Autor: Miljana Zlatičanin
Doktorka Danica upozorava na blage do srednje simptome, ali i na najopasniji oblik alergijskih reakcija. Kaže da je polen trave i drveća jedan od glavnih alergena.
„Većina ljudi doživljava blage do srednje simptome kao što su kijavica, svrab i suzenje očiju, pojačana sekrecija iz nosa, crvenilo i svrab kože, otok, otežano disanje, promuklost, mučnina i povraćanje, malaksalost i slabost. Međutim, kod nekih ljudi, kada bivaju izloženi velikim količinama alergena odjednom, na primer, ubodom insekata, konzumacijom određene hrane ili lekova, mogu se ispoljiti veoma teški simptomi. Anafilaktički šok predstavlja najteži i najopasniji oblik alergijske reakcije. Može biti životno ugrožavajući i zahteva hitnu primenu medicinsku pomoć. Polen koji proizvode trava i drveće je glavni alergen koji izaziva neugodne simptome kao što su kijanje, suzne oči i svrab, zapušen nos, otekline oko očiju i osip“, navodi Danica
Mnogo biljaka može osloboditi polen koji bi izazvao alergijske reakcije, međutim Danica navodi neke od najzaslužnijih za alergijski rinitis.
„Na stotine različitih biljaka oslobađa polen koji može da izazove alergijske reakcije, ali ove biljke su najzasluzenije za alergijski rinitis. Period polenizacije, po klimatskim uslovima naše zemlje, traje od početka februara do kraja novembra meseca. Pojava polena u vazduhu od februara meseca kreće sa sezonom cvetanja drveća, pre svih – leske i jove, a ubrzo i tise i čempresa, jasen, breza, platan, hrast. Nakon drveća, kreće sezona polena trava od maja do druge dekade jula meseca, u kojem pored trave cvetaju borovi i lipe. Bokvica, kiselica, kopriva, pepeljuge, pelen su biljke jake polenizacije, a samim tim i velikog uticaja na simptome alergija. Sezona cvetanja korova startuje od druge polovine jula meseca do novembra meseca, a najznačajniji alergen je svima poznata – ambrozija“, kaže ona.
Danica deli sa nama proces dijagnostikovanja prolećnih alergija i funkcionisanje PRICK testa, kao i samu pripremu za isti.
„Dijagnoza alergije započinje pažljivim pregledom simptoma pacijenata, porodične istorije i lične istorije, što podrazumeva godišnje doba kada su počeli simptomi, kao i da li su se simptomi javili nakon kontakta sa nekom životinjom itd. PRICK test ili kožne probe se izvode u kliničkim uslovima, zbog mogućnosti razvoja ozbiljne alergijske reakcije i mogu ih izvoditi samo obučeni zdravstveni radnici. Nekoliko dana pre izvođenja ovog alergo testa pacijent ne sme uzimati antihistaminike i određene antidepresive. Tečne kapi pojedinačnih ekstrakata alergena se stavljaju na kožu, a zatim se koža ubode iglom ili malo zagrebe. Ako je test pozitivan, na mestu uboda se javlja mala izbočina veličine ujeda insekta. Reakcija se obično javlja nakon 20- ak minuta. Ovi testovi se najčešće koriste za inhalatorne alergene (polen, prašina, buđ) “, navodi ona za Radio Goraždevac.
Mere preventive su ključne u smanjenju simptoma prolećnih alergija. Doktorka pominje najvažnije mere za olakšanje ovih tegoba.
„Jedna od osnovnih preporuka za prevenciju alergije na polen je ograničavanje aktivnosti na otvorenom tokom visokih koncentracija polena u vazduhu. Ovo je posebno važno kada je u pitanju alergija na polen trave, koji se najčešće javlja tokom prolećnih i letnjih meseci. Smanjenje izloženosti polenu može značajno umanjiti simptome alergije. Držanje prozora zatvorenim tokom sezone alergija i korišćenje klima uređaja sa filterima pomaže u održavanju čistog vazduha u vašem domu i vozilu. Ovo sprečava ulazak polena iz spoljašnje sredine, smanjujući tako izloženost alergenima. Preventivno uzimanje lekova za alergiju pre početka sezone polena može biti efikasno u sprečavanju početka simptoma. Lekovi kao što su antihistaminici i sprejevi za nos mogu pomoći u kontroli reakcije na polen. Redovno kupanje i pranje kose pre spavanja pomaže u uklanjanju polena sa kože i kose, sprečavajući njegovo širenje na posteljinu. Takođe, pranje posteljine u vrućoj vodi makar jednom nedeljno pomaže u eliminisanju polena koji se može zadržati na tkaninama. Nošenje sunčanih naočara i kape može pomoći u zaštiti očiju i kose od polena. Ovo je posebno korisno kada se javlja alergija na polen breze, koji je jedan od glavnih uzročnika sezonskih alergija. Ograničavanje kontakta sa kućnim ljubimcima koji provode vreme na otvorenom takođe može smanjiti unos polena u kuću. Promena i pranje odeće nakon boravka napolju pomaže u smanjenju kontakta sa polenom koji se može zadržati na tkaninama“, objašnjava ona.
Na kraju nas upoznaje sa najefikasnijim lekovima u borbi protiv alergija koje nam donosi proleće.
„Oralni antihistamini – Oralni antihistamini ublažavaju simptome alergije tako što smanjuju efekte prirodnog hemijskog histamina u vašem telu. Oni takođe mogu da vam pomognu i u otklanjanju alergijskog osipa. Dekongestivi – Ovi lekovi mogu da smanje začepljenje nosa, kao i druge simptome povezane sa alergijama. Dekongestivi deluju tako što sužavaju vaše krvne sudove i time smanjuju količinu tečnosti koja curi iz vašeg nosa. Dostupni su u obliku tečnosti, tableta ili spreja za nos. Slani rastvor – Sprejevi sa slanim rastvorom za nos su dostupni u slobodnoj prodaji i oni se koriste za prskanje fiziološkog rastvora ili slane vode u nozdrve. Korišćenjem slanog rastvora za ispiranje nozdrva, vi smanjujete količinu sluzi u nosu i time olakšavate sebi disanje. Kapi za alergiju na polen – Kapi za oči ili veštačke suze pomoći će vam da isperete polen iz očiju i time da se rešite simptoma kao što su peckanje u očima i suzenje očiju“, završava Danica.
Prolećne alergije svakako jesu lošiji deo proleća, međutim, uz dobru infomisanost o simptomima, merama preventive i najčešćim izazivačima koje treba izbegavati, malo je lakše izboriti se sa njima i uživati u lepom vremenu.
