Hasani je dodao da, ukoliko se dekret ospori pred Ustavnim sudom, Sud može eventualno uvesti privremenu meru koja bi se odnosila isključivo na dekret, a ne na rad Skupštine. „To bi značilo da će se izbori održati kako su političke partije opozicije danas predložile u konsultacijama sa gospođom Osmani, a da Sud svoju odluku donese negde tokom leta, bez retroaktivnih efekata“.
Posebno je istakao da će konačna odluka Suda, kada bude doneta, verovatno poništiti dekret Osmani, jer, kako kaže, presedan ovog tipa „veoma je opasan“ i zadire u temelje ustavnog sistema na Kosovu, pokušavajući da ga transformiše iz parlamentarnog u predsednički sistem.
Kritikovao je i dosadašnji izborni proces za predsednika Kosova, ističući da je reč o „zloupotrebi procesa od strane vlasti i premijera Aljbina Kurtija“. Prema njegovim rečima, Kurti nastoji da „prisvoji poziciju šefa države preko Gljauka Konjufce“, koga opisuje kao „najmilitantnijeg i najlojalnijeg“ Kurtijevog saradnika.
Ipak, naglasio i „dobra vest“ – da je počeo da teče ustavni rok od šezdeset dana, što znači da, prema njegovim rečima, Gljauk Konjufca neće moći da bude izabran. „To znači da će izbori biti održani – ili kako je opozicija predlagala, za manje od dva meseca, ili po sili Ustava negde sredinom juna“, zaključio je on.
U nastavku intervju prenosimo u celosti:
Da li je dekret Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine ustavan?
Nije, apsolutno nije ustavan, jer u parlamentarnom sistemu kakav je kosovski šef države ne može da raspusti Skupštinu koja ga je izabrala. Za to nema apsolutno nikakav osnov u Ustavu Kosova. Ne postoji nijedna odredba u Ustavu koja daje takvo ovlašćenje predsedniku države.
Ponavljam, u parlamentarnom sistemu nijedan organ izvan parlamenta ne može da utiče na raspuštanje Skupštine. To ne može ni vlada, a kamoli predsednik države, koji nije ni u vertikalnoj ni u bilo kojoj drugoj institucionalnoj vezi sa Skupštinom, niti obrnuto. Taj dekret je arbitraran čin gospođe Osmani.
Ukoliko nije ustavan i ako se on ospori na Ustavnom sudu, kakvi bi mogli biti dalji koraci u procesu izbora predsednika?
Ustavni sud može da uvede privremenu meru, ali to ne utiče na ustavne rokove koji su počeli da teku od juče. Ako Sud uvede privremenu meru, ona bi se odnosila na dekret gospođe Osmani, a ne na rad Skupštine.
Ukoliko se uvede privremena mera, Skupština nastavlja da radi, a Sud na kraju odlučuje o konačnoj sudbini dekreta.
Međutim, ja iskreno sumnjam da će Sud uvesti privremenu meru. To bi možda bilo najcelishodnije rešenje, jer Sud ne bi trebalo da se meša u dnevnopolitičke sukobe. To bi značilo da će se izbori održati kako su političke partije opozicije danas predložile u konsultacijama sa gospođom Osmani, a da Sud svoju odluku donese negde tokom leta, bez retroaktivnih efekata.
Siguran sam da će odluka Suda, kad god bila doneta, poništiti dekret gospođe Osmani, jer je taj presedan veoma opasan i zadire u osnove ustavnog sistema vlasti na Kosovu, transformišući ga iz parlamentarnog u predsednički sistem.
Koji je Vaš komentar na to što je Osmani već održala konsultativne sastanke o datumu novih vanrednih izbora?
Sudbina takvih konsultacija i samih izbora zavisi od odluke Suda, odnosno od toga da li će Sud uvesti privremenu meru ili ne.
Kako komentarišete dosadašnji izborni proces za predsednika Kosova?
Reč je o zloupotrebi procesa od strane vlasti i premijera Albina Kurtija. Jasno je da gospodin Kurti želi da dominira Kosovom, a ne da vlada u skladu sa Ustavom i zakonima zemlje.
Njemu je veoma važno da prisvoji poziciju šefa države preko Gljauka Konjufce, jednog najmilitantnog i najlojalnog saradnika gospodina Kurtija.
Dobra vest je, međutim, da je počeo da teče ustavni rok od šezdeset dana i da gospodin Glauk Konjufca neće moći da bude izabran. To znači da će biti izbora – ili kako je opozicija predlagala, za manje od dva meseca, ili po sili Ustava negde sredinom juna.
Intervju je vođen pisanim putem.
