Njegovi prvi muzički koraci nisu bili vezani za klavir, već za gitaru i rok muziku. Inspiraciju je pronašao u školskom bendu svog starijeg brata, a klavir je, kako kaže, počeo da svira gotovo samostalno, jer u Novom Pazaru tada nije bilo adekvatnih uslova za formalno muzičko obrazovanje.
„Prvo sam učio akorde na gitari, a klavir sam u velikoj meri savladavao kao samouk. Zanimljivo je da sam kasnije osvojio brojne nagrade na međunarodnim pijanističkim takmičenjima, a sve to je rezultat ‘ludačkog’ vežbanja i upornosti“, kaže Mehmedović.
Formalno muzičko obrazovanje započeo je u srednjoj muzičkoj školi u Kragujevcu, kod profesorke Violete Vasiljević, a zatim nastavio studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je završio osnovne i master studije i radio kao asistent na katedri klavira.
Njegovo profesionalno usavršavanje nastavilo se širom sveta — na Mocarteumu u Salcburgu, zatim u Kini, kao i na prestižnom Berkli koledžu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se prima svega deset studenata iz celog sveta. Mehmedović je započeo i doktorske studije u Turskoj, a danas nastupa širom Evrope, regiona i Balkana.
„Imam brojne koncerte, solo nastupe i projekte, kao i više albuma. Izvodim klasičnu i džez muziku, ali i sopstvene kompozicije, jer sam aktivan i kao kompozitor“, ističe on.
Govoreći o karijeri, Mehmedović kaže da danas živi ono o čemu je sanjao kao dete.
„Živim život svojih snova. Oduvek sam želeo da živim od muzike. Godinama sam vežbao i po 8 do 12 sati dnevno, ali se trud isplatio“, navodi on.
Među koncertima koji su mu ostali u posebnom sećanju izdvaja nastup u Kijevu, ali i nedavni koncert u Kosovskoj Mitrovici, gde je predstavio nove kompozicije sa predstojećeg albuma.
Posebno emotivno govori i o nastupu u Goraždevcu, gde je svirao pred najmlađom publikom.
„Bio sam potpuno rastopljen. Toliko dece, a svi su držali pažnju. Videlo se koliko ih zanima muzika. Naša misija je da širimo lepotu i kvalitet kroz umetnost, posebno u teškim vremenima“, kaže Mehmedović.
Na kraju, Mehmedović poručuje mladima da ne odustaju od svojih snova, čak i kada rezultati nisu odmah vidljivi.
„Treba verovati u sebe i nastaviti baš onda kada deluje da nema pomaka. Upravo tada se prave najveći koraci“, poručuje on.
