Na ovaj dan, zastave Republike Srbije na svim javnim institucijama, organima vlasti i drugim organizacijama biće spuštene na pola koplja, a u medijima će biti emitovani posebni programi i muzika prikladna Danu žalosti. Zabranjeno je emitovanje zabavnih i narodnih emisija, kao i održavanje javnih manifestacija zabavnog karaktera.
Takođe, muzeji, pozorišta, bioskopi i kulturne ustanove prilagodiće svoje programe, dok će sportski događaji biti obeleženi minutom ćutanja i spuštanjem zastava na pola koplja. Novine će biti štampane u crnoj boji, a na naslovnim stranama biće objavljena odluka o proglašenju dana žalosti.
I vlada Republike Srpske proglasila je istim povodom Dan žalosti.
Aleksandar Vučić: Svako tuguje na način na koji misli da je to najbolje
Uoči proglašenja Dana žalosti i dok su studenti i građani koji su proveli dane šetajući i pedalirajući do Novog Sada kako bi prisustvovali protestu i komemorativnom događaju u tom gradu povodom prošlogodišnje tragedije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio se zbog ranijih izjava o demonstrantima.
„Sutra, 1. novembra otići ću u crkvu da se pomolim bogu i zapalim sveću za svakoga od njih, pozivam ljude da to takođe učine. Znam da u tuzi neki ljudi utehu traže u okupljanima, svako tuguje na način na koji misli da je to najbolje, sve dok se to radi u miru, ja to u potpunosti podržavam“, rekao je Vučić.
„Ne želimo samo suze, želimo istinu“
Jedan trenutak užasa promenio je lice Srbije zauvek. Tačno u podne, 1. novembra 2024. godine, betonska nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu – simbol modernizacije kroz kineski infrastrukturni projekat – srušila se na putnike. Šesnaest života ugašeno je u oblaku prašine i krvi, a desetine su preživele sa povredama koje nose ožiljke ne samo tela, već i duše.
Tragedija nije bila samo nesreća – bila je ogledalo sistemskih propusta. Istraga je brzo otkrila da je nadstrešnica bila 23 tone teža od dozvoljenog, sa greškama u projektu, korupcijom u nabavkama i haotičnim nadzorom radova. Već u decembru 2024. podignute su optužnice protiv 13 osoba, uključujući bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, optuženog za nepažnju i zloupotrebu položaja.
Porodice žrtava, poput majke Dijane Hrke, i dalje traže odgovore. „Ne želimo samo suze, želimo istinu“, ponavlja Hrka.
Tragedija je zapalila fitilj najvećeg antivladinog bunta u savremenoj istoriji Srbije. Počelo je tiho: blokade saobraćaja u Novom Sadu, pali svrhe i cveće na mestu nesreće, ali brzo je eskaliralo u studentske demonstracije u Beogradu, Nišu i celom zemlji.
„16 minuta za 16 života“ – slogan je postao himna pokreta koji traži kraj korupcije, slobodne medije i odgovornost elite.
Protesti su doveli do otkaza ključnih funkcionera, ali i do duboke društvene krize.
„Ovo nije samo o nadstrešnici – ovo je o nama, o budućnosti“, poručuju studenti.
