KDI naglašava da do sada ne postoji nijedno javno obaveštenje o tome da li su nadležne institucije jezero Gazivode proglasile kupalištem.
„Prema Zakonu o vodama Kosova, Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, opštinama i kompanijama koje pružaju usluge vodosnabdevanja, podzakonskim aktom određuje zone za kupanje. Prema Administrativnom uputstvu br. 20/2015 o kriterijumima za zone za kupanje, ova obaveza je trebalo da bude ispunjena najkasnije do 2018. godine. Određivanje konkretne zone za kupanje, prema ovom administrativnom uputstvu, povlači za sobom obavezu sprovođenja devet (9) upravljačkih mera.“
„Štaviše, ne postoje obaveštenja o tome da li je kupanje u toj zoni dozvoljeno ili zabranjeno. Činjenično stanje je da se ovo jezero već neko vreme koristi za kupanje od strane građana.“
Institut dalje ocenjuje da su kosovske institucije, umesto da ispune zakonske obaveze u vezi sa određivanjem zona za kupanje i sprovođenjem upravljačkih mera, kako to nalažu zakon i administrativno uputstvo, proklamovale jezero kao zonu za kupanje.
„Vladini zvaničnici, uključujući poslanike i ministre, sami su odlazili na jezero Gazivode i javno delili snimke ljudi koji se kupaju u jezeru, predstavljajući ga kao mesto za odmor i time implicirali građanima da je to zona za kupanje.“
„Jezero Gazivode služi kao jedan od najvažnijih izvora pijaće vode na Kosovu, snabdevajući značajan deo stanovništva. Prema Administrativnom uputstvu br. 15/2017 o kriterijumima za određivanje sanitarnih zaštitnih zona izvora vode (član 9.2), jezera i akumulacije se klasifikuju kao površinski vodni resursi. Ovo administrativno uputstvo ni u jednom svom članu ne predviđa odredbe koje dozvoljavaju kupanje građana. Uprkos tome, institucionalni predstavnici su kontinuirano proklamovali jezero Gazivode kao dozvoljenu zonu za kupanje, dok su izveštaji navodili da je Kosovska policija čuvala građane dok su se kupali u jezeru.“
„U celoj ovoj situaciji, imajući u vidu važeći Zakon o vodama i relevantna administrativna uputstva, neispunjavanje ovih obaveza može implicirati i odgovornost javnih institucija za tragičnu smrt od 27. jula.“
„Prema Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP), član 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima obavezuje države ne samo da se uzdrže od ‘namernog’ oduzimanja života, već i da preduzmu neophodne mere za zaštitu života osoba koje su pod njihovom jurisdikcijom (vidi slučaj: ESLJP, Kalender protiv Turske, 2009, st. 42).“
U konkretnom slučaju, navodi KDI, neispunjavanje zakonskih obaveza od strane institucija, promovisanje jezera Gazivode kao zone za kupanje, nedostatak signalizacije o zabrani kupanja i institucionalno nereagovanje mogli su biti faktori koji su doveli do tragične smrti od 27. jula, prenosi Klan Kosova.
