tragediji ovog čina. Krvave ruke nema samo onaj koji je povukao obarač, krvave ruke su na svima koji nose odgovornost za njegovu smrt, a nju definitivno treba tražiti u trouglu međunarodne zajednice, Prištine i Beograda. Iz Beograda i Televizije Pink smo imali puštanje monstruoznog spota, Priština ga je sudski proganjala, a međunarodna zajednica je na sve to ćutala. Ne postoji veći politički uspeh nego kada nečije nasleđe živi nakon njegove smrti i mi u ovim danima možemo videti da ono u šta je verovao Oliver Ivanović, a to su sloboda, pravda i postojanje institucija jesu baštine svih mladih ljudi u Srbiji”, rekao je Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni.
Uprkos nastojanjima porodice Ivanović da sačuva kuću u kojoj je bilo sedište Oliverove stranke, Kosovska poverilačka agencija ju je početkom prošle godine prodala jednom albanskom biznismenu, a odluka o ulici koja je nosila njegovo ime u Severnoj Mitrovici poništena je u lokalnoj skupštini opštine.
